1. Почетни период операције „Барбароса“ је за Црвену армију био прави пакао. Вермахт је током неколико месеци окупирао цео Балтик, Белорусију и велики део Украјине. Стотине хиљада совјетских војника погинуло је или заробљено, а Немци су се већ потпуно приближили главним градовима Лењинграду и Москви, пише Russia beyond.
Национална управа архива и документације САД
2. Почетком октобра 1941. године четири совјетске армије су код Вјазме, дакле само 200 километара од Москве, изгубиле око милион људи – погинулих, рањених и заробљених. Москва је била практично незаштићена. Грађане је 15. октобра почела да хвата паника. Житељи су масовно бежали на исток, општи хаос је био праћен пљачкама и разбојништвом. „На улици је једна група одваљивала врата на продавници, неко је већ износио робу“, написала је касније Сузана Карпачова: „Путем је пролазила непрегледна колона људи са ранчевима, било је аутомобила и камиона натоварених кућним стварима. Данас су људи напуштали Москву исто као јуче Вјазму“. Само строгим мерама, увођењем полицијског часа и војних патрола власти су успеле да нормализују ситуацију.
Житељи Москве копају одбрамбене ровове.
Борис Вдовенко/Sputnik
3. Совјетска команда је покушала да добије на времену и да што је могуће дуже задржи непријатеља док резервне јединице из Сибира, са Урала и руског Далеког истока не пристигну у одбрану престонице. На прилазима Москви на брзу руку су утврђене линије одбране и ту су усмеравани сви расположиви пукови и дивизије. Поред њих су у борбу убачени и кадети војних академија из Москве и Подољска. Многи од њих нису још напунили ни осамнаест година, и требало је по завршеној академији да постану официри и командири, а ишли су на фронт као обични војници.
Совјетски командант чита Стаљинов говор у јеку борби за Москву.
Павел Трошкин
4. У тешким и исцрпљујућим борбама мешовите једнице кадета Подољске пешадијске и Подољске артиљеријске војне академије изгубиле су 2.500 од укупно 3.500 бораца, али су задржале непријатеља дванаест дана, иако им је наређење било да га задрже бар пет дана. „Први вод је дигао у ваздух бункер на месту нашег пробоја“, написао је касније немачки војник Адалберт Васнер из 19. тенковске дивизије Вермахта: „Заподенут је изузетно тежак блиски бој и обе стране трпе губитке. Добили смо и прве заробљенике. То су питомци Подољске војне академије. Зову их ’Стаљинови питомци’. Сви се бране изузетно храбро“.
Совјетски тенковски десант. Тенк Т-34 јуриша на село које су запосели Немци.
Public domain
5. Седмог новембра, на 24. годишњицу револуције, на Црвеном тргу је одржана војна парада. Неке јединице су право са параде одлазиле на фронт чија линија се неумољиво приближавала главном граду Русије. Маршал Георгиј Жуков је у својим „Сећањима и размишљањима“, истакао: „Овај догађај је одиграо огромну улогу у јачању морала армије и совјетског народа, и имао је велики међународни значај“. Парада је показала целом свету да Совјетски Савез још није сломљен. За Московљане је од велике важности била и чињеница да се на трибини појавио и Стаљин, и да је одржао свечани говор. Људи су видели да је врховни командант још увек у Москви, иако је већи део органа власти у том тренутку већ био евакуисан у Кујбишев (Самара).
Војна парада на Црвеном тргу, 7. новембар 1941. Митраљесци.
Михаил Калашњиков
6. Другог децембра су јединице 2. тенковске дивизије Вермахта заузеле насеље Красна Пољана, удаљено само 30 километара од Кремља. С обзиром на огромна пространства и људске ресурсе СССР-а, немачки команданти су схватали да рат још није завршен, али су били уверени да је костур Црвене армије скршен. „Војна моћ Русије више не представља опасност по Европу“, написао је 23. новембра начелник Генералштаба копнених трупа Франц Халдер.
Немачки тенкови PzKpfw III Ausf G са топовима KwK 42 калибра 50 мм пролазе кроз село у пламену у околини Москве.
Национални дигитални архив – Пољска
7. Па ипак, немачке трупе су имале и доста проблема на путу према совјетској предстоници. Црвена армија је пружала константан отпор и стално прелазила у контранападе, тако да су Немци били исцрпљени и под великим притиском. Кретање тенковских јединица је било отежано тоталним минирањем прилаза граду које су совјетски минери врло добро осмислили. Почели су и проблеми са снабдевањем и масовни помор коња, јер је почела зима а није било хране за стоку.
Контранапад совјетских јединица код Москве, 1941.
Министарство одбране РФ
8. Немачка армија се уздала у последњи одлучујући марш на Москву не узимајући у обзир чињеницу да у град пристижу велике и свеже резерве Црвене армије. Трупе Западног фронта Георгија Жукова и Југозападног фронта Константина Тимошенка прешле су 5. децембра у велику контраофанзиву. „Када смо напредовали наша артиљерија је отварала тако снажну ватру да је њоме немачка одбрана неутралисана и пре него што стигне пешадија. И зато, кад смо улазили у села Немци су већ стизали да их напусте. Тамо сам ја први пут видео ’каћуше’ на делу. То је незабораван призор. И наравно, сва села су изгорела до темеља“, написао је касније руски војник Герц Роговој.
Public domain
9. Немачке трупе су почеле великом брзином да се повлаче и удаљавају од престонице. Ту и тамо се повлачење претворило у панично бекство. Црвена армија је успут наилазила на артиљеријска оруђа која су Немци оставили. Адолф Хитлер је 19. децембра сменио команданта пешадијских трупа Валтера фон Браухича. Тада је смењен и командант групе армија „Центар“ Федор фон Бок. Хајнц Вилхелм Гудеријан, командант 2. тенковске групе који је такође био смењен, написаће много година касније у својим „Војничким сећањима“: „Офанзива на Москву је пропала. Све жртве и напори наших храбрих трупа биле су узалудне“. Немци су успели да стабилизују фронт тек почетком јануара 1942. године.
Војници разбијене немачке јединице предају оружје.
Виктор Кинеловски/Sputnik
10. Наневши Вермахту врло јак ударац Црвена армија је одбацила непријатеља 100-250 километара од Москве. Успела је да ослободи значајне територије и да у целини отклони опасност по престоницу. Са друге стране, амбициозни планови совјетске команде да се офанзива крунише потпуним сломом групе армија „Центар“ проузроковали су тешке битке, врло мучна извлачења из обруча и велике губитке. И поред Московског тријумфа и краха стратегије немачког блицкрига, у том тренутку још није дошло време за коренити прокрет у рату.
Жене у пратњи заробљених фашиста. Немци су код Москве били потучени до ногу.
Виктор Тјомин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruБорис Јегоров, Russia beyond
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
