1. Почетни период операције „Барбароса“ је за Црвену армију био прави пакао. Вермахт је током неколико месеци окупирао цео Балтик, Белорусију и велики део Украјине. Стотине хиљада совјетских војника погинуло је или заробљено, а Немци су се већ потпуно приближили главним градовима Лењинграду и Москви, пише Russia beyond.
Национална управа архива и документације САД
2. Почетком октобра 1941. године четири совјетске армије су код Вјазме, дакле само 200 километара од Москве, изгубиле око милион људи – погинулих, рањених и заробљених. Москва је била практично незаштићена. Грађане је 15. октобра почела да хвата паника. Житељи су масовно бежали на исток, општи хаос је био праћен пљачкама и разбојништвом. „На улици је једна група одваљивала врата на продавници, неко је већ износио робу“, написала је касније Сузана Карпачова: „Путем је пролазила непрегледна колона људи са ранчевима, било је аутомобила и камиона натоварених кућним стварима. Данас су људи напуштали Москву исто као јуче Вјазму“. Само строгим мерама, увођењем полицијског часа и војних патрола власти су успеле да нормализују ситуацију.
Житељи Москве копају одбрамбене ровове.
Борис Вдовенко/Sputnik
3. Совјетска команда је покушала да добије на времену и да што је могуће дуже задржи непријатеља док резервне јединице из Сибира, са Урала и руског Далеког истока не пристигну у одбрану престонице. На прилазима Москви на брзу руку су утврђене линије одбране и ту су усмеравани сви расположиви пукови и дивизије. Поред њих су у борбу убачени и кадети војних академија из Москве и Подољска. Многи од њих нису још напунили ни осамнаест година, и требало је по завршеној академији да постану официри и командири, а ишли су на фронт као обични војници.
Совјетски командант чита Стаљинов говор у јеку борби за Москву.
Павел Трошкин
4. У тешким и исцрпљујућим борбама мешовите једнице кадета Подољске пешадијске и Подољске артиљеријске војне академије изгубиле су 2.500 од укупно 3.500 бораца, али су задржале непријатеља дванаест дана, иако им је наређење било да га задрже бар пет дана. „Први вод је дигао у ваздух бункер на месту нашег пробоја“, написао је касније немачки војник Адалберт Васнер из 19. тенковске дивизије Вермахта: „Заподенут је изузетно тежак блиски бој и обе стране трпе губитке. Добили смо и прве заробљенике. То су питомци Подољске војне академије. Зову их ’Стаљинови питомци’. Сви се бране изузетно храбро“.
Совјетски тенковски десант. Тенк Т-34 јуриша на село које су запосели Немци.
Public domain
5. Седмог новембра, на 24. годишњицу револуције, на Црвеном тргу је одржана војна парада. Неке јединице су право са параде одлазиле на фронт чија линија се неумољиво приближавала главном граду Русије. Маршал Георгиј Жуков је у својим „Сећањима и размишљањима“, истакао: „Овај догађај је одиграо огромну улогу у јачању морала армије и совјетског народа, и имао је велики међународни значај“. Парада је показала целом свету да Совјетски Савез још није сломљен. За Московљане је од велике важности била и чињеница да се на трибини појавио и Стаљин, и да је одржао свечани говор. Људи су видели да је врховни командант још увек у Москви, иако је већи део органа власти у том тренутку већ био евакуисан у Кујбишев (Самара).
Војна парада на Црвеном тргу, 7. новембар 1941. Митраљесци.
Михаил Калашњиков
6. Другог децембра су јединице 2. тенковске дивизије Вермахта заузеле насеље Красна Пољана, удаљено само 30 километара од Кремља. С обзиром на огромна пространства и људске ресурсе СССР-а, немачки команданти су схватали да рат још није завршен, али су били уверени да је костур Црвене армије скршен. „Војна моћ Русије више не представља опасност по Европу“, написао је 23. новембра начелник Генералштаба копнених трупа Франц Халдер.
Немачки тенкови PzKpfw III Ausf G са топовима KwK 42 калибра 50 мм пролазе кроз село у пламену у околини Москве.
Национални дигитални архив – Пољска
7. Па ипак, немачке трупе су имале и доста проблема на путу према совјетској предстоници. Црвена армија је пружала константан отпор и стално прелазила у контранападе, тако да су Немци били исцрпљени и под великим притиском. Кретање тенковских јединица је било отежано тоталним минирањем прилаза граду које су совјетски минери врло добро осмислили. Почели су и проблеми са снабдевањем и масовни помор коња, јер је почела зима а није било хране за стоку.
Контранапад совјетских јединица код Москве, 1941.
Министарство одбране РФ
8. Немачка армија се уздала у последњи одлучујући марш на Москву не узимајући у обзир чињеницу да у град пристижу велике и свеже резерве Црвене армије. Трупе Западног фронта Георгија Жукова и Југозападног фронта Константина Тимошенка прешле су 5. децембра у велику контраофанзиву. „Када смо напредовали наша артиљерија је отварала тако снажну ватру да је њоме немачка одбрана неутралисана и пре него што стигне пешадија. И зато, кад смо улазили у села Немци су већ стизали да их напусте. Тамо сам ја први пут видео ’каћуше’ на делу. То је незабораван призор. И наравно, сва села су изгорела до темеља“, написао је касније руски војник Герц Роговој.
Public domain
9. Немачке трупе су почеле великом брзином да се повлаче и удаљавају од престонице. Ту и тамо се повлачење претворило у панично бекство. Црвена армија је успут наилазила на артиљеријска оруђа која су Немци оставили. Адолф Хитлер је 19. децембра сменио команданта пешадијских трупа Валтера фон Браухича. Тада је смењен и командант групе армија „Центар“ Федор фон Бок. Хајнц Вилхелм Гудеријан, командант 2. тенковске групе који је такође био смењен, написаће много година касније у својим „Војничким сећањима“: „Офанзива на Москву је пропала. Све жртве и напори наших храбрих трупа биле су узалудне“. Немци су успели да стабилизују фронт тек почетком јануара 1942. године.
Војници разбијене немачке јединице предају оружје.
Виктор Кинеловски/Sputnik
10. Наневши Вермахту врло јак ударац Црвена армија је одбацила непријатеља 100-250 километара од Москве. Успела је да ослободи значајне територије и да у целини отклони опасност по престоницу. Са друге стране, амбициозни планови совјетске команде да се офанзива крунише потпуним сломом групе армија „Центар“ проузроковали су тешке битке, врло мучна извлачења из обруча и велике губитке. И поред Московског тријумфа и краха стратегије немачког блицкрига, у том тренутку још није дошло време за коренити прокрет у рату.
Жене у пратњи заробљених фашиста. Немци су код Москве били потучени до ногу.
Виктор Тјомин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruБорис Јегоров, Russia beyond
2021-01-17 07:02:43
ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?
2021-01-14 08:21:30
Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.
2021-01-07 07:54:50
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2021-01-02 08:03:14
У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).
2020-12-27 09:12:07
Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.
2020-12-26 19:38:15
Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.
2020-12-26 08:42:08
Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.
2020-12-23 16:15:23
Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.
2020-12-20 09:37:50
Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.
2020-12-19 10:35:19
Док су совјетске трупе јуришале на Берлин део територије Совјетског Савеза је још увек био под немачком окупацијом.
RSS
