Деветог маја 1945. године у два сата и десет минута после поноћи совјетски радио јавио је грађанима СССР-а дуго ишчекивану радосну вест. У берлинском предграђу Карлсхорст потписан је акт о безусловној капитулацији Немачке, пише Russia beyond.
Берлин, 1945.
Марк Редькин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Спикер Свесавезног радија Јуриј Левитан који је прочитао чувену вест касније је говорио: Током вечери неколико пута смо саопштили „да ће радио данас изузетно радити до четири сата ујутру“. Ту, рекло би се, обичну информацију, трудили смо се да прочитамо тако као да људима поручујемо: „Не идите на спавање. Чекајте“. Уследила је лавина телефонских позива. Знани и незнани, срећни гласови викали су у телефонску слушалицу: „Хвала. Схватили смо шта хоћете да кажете! Постављамо столове! Јунаци!“
Лењинград, 9. мај 1945.
Василий Федосеев/ТАСС„Те ноћи огромна земља била је будна. Људи су отварали прозоре, будули комшије, са свих страна чула се музика и радосни повици: Победа! Победа! Сви су нахрупили на улицу, грлили се, плакали и смејали. Владала је права еурфорија“, сведочио је касније у својим сећањима Јасен Засурски.
А.Устинов/Главархив Москвы/Mos.ru
„Када бу угледали војника и официра људи би га узимали на руке и почињали да љуљају. Непознати људи љубили су једни друге. То јединство испољено деветог маја четрдесет пете никада више нисам видео. Сви смо били једно биће, и Руси, и Татари, и Узбеци и Грузини, били смо јединствени, као никада дотад“, говорио је Московљанин Генадиј Ципин.
Евгений Умнов/ТАСС
Људмила Суркова која је тада живела у главном граду сећа се: „Реке људи крећу се улицама. Из попречних уличица непрестано стиже појачање. Сви иду ка центру. Камиони са војницима покушавају да се пробију кроз масу. Војници се нагињу и љубе оне које могу да дохвате. У камион се убацају паклице цигарета без филтера „Беломор“, пружају флаше... Све што се нагомилало током те четири године, муке, наде, разочарања, губици, избило је у једном даху на површину, и захватило све скупа, многоструко већим интензитетом. Иако изгледа немогуће, али сви су се добро разумевали и били као род рођени“.
Лењинград
Григорий Чертов/Sputnik„Иза широм отворених прозора напоље је допирала песма и видело се светло. Улица Лењинска сва у рефлекторима, на сваком брежуљку противавионске батерије. Чини се, пуцало се са свих страна“. Тако је по речима Вјачеслава Игнатенка тог великог дана изгледао Владивосток. Врхунац славља било је подизање заставе Победе на аеростату изнад залива Златни рог. „Заслепљујући зраци рефлектора уперени са оближњих брежуљака у једну тачку и завијорену црвену Заставу победе изнад залива. Било је то нешто потпуно невероватно, порука с неба. На висини је дувао ветар и развио заставу према граду у пуним њеним димензијама и блиставо црвеној боји платна“.
Москва
Николай Ситников/ТАССМноге војнике Црвене армије вест о капитулацији Немачке затекла је директно у борби. Морнарички пешадинац Балтичке флоте Павел Климов у мају 1945. године био је у западној Летонији, где се држала велика непријатељска група. „Нама су Немци први дали до знања да је рат завршен. Кретали смо се обалом. Дуж немачких ровова чула се бука и клицање, али нама у први мах није било јасно о чему се ради. Испоставило се да су они сазнали да је рат готов. Ми смо убрзо на основу ватромета и пуцања у ваздух схватили да је крај. А онда смо преко радија добили наредбу да прекинемо операцију. Радост је била огромна“, сећао је Павел Фјодорович.
Трг Мајаковског, Москва
Елизавета Игнатович/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
На Црвеном тргу у Москви увече је уприличена величанствена паљба. Тридесет артиљеријских плотуна из хиљада оруђа, праћени зрацима упереним из 160 рефлектора и испаљеним разнобојним ракетама. Јасен Засурски касније се сећао тих тренутака. „Из неких разлога упамтио сам како су плотуни плашили јата врана. Како би се зачули, оне су уз крике летеле иза Кремаљских зидина и кружиле у ваздуху као да су се радовале заједно са нама, све је предивно изгледало“.
Борис Јегоров, Russia beyond
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
RSS
