1. Почетни период операције „Барбароса“ је за Црвену армију био прави пакао. Вермахт је током неколико месеци окупирао цео Балтик, Белорусију и велики део Украјине. Стотине хиљада совјетских војника погинуло је или заробљено, а Немци су се већ потпуно приближили главним градовима Лењинграду и Москви, пише Russia beyond.
Национална управа архива и документације САД
2. Почетком октобра 1941. године четири совјетске армије су код Вјазме, дакле само 200 километара од Москве, изгубиле око милион људи – погинулих, рањених и заробљених. Москва је била практично незаштићена. Грађане је 15. октобра почела да хвата паника. Житељи су масовно бежали на исток, општи хаос је био праћен пљачкама и разбојништвом. „На улици је једна група одваљивала врата на продавници, неко је већ износио робу“, написала је касније Сузана Карпачова: „Путем је пролазила непрегледна колона људи са ранчевима, било је аутомобила и камиона натоварених кућним стварима. Данас су људи напуштали Москву исто као јуче Вјазму“. Само строгим мерама, увођењем полицијског часа и војних патрола власти су успеле да нормализују ситуацију.
Житељи Москве копају одбрамбене ровове.
Борис Вдовенко/Sputnik
3. Совјетска команда је покушала да добије на времену и да што је могуће дуже задржи непријатеља док резервне јединице из Сибира, са Урала и руског Далеког истока не пристигну у одбрану престонице. На прилазима Москви на брзу руку су утврђене линије одбране и ту су усмеравани сви расположиви пукови и дивизије. Поред њих су у борбу убачени и кадети војних академија из Москве и Подољска. Многи од њих нису још напунили ни осамнаест година, и требало је по завршеној академији да постану официри и командири, а ишли су на фронт као обични војници.
Совјетски командант чита Стаљинов говор у јеку борби за Москву.
Павел Трошкин
4. У тешким и исцрпљујућим борбама мешовите једнице кадета Подољске пешадијске и Подољске артиљеријске војне академије изгубиле су 2.500 од укупно 3.500 бораца, али су задржале непријатеља дванаест дана, иако им је наређење било да га задрже бар пет дана. „Први вод је дигао у ваздух бункер на месту нашег пробоја“, написао је касније немачки војник Адалберт Васнер из 19. тенковске дивизије Вермахта: „Заподенут је изузетно тежак блиски бој и обе стране трпе губитке. Добили смо и прве заробљенике. То су питомци Подољске војне академије. Зову их ’Стаљинови питомци’. Сви се бране изузетно храбро“.
Совјетски тенковски десант. Тенк Т-34 јуриша на село које су запосели Немци.
Public domain
5. Седмог новембра, на 24. годишњицу револуције, на Црвеном тргу је одржана војна парада. Неке јединице су право са параде одлазиле на фронт чија линија се неумољиво приближавала главном граду Русије. Маршал Георгиј Жуков је у својим „Сећањима и размишљањима“, истакао: „Овај догађај је одиграо огромну улогу у јачању морала армије и совјетског народа, и имао је велики међународни значај“. Парада је показала целом свету да Совјетски Савез још није сломљен. За Московљане је од велике важности била и чињеница да се на трибини појавио и Стаљин, и да је одржао свечани говор. Људи су видели да је врховни командант још увек у Москви, иако је већи део органа власти у том тренутку већ био евакуисан у Кујбишев (Самара).
Војна парада на Црвеном тргу, 7. новембар 1941. Митраљесци.
Михаил Калашњиков
6. Другог децембра су јединице 2. тенковске дивизије Вермахта заузеле насеље Красна Пољана, удаљено само 30 километара од Кремља. С обзиром на огромна пространства и људске ресурсе СССР-а, немачки команданти су схватали да рат још није завршен, али су били уверени да је костур Црвене армије скршен. „Војна моћ Русије више не представља опасност по Европу“, написао је 23. новембра начелник Генералштаба копнених трупа Франц Халдер.
Немачки тенкови PzKpfw III Ausf G са топовима KwK 42 калибра 50 мм пролазе кроз село у пламену у околини Москве.
Национални дигитални архив – Пољска
7. Па ипак, немачке трупе су имале и доста проблема на путу према совјетској предстоници. Црвена армија је пружала константан отпор и стално прелазила у контранападе, тако да су Немци били исцрпљени и под великим притиском. Кретање тенковских јединица је било отежано тоталним минирањем прилаза граду које су совјетски минери врло добро осмислили. Почели су и проблеми са снабдевањем и масовни помор коња, јер је почела зима а није било хране за стоку.
Контранапад совјетских јединица код Москве, 1941.
Министарство одбране РФ
8. Немачка армија се уздала у последњи одлучујући марш на Москву не узимајући у обзир чињеницу да у град пристижу велике и свеже резерве Црвене армије. Трупе Западног фронта Георгија Жукова и Југозападног фронта Константина Тимошенка прешле су 5. децембра у велику контраофанзиву. „Када смо напредовали наша артиљерија је отварала тако снажну ватру да је њоме немачка одбрана неутралисана и пре него што стигне пешадија. И зато, кад смо улазили у села Немци су већ стизали да их напусте. Тамо сам ја први пут видео ’каћуше’ на делу. То је незабораван призор. И наравно, сва села су изгорела до темеља“, написао је касније руски војник Герц Роговој.
Public domain
9. Немачке трупе су почеле великом брзином да се повлаче и удаљавају од престонице. Ту и тамо се повлачење претворило у панично бекство. Црвена армија је успут наилазила на артиљеријска оруђа која су Немци оставили. Адолф Хитлер је 19. децембра сменио команданта пешадијских трупа Валтера фон Браухича. Тада је смењен и командант групе армија „Центар“ Федор фон Бок. Хајнц Вилхелм Гудеријан, командант 2. тенковске групе који је такође био смењен, написаће много година касније у својим „Војничким сећањима“: „Офанзива на Москву је пропала. Све жртве и напори наших храбрих трупа биле су узалудне“. Немци су успели да стабилизују фронт тек почетком јануара 1942. године.
Војници разбијене немачке јединице предају оружје.
Виктор Кинеловски/Sputnik
10. Наневши Вермахту врло јак ударац Црвена армија је одбацила непријатеља 100-250 километара од Москве. Успела је да ослободи значајне територије и да у целини отклони опасност по престоницу. Са друге стране, амбициозни планови совјетске команде да се офанзива крунише потпуним сломом групе армија „Центар“ проузроковали су тешке битке, врло мучна извлачења из обруча и велике губитке. И поред Московског тријумфа и краха стратегије немачког блицкрига, у том тренутку још није дошло време за коренити прокрет у рату.
Жене у пратњи заробљених фашиста. Немци су код Москве били потучени до ногу.
Виктор Тјомин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruБорис Јегоров, Russia beyond
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
RSS
