Густо поседнути систем одбране армирано-бетонског типа
Рајхстаг је по својим габаритима била једна од највећих зграда у центру Берлина, коју су преостале немачке снаге које су одбијале да се предају претвориле у праву правцату тврђаву. Сам комплекс Рајхстага је био са три стране окружен каналом реке Шпре(у облику ћирилићног слова „П“) тако да је постојао велики проблем приласка на јуришно одстојање у циљу његовог заузимања. Додатни проблем за нападаче је био и веома мали водостај реке за време извођења Берлинске операције. Наиме, са друге стране обале се налазио масиван бетонски зид висине три метра који је представљао изузетно захтевну вештачку препреку за јединице Црвене армије, које би покушале да речно корито форсирају употребом чамаца, скела и других десантних средстава. Ово је било посебно комплексно ако се зна да би се сам десант изводио у ванредно тешким условима, под кишом непријатељских граната и куршума, пише Russia beyond.
© Викимедиа
Истовремено, прилаз Рајсхтагу са четврте стране на којој није постојала водена препрека је напросто био немогућ. Ту се налазио екстремно утврђени парк Тиргартен, где су Немци концентрисали главнину својих снага. Међу густо постављеним и ешалонираним ватреним тачакама из којих су „тукли“ панцерфаусти, флакови, минобацачи, ПАК-40/43,Тигрови, доминирао је висок торањ направљен од масивних армирано-бетонских зидина, кога је практично било немогуће срушити. Укратко, ова позиција је била тако снажно поседнута и у организацијском смислу вешто припремљена, да је лакше било пацификовати комплетан берлински гарнизон, него у фронталном нападу заузети парк Тиргартен.
Што се саме одбране тиче, у непосредној одбрани Рајсхтага и приступним уличицама које су изводиле ка овом здању прикупила се групација од око 5 хиљада до зуба наоружаних немачких војника (углавном Waffen SS) али и људства које је мобилисано кроз Volkssturm одреде (г. Рошток). Ова групација је у Берлин пребачена непосредно пред почетак совјетске операције у циљу организације одбране овог здања.
Подилажење Рајхстагу
Прелазак преко канала р. Шпре је био могућ само преко моста Молтке. Немачка инжињерија је успела да минира овај мост, али тај задатак није извела на најбољи могући начин јер се његова структура само делимично обрушила у воду (могућа саботажа унутар немачких јединица, примедба преводиоца). Увидевши да операција рушења моста није у 100% обиму реализована, Немци су покушали да прострељивањем његових потпорних бетонских носача (том приликом ангажовано на десетине артиљеријских цеви) доврше његово рушење. Међутим, у тој намери нису успели услед велике концентрације совјетске артиљерије која онемогућавала потребну густину ватре, које је била неопходна за рушење моста.
Привлачењем артиљерије на директну линију ватре (ИСУ-152, тешка хаубице Б-4 („Стаљинов маљ“)), као и тешких тенкова ИС, Црвена армија је на уском простору остварила стратешку превласт која је омогућила постепен прилазак десанто-јуришних, инжињеријских и оклопних састава кориту реке Шпре и полуразрушеном мосту Молтке. По непријатељсккм ватреним тачкама које су покривале простор око моста је деловало на стотине различитих цеви, укључујући и реактивну артиљерију. У условима апсолутне ватрене доминације, јуришне групе Црвене армије су успеле да пређу реку и образују мостобран на њеној супротној обали, заузевши истурени ешелон бункера.
Јевгениј Халдеј/Sputnik
Тог 29. априла јединице Црвене армије су успеле да остваре неочекивано добре резултате. Десанто-јуришна група 525-тог пешадијског пука, је уз додатна ојачања продужила напад и ликвидирала одбрану у неколико објеката који су се налази са северозападне стране Рајсхтага. Приликом сламања немачког отпора, масовно су се употребљавале ручне бомбе, док су непосредну ватрену подршку пружала артиљеријска и самоходна оруђа, укључујући и разорне ракетизиране пројектиле калибра 280мм „Ванюша“, који су могли да сруше цео један спрат.
Поред левокрилне десантно-јуришне групе коју су чинили 525-ти и 380-ти пешадијски пук / 171-ве пешадијске дивизије, на централном правцу напада уведена су у борбу и два пешадијска пука 150-те пешадијске дивизије (674-ти и 756-ти), док су десно крило напада преузела два пешадијска пука (597-ми и 598-ми) из састава 207-ме пешадијске дивизије.
„Поливање“ бацачима пламена
У наредним неколико дана највећи напредак је остварен на централном правцу напада где су деловала два пешадијска пука 150-те пешадијске дивизије(674-ти и 756-ти), док су су левокрила 171-ва пешадијска дивизија и деснокрилна 207-ма пешадијске дивизија обезбедили несметано одвијање операције, обухватајући немачке бокове са циљем њихове изолације.
Према проценама совјетске команде у самој згради Рајсхтага се налазила групација која је бројала око 1,500 немачких официра и војника. Она је цело ово здање претворила у једно лавиринтско утврђење са огромним бројем увезаних ватрених тачака унутар објекта, које су размештене по подрумским просторијама, приземљу и спартовима.
Централна нападна група Црвене армије која коју су чинила два пешадијска пука 150-те пешадијске дивизије успела је да овлада снажно утврђеним здањем Министарства унутрашњих послова и до краја 30.априла сломи спољну одбрану Рајхстага, која се ослањала на серију ровова и бункера који су изграђени на потезу између главне зграде и зграде Министарства унутаршњих послова. Изузетно важан фактор у успешности овог напада је била артиљеријска подршка која се састојала од невероватне количине артиљеријско-ракетних оруђа који су се у густом поретку распоредили око зграде Рајхстага. Њих је било толико много, да је постојао велики организацијски проблем како сва та оруђа разместити да би њихово дејство било ефективно.
На пример, лаки вучни противтенковски топови су на рукама изношени на прозоре, балконе и поткровља околних зграда, одакле су остваривали дејство по непријатељу који се под борбом повлачио у унутрашњост Рајхстага.
Јевгениј Халдеј/ТАСС/Немачка, Берлин, 2. мај 1945. Борци Црвене Армије испред Бранденбуршке капије после пада Берлина у руке совјетских трупа.
Јевгениј Халдеј/TASSОпшти напад на Рајхстаг је отпочео у рану зору 30.априла. Немачке снаге су добро издржале први напад и извеле противудар чиме су га накратко зауставиле. У 13:20ч истог дана Црвена армија покреће други талас. Истворемено, руске јединице које су запоселе мост Молтке ликвидирају последње џепове отпора одакле се могао угрозити прелаз. На лице места излази инжењерија која брзо оспособљава мост за прелазак тешке оклопне технике, која у поподневним часовима креће да се пребацује на обалу на којој се налазио комплекс са зградом Рајхстага.
Негде до 14:50 истурени делови совјетске 150-те пешадијске дивизије на више тактичких праваца успевају да продру у зграду. У Рајсхтагу је отпочела вишечасовна битка на живот или смрт. Активно употребљавајући бацаче пламена који су се показали као изузетно употребљиви за неутралисање читавог сијасета бункера, преграда, мртвих углова по ходницима здања, Црвена армија сабија непријатеља у лавиринт пролаза који су се налазили у подруму зграде, одакле је целу ноћ наставио да пружа активан отпор.
У рану зору, преостале немачке снаге које су се налазиле у подрумским и приземним просторијама, у садејству са борбеном групом која је бранила парк Тиргартен у очају покушавају да из два правца изврше противудар по совјетским снагама, које су се уклиниле тачније до тада заузеле добар део Рајсхтага.
Овај противудар осим нове изгибије немачких војника (доста их је било и присилно мобилисаних) није имао никакав ефекат на решеност совјетских снага које су незадрживо нападале. Преостали део немачких снага је поново враћен на почетне позиције без икаквих изгледа на било какав успех. Наредног дана, десеткована немачка групација је ступила у контакт са совјетским официрима и са белом заставом у рукама предала своје оружје, чиме је и формално капитулирао немачки гарнизон у Берлину.
Кључна позиција
Сам Рајхстаг није имао неки велики симболични значај за Немце. Ово здање није имало неку ванредно велику употребну функцију, коју је историја наменила Трећем рајху. Међутим, упркос томе, није случајно што је баш ово здање постало једно од симбола заузимања Берлина.
Public Domain
Што се тиче Берлинске операције, немачке снаге нису имале физичких могућности да масовније поседну Берлин и припреме га за одсудну одбрану, јер је Црвена армија са својим маневарским оперативно-статегијским саставима успела да на више места опколи неколико немачких групација које су се испред совјетских снага повлачиле ка Берлину.На тај начин велики број немачких војника није могао да поседне одбрамбене позиције, који су унапред били снабдевни муницијом и храном.
Као резултат ових припремних операција Црвене армије (операције гоњења) у којима је изоловано на десетине хиљада непријатељских војника, сам одбрамбени систем Берлина је био јако порозан и пун рупа. Један од највећих градова Европе (главни град Трећег рајха) је заузет веома брзо – муњевито, где пука контрола над зградом Рајсхтага није имала неки симболични значај, што се не може рећи за војни аспект операције.
Немачке јединице нису биле у стању да покрију све одбрамбене позиције одбране града услед хроничног недостатка људства. Они су већину својих расположивих снага распоредили на кључне одбрамбене објекте, док је у међупростору између њих било доста простора за маневар. Рајхстаг је био један од таквих објеката који имао довољно велику чврстину да издржи тешко бомбардовање артиљеријом и авијацијом. Са друге стране, сам комплекс око ове зграде са неколико изузетно чврстих објеката подесних за одбрану се налазио у самом центру Берлина. Када је Црвена армија заузела сам епицентар града она је могла по својој жељи да продужи своју операцију у било ком правцу, снажно компромитујући његов систем одбране (расецање на парцијалне делове и опкољавање). Управо, након што је Црвена армија у стратешком, чисто војном смислу заузела део града у коме се налазило здање Рајхстага - Битка за Берлин је била запечаћена.
Russia beyond
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
RSS
