Радован Караџић послао је писмо шефовима држава и влада, представницима земаља чланица Уједињених нација и Савета безбедности, писано и послано непосредно пре депортације из хашког у британски казамат.
Писмо које су објавиле Новости преносимо у целости:
Обраћам Вам се да Вас обавестим о највећој срамоти која је учињена у Ваше име и у име Ваше велике нације, очигледно без Вашег пристанка, а вероватно и без Вашег знања.
1. Пред целим светом одвија се најперфиднија царска игра, не мање опасна од оне коју је Хитлер играо са Чехословачком уочи Другог светског рата, али још перфиднија. Перфиднија, због илузије легалности стечене одлукама УН-а и других међународних тела, попут “ад хок” судова. Стварање кризе било је потпуно незаконито и криминално, док следеће радње и резолуције санкционишу и легализују ове велике прекршаје. Први корак у таквој акцији против читаве нације је стигматизација нације (у овом случају Срба), на исти начин као што се то догодило уочи Првог светског рата, када је Аустро-Угарска била преплављена плакатима и командом: „Serbien muss sterbien”, тј. Србија мора умрети, и на исти начин на који су Јевреји и Срби били стигматизовани пре Другог светског рата. У оба случаја кориштен је расистички механизам оцрњивања и демонизације и излагања наведених народа бескрајном уништењу, тако да чак ни њихова властита јавност не пита зашто њихова влада учествује у таквом злочиначком подухвату.
2. Све се то ради пред читавом међународном заједницом, и у име ове заједнице, а посебно у име најодговорнијих држава чланица Савета безбедности и њихових лидера. Дакле, све се ради у име Ваше екселенције и Ваше угледне земље. Прво долази до масовног и драстичног кршења међунардног права и закона суверених земаља и нација, без УН-а и противно стандардима УН-а, а затим перфидно Уједињене нације имају задатак да управљају новом државом, као да је створена легално и легитимно.
3. Током ове перфидности долази до јоше једне неподношљиве и бескрајне злоупотребе Уједињених нација. Прекршени су сви акти Уједињених нација о очувању светског мира и поретка, посебно Повеља УН-а, као и документи ОЕБС-а, посебно онај који се односи на очување граница међународно признатих држава. Такође, сви међународни уговори о окончању свих ратова били су преокренути и Хитлеру је додељена победа, бар у сегменту Балкана.
4. Ако је таква институција могла бити више пута злоупотребљена у незаконите сврхе и не може се користити у спречавању страшних злочина који погађају читаве нације, онда је постојање такве институције штетно и контрапродуктивно.
5. Поред општих хуманистичких разлога, који никога не би требало да оставе равнодушним, постоје и специфични разлози да сте правилно обавештени о свему што се ради у име Ваше екселенције и у име Ваше угледне земље, као и многих других земаља и њихових лидера, док многи лидери немају одговарајуће информације, као ни шира јавност у самим земљама извршиоцима.
6. Временски ток неће ублажити карактер ових међународних злочина, а одговорности савремених починилаца биће повећане и изједначене са Хитлеровом кампањом против Чехословачке, Пољске и Европе заједно. Поред кршења УН-ових, ОЕБС-ових и других докумената и одредби, прекршени су и уништени сви међународни уговори о окончању свих ратова на Балкану у 20. веку, а исход тих ратова био је обрнут, док је Хитлеру додељена победа, бар у сегменту Балкана.
7. Мањина медијских радника, уредника и новинара превладала је својим лажним извештајима и анализама, стварајући тако атмосферу „линча“ и представљајући стандард „политичке коректности“ како би се спречила било каква истина и било какво супротно мишљење, у мери у којој би и Стаљин завидио. Такви лажни новинари показали су спремност за све врсте трикова, намештајући и инсценирајући догађаје који се нису десили, тако да ова карактеристика представља сумрак цивилизације. Свакако, они се не би усудили и не би успели без подршке својих националних влада и међународних ментора. Делимично, али не и оправдано, ови лажни новинари одговорни су за патње многих новинара у зараћеним зонама.
8. Слична је ситуација са хуманитарним организацијама. Чак су и неки врло познати и угледни појединци, искључујући многе одговорне и поштене и од огромне користи за страдале цивиле, својим понашањем угрозили њихову репутацију, радећи шпијунски посао за међународне поданике, па чак и за другу зараћену страну. Али најнеприхватљивије, неки од њих су на једну од страна кријумчарили наоружање, муницију и други илегални војни материјал и особље.
9. Најмалигнија је масовна манипулација након ратова у бившој Југославији са перфидним злостављањем многих институција цивилног друштва и међународног поретка. Идеја међународне правде је заувек угрожена. Није ни чудо што неке велике силе, прогонећи и намећући такве „ад хок“ судове другим државама, не сарађују са таквим судовима, осим са тужилаштвима ради оптуживања представника малих народа.
10. Такви судови крше многе законе и прописе, избегавајући уобичајене поступке, отворено се приклонивши једној од зараћених страна. Такав суд подрива чак и документе УН-а, попут Резолуције Генералне скупштине УН-а 70/175, познате под називом „Правила Нелсона Манделе“, која предвиђа издржавање казне на местима која су најближа њиховим породицама. Као да ова резолуција не постоји, стотине невиних Срба служиле су своје неправедне казне у земљама далеко од своје земље. Сви су лишени олакшаних и редовних контаката са породицама, као и њихових културних и професионалних потреба и статуса.
11. Затворски услови различитих нација у Европи се јако разликују, мада би „Правила Нелсона Манделе“ требало да обавезују чланове УН-а да успоставе међународне стандарде умјесто својих националних. Ни у доба највећих диктатора није било затворено толико невиних људи са тако перфидном маском правде.
12. Даље, високи званичници Суда и Тужилаштва отворено показују сопствену пристрасност, масовно учествујући у комеморативним и другим друштвеним догађајима само једне од страна, обавезујући се тако да ће бити окрутни према Србима док извршавају своје „непристрасне“ дужности. На тај начин они показују да је то нека врста „победничке правде“. А званичник највишег суда злоупотребљава своја дискрециона права, одбијајући да пусти српске осуђенике после две трећине издржане казне. Уместо тога, ово одбијање представља изузетак, а утврђено правило је преокренуто, тако да је одбијање правило, а поштовање ове одредбе чини се изузетком.
13. Ово напушта сваку наду за опстанак овог света у добру, јер је ово тешко зауставити и преокренути на пола пута. На путу ка катастрофи, крајња станица је сама катастрофа.
14. За све овде изнето постоји много несумњивих доказа, од којих су многи уврштени у досијее процеса, али им није посвећена ни најмања пажња и разматрање. Уверен сам да то никоме није у интересу, а најмање Вашој земљи и Вашој високо цењеној екселенцији.
15. Било која комисија или група ваших адвоката лако би утврдила шта је исправно и како би овај злочиначки подухват могао бити одбачен. Међународна комисија састављена од врло компетентних и угледних стручњака већ је истраживала „случајеве Сарајева и Сребренице“, а њихови налази за Сарајево потпуно се разликују од свега што су до сада закључили судови. Ускоро ће бити објављен налаз друге међународне комисије за Сребреницу и то ће бити велико изненађење. Супротно тим стручним комисијама, није било истраге, нити било ког догађаја или инцидента за који су многи „проглашени кривима“ и осуђени, није било ништа више од личних утисака, лажи супротних сведока и лажи свједока „изјашњавам се кривим“, и лажних медијских извјештаја.
Временом ће бити све више обелодањивања, које судови покушавају да спрече претњама свима који нису “присталице” њихових просуђивања.
Време је, Ваша Екселенцијо, за Ваше исправно деловање, зарад човечности и опстанка овог света, пре него што буде прекасно.
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
.jpg)
RSS
