Дан победе у Аустрији: Беч ухваћен у романси с Русима

Објављено: 18.05.2021.год.

Сваке године испочетка: сећање на крај Другог светског рата производи нови политички смисао унутар Европске уније. Деведесетих је однос према Дану победе одређивао какав ће бити однос према Русима, а у овом веку важи обрнуто - однос према Русији одређује како ће се гледати на Дан победе. Актуелна ЕУ представа јесте да је једино легитимно присуство Русије у Европи оно на географској карти. Једна изложба у бечком Јеврејском музеју међутим намерно провоцира.


Иако нису само Руси ослобађали Европу од нацизма, читава парадигма о Дану победе (8. мај 1945.) последњих година је прошла кроз радикалну промену. Потребу за не само променом историје, већ и одговарајућом интерпретацијом данашњице као неке врсте погрешне, алтернативне реалности, у ЕУ су унели источни Европљани. У почетку парцијално и дијалошки, онда отворено и генерализовано, пише 
ОКО.

До тада су Немци и Аустријанци били савршено срећни да важе као сила од које је 1939-45 требало ослобађати Европу и свет. Криви, кажњени, идемо даље.

„Срећни" у овом случају значи да би их свака друга аргументација, рецимо тврдња да је у Трећем рајху „било и нечег доброг" (као што је политика запошљавања, изјавио је Јерг Хајдер 1991.) дошла много скупље, и интернационално и на домаћем плану.

Беч је уз то добио и обилно користио џокер који му је дала савезничка конференција на Јалти (на Криму, фебруара 1945), да је Аустрија „прва Хитлерова жртва", па је према томе земља 1938. окупирана, а 1945. ослобођена, а не обрнуто.

Али и Беч с олакшицама, и Берлин без њих, годинама су морали да се носе с последицама савезничког уласка у пролеће 1945. Како је време пролазило, тако је та материја доживљавала низ реинтерпретација.

Црвена армија улази у Беч
 
Рецимо: проблем нису били западни савезници, већ само Руси. Руси су улазили први и масовно гинули да би постигли политичку предност. Циљ њихових операција и није био сламање Хитлера, већ продор Русије у меки трбух Европе. Руси нису ослобађали већ окупирали. Варшавски пакт је био гори од Трећег рајха. Ко слави Дан победе слави perpetuum mobile руског империјализма.

Најрадикалније изданке тог аргументативног ланца не потписују Аустријанци и Немци, већ источни Европљани. Та линија завршава логичним закључком да Дан победе није био толико дан пораза Трећег рајха, колико дан пораза демократије. Ergo, ЕУ нема шта да слави Дан победе, осим под условом да из њега некако изгура Русе.

Ето невоље - Руси не дају да их се изгура из Дана победе!

...then we take Berlin

Не само то, већ их сада у таквој тврдоглавости подржава и мала јеврејска заједница у Аустрији, у чијем је музеју управо отворена изложба „Јевгениј Халдеј, фотограф ослобођења". Мисли се на ослобођење Беча 13. априла 1945. када су Руси ушли у град. Западни савезници су стигли две седмице касније, на готово.  

Вероватно најпознатија фотографија с краја Другог светског рата је она од 2. маја 1945, на којој два црвеноармејца подижу совјетску заставу на немачком Рајхстагу. То је слика коју сви знају, мотив који се утиснуо у колективну свест генерација Европљана.

 
Црвена застава на Рајхстагу, Берлин, 2. мај 1945.

Снимио ју је Јевгениј Халдеј, службени фотограф совјетске војске, руски Јеврејин рођен 1917 у Доњецку, тада Јусовки. По месту рођења, Халдеј би подједнако могао да важи и за украјинског Јевреја, али колико је познато, данашња Украјина га не тражи за свога, док се Руси и даље поносе што је њихов. Био је истина један период кад нису, негде педесетих година прошлог века, али у целини, Халдеј је у руској колективној меморији, посебно у медијским круговима, остао херој.

Бечки Јеврејски музеј показује Халдејеве фотографије које документују „Бечку операцију", улазак Руса у град 13. априла, као и неколико каснијих дана пре него што су наставили за Берлин. Јер, да би се ослободио Берлин као први главни град нацистичке Немачке, требало је претходно ослободити Беч као њен други главни град. Није реч о новинарској слободи у дељењу атрибута. Беч је сасвим службено у медијској пропаганди Трећег рајха носио титулу другог главног града.

Јеврејски музеј у Бечу
 
Подтекст у коме бечки Јеврејски музеј организује изложбу Халдеју је онај о припадности, не о идентитету.

Идентитет, то је твоје. Припадност, то значи ко те сматра својим, чије сећање те носи после смрти, ко ти брише прашину с имена и дела. За самог Халдеја, који је умро 1997. у Москви, његов идентитет није био споран. Он је био потпуно интегрисани Рус, Совјет и комуниста; фотограф ТАСС-а и Правде кад су обе институције биле део совјетске пропагандне машинерије. Јевреј је био само у тренуцима драстичног сусрета са последицама Холокауста, као на пример кад је пару у Будимпешти стргнуо жуте звезде са капута након што су му позирали; обични пролазници који су сишли на Ваци улицу да виде чија је.

Био је март 1945. и они те симболе више нису морали да носе, али им пре Халдеја то још нико није рекао.   

Јеврејски пар коме је након фотографисања Халдеј стргнуо жуте 

Данашња јеврејска заједница у Бечу, или у Аустрији, свеједно, пошто се у оба случаја ради о истом броју, броји укупно до 10.000 душа и прихвата Халдеја као свога. То би била порука места изложбе. Што се њих тиче, он је Рус, Јевреј и Бечлија који је камером забележио како се Хитлеров други главни град претвара у једину престоницу Друге аустријске републике.

Уводни текст у каталогу написала је директорка Музеја Данијела Шпера, која описује како је њен отац, тада момак од 18 година, јурио да дочека Русе као своје јунаке и ослободиоце и како је Арик Брауер, касније познати сликар, истрчао из склоништа у виноградима на падинама изнад града, да се прикључи Русима. Узели су га у кабаре-секцију.  

Црвеноармејци испред Хофбурга
 
„У мојој породици је 'Бечка операција' била и остала изузетно весео догађај", каже Шпера.

Али у седмој години санкција против Русије, у контексту најновијег дипломатског рата између ЕУ и Москве, у светлу непопустљивих антируских ресантимана, у аустријској рани из 1945. која је дубља од оне из Аншлуса 1938 - та изложба је провокација.

Како је Беч чекао Американце, а дочекао Русе    

Јединице совјетске Црвене армије су ушле у „Остмарк" 29. марта 1945, са 400.000 војника и 400 тенкова и каћуша. Границу су прешли из Мађарске, да би се онда Бечу приближавали из више смерова, не би ли код друге стране осујетили осећај оријентације и предвидљивости.

Са изложбе у Јеврејском музеју у Бечу
 
Да Руси долазе, Беч је знао, али није знао од куда и када. Битка за град је почела 6, а завршила 13. априла. У тих седам дана уличних борби погинуло је 18.000 црвеноармејаца и 19.000 припадника Вермахта, СС-а и Фолкштурма. Ови последњи, то су цивили, за војску неспособни из разних разлога, које је нацистички режим покупио у последњим месецима рата да иду од стана до стана и контролишу је ли се неко малодушно сакрио и изгубио веру у победу, или се радује приближавању Руса. Укратко, по свему обични суседи, само што куцају на врата да убију.

Црвеноармејци у Бечу, април 1945.
 
Са Совјетима је у Беч умарширао и Јевгениј Халдеј са својом „лајком". Његова партијска, армијска и новинарска обавеза није била да слика битке. Руски медији нису били заинтересовани да покажу крв, мртве и разнесене. Није их занимао експресионизам рата, већ импресионизам мира, како Руси, односно национално мешовити Совјети (да, међу њима Балтиши, Грузијци, Украјинци, Татари...) доносе мир Бечлијама. Насмејани људи на улицама, осећај олакшања, организовање првог снабдевања становништва у храни, идентификација хаоса који су иза себе оставили нацисти - то су били мотиви који су имали прођу у ТАСС-у. Уз то, чини се да ни сам Халдеј по карактеру није спадао у „псе рата" - мотивима распадања је претпостављао мотиве исцељења.

Његову серију фотографија о колективном самоубиству бечке породице на клупама у парку испред градске скупштине тадашњи руски медији никад нису објавили.

Самоубице у Бечу, април 1945.
 
Ослободиоцима је било стало да Халдеј документује њихово поштовање домаће културе. Неке фотографије бележе како црвеноармејци постављају венце на гробове Бетовена и Штрауса.

Или, фотографија која показује руске војнике на крову градске скупштине/Ратхауса, док се изнад њих виори аустријска црвено-бело-црвена застава, забрањена под нацистима.

Совјетски војници на крову бечког Ратхауса, испод аустријске заставе
 
То је службена фотографија читаве Бечке операције. Оно што је у Берлину фотографија са крова Рајхстага, то је у Бечу фотографија са крова Ратхауса - главна, официјелна слика која сажима обе операције. Милост, казна, истина и пропаганда у истом даху.

Кад се те две службене фотографије упореде, јасно је колико су Руси били блажи према Аустрији. Аустријска национална застава у позадини говори: вратили смо вам слободу, вратићемо вам и државу. Совјетска застава на берлинском парламенту говори: узећемо вам Пруску, преодгојићемо вам Прусе.  

И топос доминације над побеђеним је блажи на аустријској фотографији. На њој се већ наслућују тачке будућег расплета: У Бечу се запоседа градска кућа, у Берлину државни парламент. Берлин у рушевинама се види, у Бечу кадрирање стаје тамо где почињу руине. 

После рата, конфронтиран са питањем намештености и режије на својим фотографијама, Халдеј се често одлучивао на иронију. Код фотографије снимљене негде у Бургенланду, између мађарске границе и Беча, види се одред црвеноармејаца како маршира преко заставе са „свастиком", док иза њих гори кућа. Да ли је он сам ту поставио заставу да слика изгледа ефектнија - руска чизма гази нацисимбол? „Апсолутно не", одговорио је Халдеј. „Застава је већ била ту. Ја сам само запалио кућу." 

Аустрија, април 1945.
 
Политичка агитација, симболичка апропријација, општа оскудација

Али, ако су маркери стварности пробрани на тим фотографијама, да ли оне ретуширају стварност? Не, осим што показују само један њен исечак. Очито је било оних који су као Курт Шпера или Арик Брауер трчали да се грле с Русима. Неки аријевци су се од очајања или страха убијали на клупи у градском парку, али таквих је случајева с аустријске стране било мало. Обе те реакције стоје на два пола трезвеног става већине да, након што су преживели рат, сад некако морају преживети и мир.  

Са изложбе у Јеврејском музеју у Бечу
 
Ни организатори изложбе у Јеврејском музеју немају проблем с тим да Халдејеву бечку архиву назову „и политичком агитацијом". Технички, она то јесте, самим тим што је објављивана у партијским гласилима, али је то не чини мање истинитом, нити на било који начин мења статус Бечке операције као „веселог догађаја" (Данијела Шпера).

Веселог не само за остатке бечких Јевреја. Све оно што су аустријски медији, јавност и историографија после рекли о Русима - крађе, силовања, депортације - односи се на каснији период, после априла 1945. Сам чин ослобођења је био чист и неупитан, изведен по стандардима робустног војног уџбеника.

Беч 1945: пљачка продавнице „Мајнла“ 
 
„Крађе" су у тренуцима ослобођења, пораза, дуге глади и опште патње ионако релативан појам. Халдејева камера је забележила ситуације када локално становништво упада у трговине и односи све што може. На слици са крађом из „Мајнла" нема ниједног руског војника, све су Аустријанци.

Каталог изложбе не прећуткује ни позадину берлинске фотографије. За њу је Халдеј испуцао читав филм, а да није приметио један детаљ, да војник који помаже да се подигне застава носи сатове на обе руке. На неким верзијама је тај детаљ ретуширан, на некима не.

У пропратним текстовима изложбе спомиње се и тема силовања, али се временски и контекстуално одваја од чина ослобођења.

Статистика о томе потиче из књиге „Домаћи поглед на совјетску окупацију у Аустрији 1945-1955 - искуства, перцепција и сећање", аустријске историчарке и универзитетске професорке Барбаре Штелзл-Маркс. Укупан број силовања она ставља на 240.000 за Беч и Доњу Аустрију, и још 30.000 за Бургенланд и Штајерску. Трагично за жртве, али у ширем контексту само доказује то да неки/многи људи у рату постају звери.

Са изложбе у Јеврејском музеју у Бечу
 
За разлику од шареног спектра јавности, аустријска државна политика је увек водила рачуна о томе да нагласи моменат захвалности Русима за читав историјски пакет из тог раздобља - за ослобођење, за релативно умерену казну због нацистичких злочина (27 милиона Руса је погинуло у Другом светском рату, од тога око 18 милиона цивила), као и за то да су отишли из Аустрије 1955, за шта није постојала ни гаранција, ни аутоматика, а ако се погледа касније искуство Немачке и земаља Варшавског уговора, ни преседан.

Може се и даље у прошлост у потрази за цитатима, но довољно је споменути изјаву председника Ван дер Белена јуче, 15. маја, на годишњицу потписивања Државног уговора из 1955. са Русима (потписник Молотов), Американцима, Енглезима и Французима. „Пажљиво са фундаментима наше демократије", упозорио је Ван дер Белен. То је директна порука Москви да Аустрија не заборавља како у фундаментима аустријске модерне демократије лежи договор с Русима из 1955.

Црвеноармејци полажу цвеће на гроб Јохана Штрауса, 1945.
 
Теоретски, то је порука и осталим потписницима, кад би њих још уопште било брига за тај документ. Једини интерес с те стране се односи на питање хоће ли Аустрија и даље подржавати ЕУ санкције против Русије (хоће), и хоће ли се придружити позиву чешке владе да солидарно истера руске дипломате из земље (неће).

Трг хероја, онда и сада

Читава серија Халдејевих фотографија може се назвати симболичким егзорцизмом, истеривањем духова нацизма из градских архитектонских маркера, као што су Трг хероја/Хофбург, зграда парламента, Опера, Бургтеатар, ужи центар око Катедрале Светог Стефана.

Бечки Трг хероја (Heldenplatz) са инсталацијом на којој су слике преживелих логораша из Матхаузена 
 
Да архитектура у процесу пројекције врло лако преузима на себе људске грехове, добро показује случај „Хитлеровог балкона" на необарокном прочељу Новог Хофбурга.  

Са њега је Хитлер 15. марта 1938. држао говор пред пола милиона окупљених на Тргу хероја и дуж трасе којом се кретала свечана поворка. „Балкон" је уствари алтан, јер стоји на властитој конструкцији, али у каснијем медијском предању било је јасно да „Хитлеров балкон" звучи много динамичније него „Хитлеров алтан".

Хитлер држи говор на Хелденплацу, 15. марта 1938.
 
Скоро као на покретној траци црвеноармејци се сликају испред алтана на Хофбургу, између осталих и сам Халдеј. Слика за сликом, док се један архитектонски елеменат не опере од историјског зла и врати у етички неутралан урбани контекст града.

Хитлеров балкон данас
 
Успут, та руска пропагандна операција није успела. Хофбуршки алтан је сачувао стигму Хитлеровог балкона. Пре три године се у то крило Хофбурга, паралелно са библиотеком, етнографским музејом, збирком старих музичких инструмената, египатском збирком и хабсбуршком оружарном, уселио и Музеј новије историје. Тачно иза алтана. Музеј, службено „Кућа аустријске историје" ту је привремено. Концентрација националних институција је огромна, газе једна другој по прстима, неке су и наоружане.  

Три године је Музеј покушавао да отвори алтан за посетиоце и организује вођене туре по његових двеста квадрата. Пре три дана је Моника Зомер, директорка Музеја, са жаљењем изјавила да од тога нема ништа. Осим што је Музеј ту само подстанар, превагнуле су друге тежине, некад и буквално. Алтан наиме није статички сигуран ако преко њега почне да парадира на стотине посетилаца дневно. Прављен је за цара, не за туристе у бермудама.

Април 1945, Црвеноармејци испред „Хитлеровог балкона“; Јевгениј Халдеј други сдесна
 
Али и то је споредно. Превагнуо је страх пред симболичком снагом једног по свему невиног алтана, који никог није убио, никог срушио, и није имао где да побегне кад се Хитлер попео на њега 1938. да свечано објави Аншлус. 

Беч ухваћен у кревету с Москвом?

Вера Јурова је вицепредседница Европске комисије, Чехиња, иначе из странке премијера Бабиша. У расподели ресора, међу седам потпредседника Комисије Јурова носи портфолио европских вредности и транспарентности.

У моменту кадa су Руси славили Дан победе као ваљда још једино њихов празник, Јурова је од „Москви пријатељских држава унутар ЕУ" затражила да се солидаришу са Чешком (Политико, 3. маја), то јест да протерају све руске дипломате.

Које су то „Москви пријатељске ЕУ државе", кад су све прогласиле санкције Русији? Једина реална подела која постоји је на оне који отворено мрзе Русе и оне који их не воле посебно, али избегавају да их провоцирају.

У ову другу групу спадају Аустрија, Италија, Мађарска хировито, Грчка уколико је то све занима, Немачка кад јој одговара; у ону прву углавном сви остали.

Од „Москви пријатељских држава" Јурова је тражила да напусте „романтичне представе" о Русији, јер је сасвим јасно да „Путинова Русија није нормалан међународни партнер". Неправедно је да они који, као она, добро познају Русију, „важе за русофобе".

Са изложбе у Јеврејском музеју у Бечу
 
Аустрија, земља „романтичних представа" о Русији? У историјском искуству Беча с Русима нема трунке романсе, осим кад се ради о уметницима руске романтике, које обожавају.

Халдеј, пропагандиста? Ево примера једног личног коментара чистог, некомпромитованог западног новинарства (Ди Пресе, 10. мај 2021) у коме се објашњава захтев Прага за протеривањем руских дипломата из читаве ЕУ: „Види се како безобзирно Русија иде против мале, њој пријатељски наклоњене Чешке, земље која се усудила да Москви покаже жуту карту".

Грубо реконструисан, догађај на кога се горња реченица односи изгледа овако: Чешка је, као „Русији пријатељска земља" изнајмила армијско складиште у Врбетицама приватном бугарском трговцу оружја. „Жута карта" се односи на чињеницу да је Бугарин у магацину држао робу намењену украјинским снагама у Донбасу и исламистичким групама у Сирији, у оба случаја руским непријатељима. „Безобзирност" је у томе да је група руских оперативаца у децембру 2014. допутовала преко бечког Швехата и дигла складиште у ваздух.

Трагедија је у томе да погинуло двоје људи. Хипотетички, да британски командоси сутра дигну у ваздух складиште оружја у Словачкој, у коме неки хрватски дилер чува робу намењену сепаратистима у Шкотској, како би се то звало? Експлозивна дипломатија или филмски сценарио?

Изложба у Јеврејском музеју провокација? Изложбу једино актуелни оквир распојасаних антируских хистереза, које читаву ЕУ покушавају да злоупотребе као песницу против Москве, чини „провокативном". Иначе, реч је напросто о изложби о несигурном прелазу између рата и мира, чији се прозори понекад отворе на милост у срцима људи.

Весна Кнежевић, ОКО

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије
Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама
Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету
Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву
Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд
Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија
Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!
Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма
Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију
Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?
Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк