Завичај је мислио да је Радомир погинуо

Објављено: 17.01.2021.год.
Радомир Станојевић, фото: „Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом” / Политика

ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?


Ово је повест о Радомиру Станојевићу из Горње Краварице, нареднику из кадра Треће чете, Првог батаљона 21. Пешадијског пука, којег је на повратку у отаџбину маја 1918. стигла, уз одликовање, похвала војводе Живојина Мишића, пише Политика. Њу је 22 лета касније у повесници „Драгачево и његови славни синови” објавио прота Милисав Д. Протић Гучанин, где се вели:


Радомир Станојевић је 8. августа 1916. северно од Петровог језера извршио са патролом успешно извиђање, ноћу по испресецаном терену и под јаком непријатељском фронталном и бочном ватром.

На Островском положају, 12. августа 1916. успео је да са 20 бомбаша претрчи простор од 200 метара, ускочи у непријатељске ровове, примора га да их напусти и остави сву опрему и оружје. Заузећем овог положаја добијена је врло згодна осматрачка тачка.

На Изгорелој земљи, 1. децембра 1916, северно од коте 1.050, ровови су били толико близу да се борба само бомбама водила. Наредник Станојевић изашао је ноћу добровољно из рова, приближио се непријатељском стражару, заговорио га, бацио бомбу у ров и убио.

Код Изгореле земље, 27. новембра 1916, за време пребацивања упао је у непријатељску баражну ватру и тада по други пут тешко рањен.

Код Велеса, 16. октобра 1917, приликом јуриша на неперијатеља који је био солидно утврђен, привукао се добровољно њиховим рововима на десет до петнаест метара и позвао непријатељског стражара да се не бију из пушака већ бомбама, на шта је овај пристао јер је био у заклону.

Његова прва бомба пала је у непријатељски ров, од чега су одмах излетела парчад одела и опреме, али је Радомир у том тренутку и сам рањен пушчаним зрном.

Као вођа патроле, командир стражарског одељења на најопаснијим местима одликовао се највећим јунаштвом. – Похваљујем наредника Станојевића и истичем га армији као пример јунаштва и родољубља – потписао је војвода Мишић.

По повратку из рата, мада су га сви славили као великог јунака, Станојевић се понашао као скроман и поштен човек, не разликујући се од мештана.

Рођен је 1884, основну школу завршио је у Гучи. Читавог живота, до смрти, живо је од земље. После 1920. био је један од обновитеља Земљорадничке кредитне задруге у Горњој Краварици.

Умро је 1939, кад се утопио у набујалој Моравици, враћајући се са панађура у Ариљу, сахрањен је у гробљу родног села. Занимљиво је да му је био подигнут споменик још 1915. јер је родбина мислила да је погинуо у рату.

Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Последња страшна офанзива немачке армије у Другом светском рату

2021-03-07 09:25:42

Совјетске трупе су у пролеће 1945. биле само неколико десетина километара од Берлина, али је Хитлер одлучио да им зада тежак ударац на сасвим другом месту.

Како су бољшевици допринели настанку савремене Турске?

2021-03-07 08:49:33

Совјетска Русија и Ататуркова Турска нису биле идеолошки савезници, али привремено их је повезала борба против заједничког непријатеља.

Како су хрватске војне јединице ратовале против СССР-а у Другом светском рату

2021-03-06 09:09:35

Хрватска легија је била једина страна војна јединица коју су Немци ангажовали у јуришу на Стаљинград. Хрватски легионари су то доживели као велику част, не знајући какав их пакао тамо чека.

Срби из Босне и Херцеговине под окупацијом Аустроугарске

2021-02-28 09:55:01

ОПЕТ УЛТИМАТУМИ СРБИМА - Валентин Инцко, високи представник у Босни и Херцеговини, упутио је Србима два ултиматума настављајући да чини оно што су радили Бењамин Калај и Оскар Поћорек. Желим да га овим текстом подсетим на злочине над Србима у Босни и Херцеговвини које су починили његови преци под окупацијом Аустроугарске.

Како се Лењинград камуфлирао под опсадом у Другом светском рату

2021-02-27 07:47:38

Браниоци Лењинграда пронашли су много начина да сакрију град од непријатељске авијације.

Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“

2021-02-21 12:30:34

Нисам од оних који плачу гледајући филмове и читајући књиге. Наговештај сузе понекад ми измами песма или нека тешка успомена. Научила сам да не плачем, да се скаменим кад је тешко и кажем себи - не смеш! Спремала сам се тако, као за тежак испит, да одгледам "Дару из Јасеновца". Говорила сам себи-мораш, дугујеш то свом стрицу, тетки, презимену које је готово затрто усташким злочином. Мораш, говорила сам, да хладне главе одгледаш филм који коначно прича причу твог живота.

Из немачког логора у југословенски затвор

2021-02-21 11:26:40

Међу југословенским ратним заробљеницима из немачких логора било је и официра које је по повратку у Југославију дочекало – ново заточеништво. Такву судбину је имао и...

Сто година Краљевске морнарице

2021-02-21 10:49:24

Прва југославенска држава створена је крајем 1918. године уједињем дотадашњих краљевина Србије, Црне Горе и јужнословенаких земаља бивше аустроугарске монархије, а у склопу тог процесе постепено је организована југословенска војска и морнарица. Као део оружаних снага нове државе, морнарица је формално успостављена 20. децембра 1918. када је посебним указом постављена прва југословенска влада, а у њеном саставу министарство војске и морнарице, чиме је мо-рнарица дошла у надлежност новоуспостављеног министарства. Без обзира на овај формалан чин, Краљевска морнарица је сла-вила 31. октобар 1918. као дан свог оснивања, када су на ратним бродовима у Пули подигнуте југословенске националне заставе. Међутим, бродови су тек у марту 1921. званично предати морнарици у Тивту и речној флотили Краљевине СХС у Но-вом Саду, док је пуни југословенски суверенитет на мору остварен чак две године касније.

Сто година Краљевске морнарице - II део

2021-02-21 09:10:28

 Између краља и Тита У међувремену, на Блиском истоку је избила побуна дела краљевске војске у којој је најактивнија била група хи-дроавијатичара, предвођена поручником бојног брода ИИ...

Да ли је Стаљинград Далеког истока позорница прве велике битке Другог светског рата

2021-02-14 12:45:31

У тромесечној бици за Шангај 1937. године, коју је у своју корист решила јапанска војска, ангажовано је више од милион војника, а погинуло преко 200.000 људи. У погледу на историју који није оптерећен евроцентризмом, она се схвата као прва велика битка Другог светског рата.

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Лепота и сила

Лепота и сила