Како су бољшевици допринели настанку савремене Турске?

Објављено: 07.03.2021.год.
фото: © Archive photo; Russia beyond

Совјетска Русија и Ататуркова Турска нису биле идеолошки савезници, али привремено их је повезала борба против заједничког непријатеља.


Први светски рат се за Османску империју завршио катастрофом. Земља је изгубила већи део својих пространих територија, њена војска је разоружана, а Истамбул су заузели савезници, пише Russia beyond.

С обзиром да је влада султана Мехмеда VI била спремна да пристане на све уступке Британцима и Французима, фактички постајући њихова марионета, империја је добила алтернативни центар моћи. Националноослободилачки покрет на челу са Мустафом Кемалом (који је касније постао Ататурк, „отац Турака“) повео је борбу против надмоћи западних земаља, а за спасење земље од дефинитивног краха. 23. априла 1920. године кемалисти су у Анкари основали свој сопствени парламент, Велику националну скупштину Турске.

Ататурк на смотри турских трупа 18. јуна 1922.

Ататурку, кога нико није признавао и који је са свих страна био окружен непријатељима, био је неопходан савезник. Неочекивано га је нашао у другом „отпаднику“ из међународне заједнице, совјетској Русији.

Привремени савезници

26. априла 1920. године Мустафа Кемал се званично обратио Владимиру Лењину са предлогом о узајамном признању и молбом за војну помоћ. Бољшевици су пристали.

 

Портрет турског политичара, првог председника Турске Републике Мустафе Кемала Ататурка са личним натписом „Другу Аралову“. Из личног албума Семјона Ивановича Аралова. Репродукција.


У совјетској Русији, која се такође налазила у међународној изолацији, и даље је трајао грађански рат уз интервенцију страних сила. Ослањајући се на јачање покрета турских националиста, бољшевици су стекли још једног савезника у борби против Антанте, а такође обезбедили безбедност својих јужних граница.

Практично одмах после успостављања првих контаката између Москве и Анкаре почела је реализација војне помоћи. У периоду од 1920. до 1922. године совјетска Русија је Ататурку послала суму од 80 милиона лира (што је било двоструко више од трошкова Министарства одбране Анкаре), испоручила му 39 хиљада пушака, 327 митраљеза, 147 хиљада граната, опрему и сировине за производњу муниције, а такође му предала две торпиљарке: „Живи“ и „Језиви“. Под руководством совјетских стручњака у Турској су саграђене две фабрике барута. Совјетском представнику у Турској Семјону Аралову Лењин је говорио: „Ми можемо материјално помоћи Турској, иако смо и сами сиромашни.“ 

 

Разарач „Језиви“ („Жуткий“), 1915.

Осим тога, бољшевици су Ататурковим снагама интензивно испоручивали житарице. Притом је и сама Русија у то време била захваћена масовном глађу, која је однела животе пет милиона људи. Лењин је Семјону Аралову, опуномоћеном совјетском представнику у Турској, крајем 1921. године рекао: „Турској можемо материјално да помогнемо, мада смо и сами сиромашни.“ 

 

Дела Мустафе Кемала Ататурка, оснивача Турске Републике, преведена на руски језик, и чланци совјетских научника посвећени његовој делатности издати у Совјетском Савезу поводом 25. годишњице Ататуркове смрти.

16. марта 1921. године Лењинова влада и представници Велике националне скупштине у Москви су склопили „Споразум о пријатељству и братству“, којим су решени територијални спорови између Турака и бољшевика. Тада утврђена североисточна граница Турске важећа је и данас.

 

Грчка пешадија јуриша на реци Ермос у Грчко-турском рату (1919-1922).

Руска војна помоћ одиграла је кључну улогу у томе што су Ататуркове снаге успеле да поразе своја два главна непријатеља: Демократску Републику Јерменију на истоку и грчку армију која је уз одобрење западних сила освојила западни део Мале Азије.

У планирању победоносних офанзивних операција против Грка учествовала је група совјетских војних стручњака под руководством Михаила Фрунзеа, једног од најугледнијих војсковођа Црвене армије. Аралов, који је такође имао богато ратно искуство, са официрима Атататурковог штаба је делио искуства партизанског ратовања. Осим тога, једно време је као саветник код Кемала био будући маршал Совјетског Савеза Климент Ворошилов.

Посета совјетске делегације Турској (1933). На челу делегације је народни комесар за питања армије и морнарице Климент Ворошилов (у средини) током сусрета са Мустафом Кемалом Ататурком на паради поводом 10-годишњице Турске Републике (29. октобра 1923).

За победама на бојном пољу уследили су успеси на политичкој сцени, који су 1923. године довели до проглашења Републике Турске са Мустафом Кемалом-пашом као њеним првим председником.

Од пријатељства до заваде

Москва и Анкара су знале да је сарадња између турских националиста и руских комуниста привремена појава. Кемал је добро разумео разлику између тога шта значи „бити бољшевик“ и „бити савезник бољшевика“. Након што су постигли постављене циљеве, ни прагматични совјетски политичари нису рачунали на совјетизацију Турске.

 

Војни саветници Радничко-сељачке Црвене армије и Мустафа Кемал Ататурк.

„Они који сматрају да пријатељство између Русије и Турске обавезно значи прихватање бољшевичког система, имају слабу представу о политичким пословима...“ – записао је 25. априла 1921. године главни уредник листа Hakimiyet-i Milliye Махмут Сојдан: „Истина је да од наших руских пријатеља ниједном нисмо чули овакве речи: 'Кад смо већ пријатељи, када смо практично повезали нашу политичку судбину, значи да ви треба да прихватите наш систем управљања'“. (Расим Дирсехан Орс: Руси, Ататурк и рођење Републике Турске. У огледалу совјетске штампе 20-их година. Москва, 2012).

Веома брзо Турска је из пријатељског табора прешла у табор потенцијалних непријатеља Москве. 1923. године у земљи је забрањена Комунистичка партија, а у време немачке инвазије на СССР Турци су на совјетским границама концентрисали велике снаге, спремне да уђу на совјетски Кавказ, ако за Црвену армију ствари крену по злу.

 

Потписивање турско-немачког споразума о пријатељству, 18. јун 1941.

Па ипак, Мустафа Кемал Ататурк никада није заборавио помоћ коју му је у најтежем тренутку пружила совјетска Русија. На споменику „Република“, који је 1928. године подигнут у Истамбулу, поред скулптуре „Оца Турака“ стоје статуе Климента Ворошилова и Семјона Аралова.

 

Десно од Ататуркове скулптуре стоје Климент Ворошилов и Семјон Аралов.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама
РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама

Руски председник Владимир Путин одржао је опсежне разговоре са својим кинеским колегом Си Ђинпингом прошле седмице, при чему су се два светска лидера договорила о плановима за успостављање новог заједничког међународног финансијског оквира.

2021-12-28 13:28:20

Неретљани су били Срби
Неретљани су били Срби

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији Одвојивши се од мора, након пада под Турке, Срби су запоставили...

2021-12-19 08:30:08

Колубарска битка, време победе
Колубарска битка, време победе

Врхунац напора и вештине командовања српске војске

2021-12-16 07:22:46

РТ: Ко се против кога бори у Украјини?
РТ: Ко се против кога бори у Украјини?

За РТ пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа \"Русија у глобалним пословима\".

2021-12-06 09:07:24

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.

2021-12-05 10:31:02

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк