Зашто Међународни кривични суд још увек ћути

Објављено: 23.10.2011.год.
Фонд Стратегической Культуры, fondsk.ru

Претпостављено убиство либијског лидера Моамера Гадафија пред међународним правом поставља цео низ најважнијих могућих питања. Мада многи видео-кадрови представљају потпуно отворене фалсификате, неки међу њима могу да буду и прави. Што се тиче фалсификата – јасно је зашто су он морали да буду направљени: то је тежња да се примири борбен дух  оних који се боре, између осталог (ако се у фалсификате уброје и кадрови самог убиства Гадафија) како би се предухитрили масовни протести и буне, које се могу десити ових дана. У наведеној ситуацији за нас је важно да добро размотримо међународно-правне аспекте кадрова који су приказани на ТВ – без обзира на њихову веродостојност, најпре због чињенице да су њих главни учесници у либијском конфликту, захваљујући највише светским средствима за масовно информисање и лидерима земаља НАТО, прихватили као фактички веродостојне.

Већ је трећи дан како нам приказују кадрове (прво фотографске, а затим и видео) суровог убиства човека, који личи на шефа либијске државе. Реакције различитих политичких снага су различите. Али реакција једне од њих – у правном погледу најважније – је посебно карактеристична. Ради се о Међународном кривичном суду.

И тако – задатак да се изврши истрага у вези са околностима смрти М. Гадафија је дат (истина – без прецизирања ко  да то уради)канцеларији Врховног комесара ОУН за људска права. Ниво је очигледно спуштен. Раније је, са истим позивима против Гадафија, иступала лично Врховни комесар за људска права Н.Пилеј. Постоји вероватноћа да је истрага можда била већ наручена формираној комисији Савета ОУН за људска права, којом руководи  представника натове Канаде Ф.Кирш. У своје време та комисија је констатовала чињење злочина „Гадафијевих снага“  и, у циљу обезбеђења јавне подршке  агресији, одиграла је улогу која јој је поверена. Можда баш  улога није одиграна до краја, тако да је преостало да она још констатује да је Гадафи убијен „у току покушаја његових истомишљеника да га ослободе“ или из још неког „прихватљивог“ разлога. Један старији пример за такву еквилибристику  може да буде одлука тужилаштва Међународног трибунала за бившу Југославију  да одбије  не само да покрене процес, већ чак и да провери прелиминарну истрагу НАТО-вог бомбардовања Југославије у пролеће 1999. године. Тада је један од аргумената срочен овако: „…без обзира на захтеве да се поднесу докази, земље које су учествовале у бомбардовању су одбиле да нам помогну, те зато истрага не може да се обави.“И министар иностраних послова Русије С.В.Лавров је затражио да се изврши међународна истрага у вези са околностима смрти М.Гадафија. Није ризиковала да проговори ни „главна светска заштитница права – Емнести Интернешнел“. Али главни учесник у либијском послу – Међународни кривични суд… ћути. Зашто?

За међународно-правну анализу ситуације са кадровима убиства М.Гадафија важно је да издвојимо следеће чињенице: 1. При хватању је М.Гадафи био жив; 2. После хватања  је он мртав, при чему се јасно запажа  отвор од метка на слепоочници. Те чињенице су довољне да се подигне оптужница због извршења ратног злочина, који је и међународни злочин, и који потпада под јурисдикцију Међународног кривичног суда.

Још у марту је Савет безбедности ОУН признао да у Либији од почетка текуће године постоји оружани конфликт. То значи да на територији Либије за све стране у конфликту важе одредбе Женевских конвенција из 1949. године, па међу њима и Друге конвенције - о односу према ратним затвореницима. Члан 3, који одређује општи правни статус ратног заробљеника, гласи да се забрањују убиства, наношење повреда које изазивају инвалидитет, груб однос, мучење и тортура“ ратних заробљеника, а члан 13 предвиђа да „према  ратним затвореницима увек треба да постоји хуман однос“, и у потпуности се забрањују „сви незаконити акти или ћутање државе која је ухватила ратне заробљенике, а који би довели до њихове смрти, те да то представља „озбиљно кршење“ Конвенције. У наведеном случају  реч „озбиљан“ представља правни термин и служи да би се одвојио од обичног кршења (које не потпада под јурисдикцију савремених међународних кривичних трибунала), са једне стране, од најтежих – са друге, чија истрага спада у надлежност МКС. Оно што приказује телевизија представља најгрубље кршење  норми међународног хуманитарног права, шта више – демонстративно кршење.

Међународни кривични суд (МКС) не ћути тек онако. Јер сада у МКС не знају шта ће, ако започну истрагу, да раде са злочинима нових либијских „власти“.  Све је више информација у вези са тим. Ако почну стварна саслушања по предмету М.Гадафија, суд ће морати да саслуша и изјаве сведока о злочинима такозваног „Прелазног националног савета“ (ПНС). За МКС би у наведеној ситуацији најједноставније било да се позове да, као, суд је надлежан да истражује само масовне и свеобухватне злочине, у које, наравно, не спада убиство једне особе. Међутим, то ће бити немогуће учинити – прво, због тога што наведени злочин потпада под „озбиљне“ и друго, зато што је процес против М.Гадафија већ започет. Најмање што је у овом тренутку МКС обавезан да учини, то је да оно што се десило оквалификује као препреку обављању правосуђа. Сада неће моћи да се извуку ћутањем. Убиство М.Гадафија није појединачна ствар (за коју би једноставно могли да покушају да је прећуте) већ део већ започетог процеса. Безусловно је да убиство главног оптуженика представља препреку за остварење правосуђа. Тим пре, што постоје снимци окривљених.

Прошле године је Генерална скупштина ОУН одбила предлог Моамера Гадафија да изврши истрагу убистава шефова држава и влада земаља-чланица ОУН у свих 65 година њеног постојања. То говори да власти већине земаља на свету не желе да се та убиства јавно расветле. Међутим, да је дошло до суђења Гадафију, он је могао да пружи много јединствених информација по најразличитијим питањима, укључујући и тзв. „предмет Локерби“ и многе друге тајне операције Запада не само против Либије, већ и против других земаља. Тако би, да је дошло до процеса М.Гадафију, Међународни кривични суд  био мање од свих осталих заинтересован да се суђење  стварно спроведе.

Зато за сада суд ћути. Уосталом, ћути не само у вези са Гадафијем. На дан када је саопштено да је Пуковник убијен суд је исказао неуобичајену информациону активност и… захтевао је од владе Републике Малави да објасни зашто та држава није извршила налог за хапшење председника Судана Омара ал-Башира (који је дат још 2008. године), а који је посетио Малави прошлог петка. На дан убиства главног оптуженика у либијском процесу МКС је одлучио да се сети догађаја, старог недељу дана. Мада је то хитно „попуњење вакуума“ очигледно испало несретно: ако МКС захтева објашњење од власти Малавија, на чијој се територији налазио један оптуженик тог Суда, зашто он не захтева бар као минимум иста таква објашњења од власти Либије, у чијим је рукама други оптуженик тог истог суда? При том је један оптуженик жив, а други је убијен, уз очигледно кршење међународног права?

Још више од тога – ако се прочитају оптужбе које је Међународни кривични суд изнео против М.Гадафија, међу њима се могу видети и следеће: „примена леталне силе“, „убиства“, „груб однос и тортура“. А чиме се све то разликује од поступака „нове демократске владе“?
Не, стварно не, Међународни кривични суд уопште не ћути тек тако…  

Александар Мезјајев,


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Јуриш кроз терористичку заседу: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2019-05-18 11:28:49

Прошло је 20 година од јуначке одбране Приштинског корпуса и Треће армије на Косову и Метохији. На жалост, међу онима који негирају херојство, па чак и боравак команданта Треће армије на овом простору, прихватајући ставове оних који омаловажавају све постигнуто у овој јуначкој борби, генерала Небојше Павковића, су и многи бивши припадници Војске. Мисле ако умање нечију вреднист да ће је себи приписати. Ево им одговора!

„САД су последње које треба да нам држе придике о моралним начелима”

2019-05-12 09:57:50

"Ако екселенција мисли да су грађани Србије у „Бесмртном пуку” одавали почаст америчким, британским, или француским војницима који су изгинули у Другом светском рату, морам га разочарати – греши."

Зашто Руси толико воле Сибир?

2019-05-12 08:23:34

  Шта је Сибир? Зима коју треба преживети, огромна растојања између насеља, медведи на путевима спремни да нападну пса, а понекад и човека... Ако је тако, зашто...

Живот генерала Врангела подно Стражилова

2019-05-08 07:02:40

Царски руски официр, козак, због униформе прозван и „црним бароном”, дошао је 1922. у Сремске Карловце, где је постао вођа свих „белих емиграната” у изгнанству

Борац без страха пре 20 година отрчао у легенду

2019-05-07 12:06:40

У 18.55 часова у Оперативни центар Приштинског корпуса стигла је информација да је код села Качикол, 6. маја, погинуо славни атлетичар Горан Раичевић, рођен 26. јуна...

Како је бака-шпијун открила Совјетима све британске нуклеарне тајне

2019-05-05 08:05:37

  Нико од становника Бекслихита на југоистоку Лондона није могао да поверује да је њихова љубазна комшиница, шармантна стара дама Мелита Норвуд, у ствари била један од...

Украјина престаје да постоји уз прећутни пристанак Запада

2019-04-30 15:28:50

Избор председника Украјине показао је невероватан резултат. Први пут у историји земље, кандидат је победио на изборној трци са таквом предношћу. Истина, већ је сасвим очигледно...

Како су робијаши Гулага бранили отаџбину у Другом светском рату

2019-04-28 06:42:25

Скоро милион затвореника Стаљинових логора добило је могућност да брани отаџбину од нацистичких освајача. Многи од њих су се борили тако храбро да су постали хероји...

На командном месту кад је најтеже

2019-04-21 18:55:58

Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова - пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М....

„Могло је да се догоди и да ученици избубетају екселенцију Скота”

2019-04-21 18:05:40

„Шта би се догодило да је неки основац залепио шамар екселенцији Скоту”

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: