Где се Црвена армија борила против нациста после немачке капитулације?

Објављено: 19.12.2020.год.

Док су совјетске трупе јуришале на Берлин део територије Совјетског Савеза је још увек био под немачком окупацијом.

 

„После капитулације нацистичке Немачке наш пук је још пет дана водио борбе у чешким планинама. Неколико момака је погинуло у тим окршајима после Победе“, сећао се старији водник 1433. засебног Новгородског самоходно-артиљеријског пука Владимир Востров, пише Russia beyond.

 

Окршаји против нациста су вођени и после званичног завршетка рата у Европи. Укупно је у тим борбама погинуло неколико хиљада војника Црвене армије.

Предаја војника једног дела берлинског гарнизона.

Шта је приморало Немце да наставе са пружањем отпора када је већ све било завршено? Пре свега страх од руске одмазде. Он их је терао да се у борбама пробијају на запад са циљем да се предају Енглезима или Американцима.

Борнхолм

Немачка капитулација је ступила на снагу 8. маја, а сутрадан је двеста совјетских војника чамцима извршило десант на данско острво Борнхолм где је био немачки гарнизон са преко 11.000 војника. Немци су одмах саопштили да ће се предати само савезницима, а Русима је боље да одмах напусте острво јер ће у противном бити уништени.

Изглед Ренеа после совјтског бомбардовања.

Десантна јединица је тада кренула у јуриш и заузела луку и телеграф, пресекла комуникационе каблове и поставила ултиматум команданту гарнизона генералу Ролфу Вутману – уколико Немци не положе оружје совјетска авијација ће бомбардовати цело острво. Неколико часова касније Немци су капитулирали. За ослобађање Борнхолма живот је дало тридесет совјетских војника.

Истога дана, 9. маја, око острва су вођене борбе на мору и у ваздуху јер су немачки конвоји покушавали да продру на запад. Потопљено је укупно десет непријатељских бродова и оборено 16 њихових авиона.

Праг 

Велики отаџбински рат (1941-1945). Први белоруски фронт. Војници са аутоматима у 
 бици за Праг.

„Наш поход на Праг није био нимало безазлен. Сви путеви су били минирани, Немци су нас стално тукли са свих страна“, сећао се командир тенковског вода 52. гардијске тенковске бригаде, гардијски потпоручник Иван Маслов.

Бохемија у којој су се концентрисали остаци немачких трупа требало је да постане „други Берлин“, према плану генерал-фелдмаршала Фердинанда Шернера. Немци су имали задатак да зауставе офанзиву Црвене армије и што дуже издрже на положајима, док са друге стране не пристигну западни савезници, па да се њима предају.

Борбе за чешку престоницу почеле су 5. маја. Против немачког гарнизона су устали и житељи Прага. Њима се придружила Прва пешадијска дивизија колаборационистичке Руске ослободилачке армије (РОА), надајући се да ће тако заслужити милост победника.

Колона заробљених немачких војника креће се улицом чешког града Хрудима.

Када су 8. маја јединице Првог украјинског фронта пришле граду војници РОА су напустили положаје и пожурили на запад, у сусрет америчким трупама. Одмах за њима се повукла и већина немачких јединица против којих су се колаборационисти борили тих неколико дана. У Прагу су се од Црвене армије бранили делови Вермахта који нису успели да се повуку, као и јединице СС дивизија „Валенштајн“, „Рајх“ и „Викинг“.

Борбе за главни град Чехословачке трајале су 9. маја од раног јутра до четири сата поподне, све док непријатељ није капитулирао. Совјетске трупе су ослободиле град и наставиле продор на запад, тако да су 11. маја увече успоставиле линију разграничења са америчким трупама. Истога дана су близу села Сливице црвеноармејци и чехословачки партизани уз подршку америчких трупа кренули у јуриш на положаје последње организоване формације немачких оружаних снага у Централној Европи. На челу те формације од 7.000 војника био је СС групенфирер Карл Фридрих фон Пиклер-Бургхаус. Ту су били остаци СС дивизија „Валенштајн“ и „Рајх“.

Курландија 

Војници Првог прибалтијског фронта наоружани аутоматима воде уличне борбе са немачко-фашистичким освајачима.

Средином октобра 1944. године у великој офанзиви Црвене армије на Балтику немачка група армија „Север“ је изолована и блокирана у Курландији (западној Летонији). Око 400.000 нациста се нашло у Курландском обручу који је у Совјетском Савезу добио шаљиви назив „логор наоружаних ратних заробљеника“.

Све до капитулације Немачке вођене су жестоке борбе у покушају да се ликвидира група армија „Север“, која је почетком маја бројала око 250.000 људи. „Цео ’Курландски обруч’ је ишпартан рововима. Заузмемо један ров, а одмах иза њега наиђемо на други. Чинило се да им нема краја“, 
написао је Јаков Карасин, редов 140. армијског резервног пука.

Осмог маја увече почела је масовна капитулација трупа у обручу (предало се преко 60.000 људи), али су остали наставили да пружају отпор. Немци су покушавали да се придруже последњим конвојима који одлазе на запад, а такође да се копном пробију у Источну Пруску.

Евакуација из Вентспилса, Летонија.

„У Курландији нисмо завршили рат 8. него 13. маја, када је прочешљан сав ослобођени терен. Четири дана после Победе смо морали да проливамо крв док нисмо похватали и докрајчили оне који нису хтели да се предају. Практично смо се борили против људи осуђених на смрт. Наша чета је дочекала крај рата са свега 11 људи, рачунајући и мене“, прича натпоручник Михаил Љевин. 

Последња већа битка у Курландији вођена је 22. маја, када су остаци 6. армијског СС корпуса (300 људи) кренули у пробој обруча. После неуспешног покушаја командант те групе, СС обергрупенфирер Валтер Кригер извршио је самоубиство.

Појединачни раштркани одреди Немаца су пружали отпор Црвеној армији све до јула 1945. Поред тога, хиљаде колаборациониста на Балтику су после ликвидације обруча ступиле у редове такозване „Шумске браће“. Они су још пет пуних година пружали герилски отпор совјетској власти.

Олег Јегоров, Russia beyond

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк