Када је 28. марта 1979. године у 14:30 зазвонио телефон у конзулату америчке амбасаде у Москви на вези је био совјетски грађанин који се обратио за помоћ поводом добијања америчке визе.
Тако је отпочео читав низ догађаја који ће се завршити драмом у холивудском маниру са таоцима у амбасади и учешћем двеју завађених суперсила у периоду Хладног рата, пише Russia beyond.
Неометани пролазак поред обезбеђења
Зграда америчке амбасаде, Москва, СССР.
Валентин Собољев/TASSПосле овог позива други секретар амбасаде САД Роберт Прингл изашао је испред конзулата да се састане са тим човеком у улици Чајковског (данас Новински булевар), где се налазила амбасада.
Не зна се о чему су њих двојица разговарали али је Прингл из неког разлога спровео свог новог познаника у амбасаду поред совјетског обезбеђења које није имало права да претресе човека у пратњи америчког дипломате, јер улази на територију која се дејуре сматра америчком.
Када су гост и његов пратилац ушли на капију амбасаде ситуација се брзо „закувала“. „Он се попео уз четири степеника у собу за пријем и секретарица је тада приметила да се ухватио за струк. Раскопчао је капут и рекао да има бомбу коју ће активирати ако му не дозволе да напусти Совјетски Савез“, саопштио је лист New York Times 28. марта 1979.
Службеници амбасаде су тако били затворени у згради где је човек, очигледно неуравнотежен, претио да ће извршити самоубиство активирањем бомбе која ће срушити зграду. Припадници совјетског спецназа су брзо реаговали на знак узбуне.
„Совјетски проблем“
Амбасадор САД у Русији Малколм Тун, 18. јануар 1977, СССР.
Виктор Будан/TASS
„Представници совјетске власти су стигли на лице места око 16:30. Било је јасно да је то њихов проблем. Са нашег гледишта совјетски грађанин је представљао опасност“, рекао је Малком Тун, тадашњи амерички амбасадор у СССР-у.
Истовремено је специјална група КГБ-а СССР-а „Алфа“ на челу са командиром групе Генадијем Зајцевом припремала операцију ослобађања амбасаде.
„Шеф КГБ-а нам је наредио да дођемо у амбасаду. Није било искључено да ћемо применити оружје. Америчка страна је одобрила примену силе. Уједно је одлучено да се преговара са терористом јер ми ништа нисмо знали о њему. Та мисија је била поверена мени“, рекао је Зајцев у интервјуу који је дао неколико година касније.
Предстојећа операција совјетског спецназа била је посебно осетљива у контексту геополитичке „шаховске партије“ тог периода. Наиме, САД и СССР су били најљући идеолошки непријатељи који су с времена на време ризиковали да изазову нуклеарни рат. Отварање ватре на америчкој територији (јер је амбасада сматрана америчком територијом) било је врло ризично јер је угрожавало билатералне односе двеју нуклеарних суперсила, а самим тим је и цео свет доводило у опасност.
Припадници совјетског спецназа су размотрили детаље предстојеће операције са представницима америчке амбасаде и совјетског Министарства спољних послова. Постојала је опасност да ће бити изгубљено драгоцено време ако се буду чекале инструкције из Вашингтона, те је амерички амбасадор Тун донео једнострану одлуку да совјетским командосима одобри примену оружја унутар амбасаде. Тако је почела акција.
Преговори
Америчка амбасада у Москви после пожара. Москва, СССР, 27. август 1977.
Валентин Мастјуков/TASSТри совјетска специјалца су ушла у амбасаду да приђу терористи и успоставе контакт са њим, да сазнају који су његови мотиви и убеде га да се преда.
Видевши припаднике спецназа у цивилу терориста је затражио да остане само један од њих. Друга двојица су напустила зграду, оставивши командира Зајцева да преговара.
„Посетилац ми је показао експлозивну направу причвршћену за стомак и детонатор који ни за тренутак није испуштао из руке“, рекао је касније Зајцев.
„Разговор је био напоран али сам успео да га подстакнем на причу. Рекао је да се зове Јуриј Власенко, да је рођен 1953, да живи у граду Херсону, да је бивши морнар трговачке флоте. Планирао је да положи пријемни испит на Московском државном универзитету али је пао на испиту“.
Претећи да ће активирати бомбу, 26-годишњи Власенко је захтевао дозволу да оде у САД где је планирао да стекне високо образовање.
Командир „Алфе“ Г. Н. Зајцев са припадницима Групе „А“.
Међународна асоцијација ветерана антитерористичке јединице „Алфа”„Током разговора сам јасно сагледао да имамо посла са ментално заосталом особом, и то [та претпоставка] је касније потврђено“, рекао је Зајцев.
Власенко није знао да је проблем у томе што америчке власти, чак и кад би му дале визу, не би могле много да утичу на совјетску васт која се не би помирила са тим да терориста остане некажњен.
Зајцев није успео да убеди Власенка да одустане од погубног плана. „Терориста је направио много грешака али ја нисам тада имао довољно искуства да их искористим“, рекао је Зајцев. Он је успео да изађе и да остави Власенка са бомбом затвореног у тој соби.
Пуцњеви и експлозија
Током преговора поједини представници „Алфе“ су сматрали да је Власенку једноставно потребно време да се „испразни и изјада“. Руководство КГБ-а није имало толико разумевања за терористу који им је створио такве проблеме.
„Када ће бити ослобођена просторија?“ – то је било питање које су шефови постављали припадницима „Алфе“ не остављајући простора за дуже преговоре.
После 5 сати неуспешних преговора совјетски командоси су добили наредбу да ухвате Власенка живог и кренули су у акцију. Засули су га сузавцем очекујући да ће то бити довољно, али није било тако.
Власенко је разбио прозор да уђе свеж ваздух и почео је да виче. Тако је доспео на нишан снајперистима који су са два пуцња погодили оно што су гађали, тј. његову руку.
„Очекивали смо да ће терориста од бола испустити детонатор али се то није десило. Када је погођен, Власенко је грчевито ишчупао осигурач и активирао бомбу. Ударни талас од експлозије је прошао поред мене. Пролетели су комадићи стакла и прозорске решетке. Срећом, успео сам да склоним главу што ми је спасло живот. Затим се конзулат запалио“, написао је касније пуковник Сергеј Голов, војни лекар и један од припадника „Алфе“ који је учествовао у акцији.
Несуђени студент је у експлозији тешко рањен. Умро је у колима хитне помоћи на путу за болницу.
Припадници „Грома“ („Алфе“) пред полетање на борбени задатак у Кабул.
Међународна асоцијација ветерана антитерористичке јединице „Алфа”Срећом, нико од припадника „Алфе“ и службеника амбасаде није страдао, а бомба није оштетила носеће зидове јер трећа, најмоћнија њена секција није детонирала због квара.
Совјетска штампа је ову акцију новоформиране специјалне јединице „Алфа“ приказала као велики успех, а њени припадници су награђени новчано и званично похваљени за ослобађање амбасаде, јер нико није погинуо осим терористе, Па ипак, иза затворених врата их је искритиковао шеф КГБ-а Јуриј Андропов.
Он им је ставио примедбу да немају јасан тактички план деловања који проистиче из конкретне ситуације, не умеју на лицу места да доносе неопходне самосталне одлуке, те се због свега тога „операција недопустиво отегла“.
Са друге стране, таква ситуација је допринела брзом развоју „Алфе“: командоси су опремљени новим савременим оружјем и организована је обука различитих сценарија.
Нешто касније ће „Алфа“ демонстрирати своје нове вештине у успешном јуришу на дворац Тајбег и организовању државног преврата у Авганистану 27. децембра 1979. године.
Russia beyond
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
RSS
