Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“

Објављено: 21.02.2021.год.
фото: Снимак екрана

Нисам од оних који плачу гледајући филмове и читајући књиге. Наговештај сузе понекад ми измами песма или нека тешка успомена. Научила сам да не плачем, да се скаменим кад је тешко и кажем себи - не смеш! Спремала сам се тако, као за тежак испит, да одгледам "Дару из Јасеновца". Говорила сам себи-мораш, дугујеш то свом стрицу, тетки, презимену које је готово затрто усташким злочином. Мораш, говорила сам, да хладне главе одгледаш филм који коначно прича причу твог живота.


Не смеју сузе да ти замагле нити један његов део. И успела сам! Једва, али задржала сам сузу слушајући песму Дарине мајке, свих српских мајки које су песмом плакале, наслућујући зло!


И управо су ми то били и најтежи тренуци. Они у којима у људским очима још увек видите наду, наивност, веру да ће бити добро. У колони која иде у смрт, деца се још препиру, смеју, задиркују, а одрасли, иако у страху, надају да је све само грешка јер...ништа лоше нису учинили!

Некако, чини ми се да је најтеже гледати невољу издалека, док вам се прикрада, сурова и неизбежна. Кад се у њој нађете, помирите се или борите, али ишчекивања и обмане више нема.

Тако сам и ја очврсла, попут Даре која се хвата у коштац са непојмљивим злом, убиством брата и мајке пред њеним очима и претешким теретом бриге о двогодишњем брату.

Тај мали дечак постаје њена обала, животна снага која јој не да да одустане, да се преда и призна победу ништавилу.

Ако Дара може да узме чинију за храну од жене која је убијена пред њеним очима зато што зна да другачије неће јести, могу и ја да не плачем гледајући ту сурову сцену!

И издржала сам све, чак и престрављене очи деце над којима се, у диму гасне бомбе, затварају подрумска врата.

Одгледала сам без сузе и очај Дариног оца кад међу лешевима, које по наредби баца у масовну гробницу, препознаје сина и жену.

Онако инстинктивно ми је задрхтало срце кад сам чула Дарине речи упућене брату: "Нико нас неће раздвојити! Куне ти се сека!".

Препознала сам у њима свој генетски код, језик мога рода, тугу моје породице. Али, нисам поклекла!

Преживела сам, као и Дара, рафал испаљен на њу док трчи за аутобусом у којем јој одводе брата. Дара, њен мали брат и отац, који је успео неким чудом да побегне из логора, нису ушли у вагон смрти.

Крај филма оставио је наду да су преживели, да је живот победио мрак покоља и мржње. Оставио је и поруку да неко увек преживи како би сведочио о злу.

Са готово свих стратишта, згаришта, из крашких јама, на Велебиту, уздизали су се преживели. Носили су свој крст, памтили смрт, али, на свој мученички начин, славили живот.

И колико год то чудно звучало, славила сам га и ја. У бујици суза које више нисам желела да заустављам.

Плакала сам, покајнички, искрено, без задршке и питања.

Молила сам Дару и њеног брата да нам опросте што нисмо знали за њихову љубав и борбу. Молила сам душе невиних жртава да праштају наш заборав.

И осећала сам их ту, уз себе, како ми се смеше и радују! У сузама је нестајао њихов и мој бол.

Два сата јасеновачког бола и непребола, како добро рече сценаристкиња овог филма, спојила су и нас живе, потомке који у свом генетском коду носе то страдање. Као да смо могли да додирнемо једни друге, спојимо дланове и молимо се заједно.

И нека заћуте бар мало критичари, аналитичари, стручњаци за режију, глуму, сценографију, камеру. Овај филм је изнад тога!

Његов Оскар смо ми који смо га гледали, плакали, ћутали и на крају ипак славили живот.

Живот, леп и невин као Дарине очи, као сунчано јутро после мрачне јасеновачке ноћи! Јутро, које никад неће сванути за крвнике. Хвала ти, Даро!

Ђурђица Драгађ, РТС

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби из Босне и Херцеговине под окупацијом Аустроугарске

2021-02-28 09:55:01

ОПЕТ УЛТИМАТУМИ СРБИМА - Валентин Инцко, високи представник у Босни и Херцеговини, упутио је Србима два ултиматума настављајући да чини оно што су радили Бењамин Калај и Оскар Поћорек. Желим да га овим текстом подсетим на злочине над Србима у Босни и Херцеговвини које су починили његови преци под окупацијом Аустроугарске.

Како се Лењинград камуфлирао под опсадом у Другом светском рату

2021-02-27 07:47:38

Браниоци Лењинграда пронашли су много начина да сакрију град од непријатељске авијације.

Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“

2021-02-21 12:30:34

Нисам од оних који плачу гледајући филмове и читајући књиге. Наговештај сузе понекад ми измами песма или нека тешка успомена. Научила сам да не плачем, да се скаменим кад је тешко и кажем себи - не смеш! Спремала сам се тако, као за тежак испит, да одгледам "Дару из Јасеновца". Говорила сам себи-мораш, дугујеш то свом стрицу, тетки, презимену које је готово затрто усташким злочином. Мораш, говорила сам, да хладне главе одгледаш филм који коначно прича причу твог живота.

Из немачког логора у југословенски затвор

2021-02-21 11:26:40

Међу југословенским ратним заробљеницима из немачких логора било је и официра које је по повратку у Југославију дочекало – ново заточеништво. Такву судбину је имао и...

Сто година Краљевске морнарице

2021-02-21 10:49:24

Прва југославенска држава створена је крајем 1918. године уједињем дотадашњих краљевина Србије, Црне Горе и јужнословенаких земаља бивше аустроугарске монархије, а у склопу тог процесе постепено је организована југословенска војска и морнарица. Као део оружаних снага нове државе, морнарица је формално успостављена 20. децембра 1918. када је посебним указом постављена прва југословенска влада, а у њеном саставу министарство војске и морнарице, чиме је мо-рнарица дошла у надлежност новоуспостављеног министарства. Без обзира на овај формалан чин, Краљевска морнарица је сла-вила 31. октобар 1918. као дан свог оснивања, када су на ратним бродовима у Пули подигнуте југословенске националне заставе. Међутим, бродови су тек у марту 1921. званично предати морнарици у Тивту и речној флотили Краљевине СХС у Но-вом Саду, док је пуни југословенски суверенитет на мору остварен чак две године касније.

Сто година Краљевске морнарице - II део

2021-02-21 09:10:28

 Између краља и Тита У међувремену, на Блиском истоку је избила побуна дела краљевске војске у којој је најактивнија била група хи-дроавијатичара, предвођена поручником бојног брода ИИ...

Да ли је Стаљинград Далеког истока позорница прве велике битке Другог светског рата

2021-02-14 12:45:31

У тромесечној бици за Шангај 1937. године, коју је у своју корист решила јапанска војска, ангажовано је више од милион војника, а погинуло преко 200.000 људи. У погледу на историју који није оптерећен евроцентризмом, она се схвата као прва велика битка Другог светског рата.

Писмо са Косова или мучна прича с Јариња

2021-02-04 13:15:06

Ово је трећи пут да сам била сведок како српски цариници према Србима са Косова и Метохије поступају као да прелазе државну границу. Међутим, овај пут је био најгори до сада

Др Стевандић о својој борби против коронавируса

2021-02-01 12:39:54

Данас, 31. јануара (а то ће брзо бити јуче, прекјуче…) преминуо је колега доктор и посланик Ацо Фулурија.

Kaко су мишеви помогли Црвеној Армији да победи Немце у Стаљинграду

2021-01-31 09:41:04

Совјетски глодари патриоте дали су значајан допринос кључном преокрету у Другом светском рату.

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: