Слободан Милошевић, човек који је спојио векове

Објављено: 11.03.2021.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=130303

фото: © AFP

80 година откако се родио и 15 година откако је пострадао - сећање Владимира Кршљанина

Како ће се спојити ХХ и ХХI век, многи Срби нису разумели, па ни многи у свету. Да јесу, Слоба би још био са нама.

ХХ век је био век социјалистичких револуција. А ХХI век је век синтезе праведног и ефикасног друштва (социјализма) са вековним културним традицијама. И век синтезе најбољег у свим културама, најбољег у човечанству, стварно рађање човечанства.

Е, то спајање векова и ту општељудску синтезу, чије дивовске резултате данас видимо у Русији и Кини, започео је Слободан Милошевић.

Слободан Милошевић је био велики Србин, велики социјалиста и велики човек.

Он је унапредио југословенски социјализам и ослободио га од историјских промашаја. Нажалост, тако унапређен, систем је постао сувише добар, да би му западни агресори дозволили да опстане.

Слободан је учинио да васкрсне Историјска Србија – и као велика идеја и достигнуће балканске историје, и као православна вера, и као просвећена демократија, и као братска и савезничка Великој Русији. И наравно, независна, стваралачка и праведна. Па иако су петим октобром и убиством Слободана покушали да је униште, нису успели. Опет је ту. У ствари, ако је васкрсла, она је вечна. Као и за свој народ и његову веру пострадали Слободан.

Имао је безграничну харизму и безграничну скромност. Као политичар – најдоследнији социјалиста, а као човек – најморалнији православац.

Вратио је Косово и Метохију у уставни систем Србије, започео дубоке економске и демократске реформе, супротставио се разбијању Југославије и одвајању делова српског народа од матице. Предводио је борбу народа за слободу и одбрану од НАТО агресије. Захваљујући својој мудрости и вољи народа, у најтежим међународним околностима извојевао је Дејтонски споразум и Резолуцију 1244. Највише православних храмова је обновљено и изграђено док је он био на челу Србије.

Слободан је био и наш катехон. Србија је привремено изгубила самосталност тек када је он споља организованим пучем оборен. Ни против пуча није применио силу јер је био сигуран у демократску снагу и будућност свог народа. СРЈ је укинута тек када је он послат у Хаг, а Црна Гора отргнута од Србије тек када је он убијен.

Путинова Русија је споразум о слободној трговини потписала са Милошевићевом владом. Осигурала је миран транзит власти после пуча. Дала је гаранције за Слободаново лечење у Москви (на чему се посебно ангажовао бивши премијер Примаков), које је Хашки трибунал одбио. Дала је сагласност за Слободанову сахрану у Москви, уз државне почасти. Јавно и званично је у Савету Безбедности одбацила извештај Хашког трибунала о Слободановој смрти. Супруга и син Слободана добили су политички азил у Русији, а син Марко и држављанство Руске Федерације.

Судбина Слободана је ујединила слободољубиви и прогресивни свет. Са захтевом за његову слободу улицама Хага, од центра до нацистичке тамнице у Шевенингену марширали су 2003. заједно српски родољуби из дијаспоре и западноевропски комунисти, носећи крстове у спомен дотадашњих хашких жртава, уз звуке чувеног „Словенског марша“, који је још 1876. у славу српске борбе компоновао Петар Иљич Чајковски. Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића, као у време суђења Димитрову за паљевину Рајхстага, окупио је најисктакнутије светске интелектуалце, уметнике и активисте.

Слободан је обесмислио најскупљу и најогавнију грешку у историји УН, лакејски орган НАТО пакта – Хашки трибунал. Овај илегални и криминални квазисуд га је зато убио, упркос кампањи за његово лечење, коју је вођена широм света, али која се није довољно чула. Један од првих крупних међународних догађаја о којима је извештавала тек формирана Russia Today – била је сахрана Слободана Милошевића. Остаје морални дуг Србије и света према међународном праву – да се изврши ревизија рада трибунала и судско гоњење одговорних за убиство Слободана Милошевића.

На испраћају Слободана било је милион људи. У Београду и Пожаревцу говорили су Генадиј Зјуганов, Сергеј Бабурин, Константин Затулин, генерал Леонид Ивашов, Ремзи Кларк, Петер Хандке, Михаило Марковић, Милорад Вучелић, Александар Вучић (прочитао поруку Војислава Шешеља), Бранко Ракић... Ивана Жигон је говорила „Пркосну песму“ Добрице Ерића. Прочитане су и поруке Слободанове супруге и сина, којима је онемогућено да присуствују. Опело је служио владика Милешевски Филарет.

За победу над фашизмом и човекољубиви свет, борили су се, раме уз раме, у ХХ веку, православни Руси и Срби. Борили и, уз огромне жртве – изборили, дарујући свету потпуно нови систем међународних односа и међународног права. Тај систем мора бити очуван, јер свет улази у период велике синтезе. Слободан Милошевић је заувек демонтирао хладноратовски покушај раздвајање Руса и Срба. Он је тако својом вером и жртвом васкрсао Историјску Србију и створио нову шансу за Европу, Евроазију, свет. Он је тиме највећа људска достигнућа прелио из ХХ у ХХI век и отворио пут за сарадњу држава и култура, за нови, мирнији и праведнији свет, који успешно предводе моралне силе, Русија и Кина, и у којем Србија данас заузима достојно место.

Владимир Кршљанин

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17