1. Галицијска битка (август-септембар 1914)
Public domain
Галицијска битка је била одлучујући окршај у конфронтацији између Русије и Аустроугарске на почетку Првог светског рата. У борбама на фронту дугачком 400 километара учествовало је око два милиона војника и 3.500 артиљеријских оруђа, пише Russia beyond.
То је била серија појединачних сукоба у којима су Руси зауставили непријатељску офанзиву и прешли у силовиту контраофанзиву, заузели скоро целу Галицију и део аустријске Пољске. Аустроугарска је изгубила око 350.000 војника, што погинулих, што рањених (то је била трећина њених снага на Источном фронту), и до краја рата се није опоравила од тог ударца. У свим каснијим већим операцијама против Русије Беч се ослањао на помоћ Берлина.
Руски војници са трофејним оружјем.
Public domainКрах Аустроугара је озбиљно умањио и значај победе коју су Немци однели у Источној Пруској. Поред тога, омогућио је да се побољша положај Србије, која је до тог тренутка била под снажним притиском аустроугарских трупа.
2. Битка код Сарикамиша (децембар 1914. – јануар 1915)
Руски ровови у шумама Сарикамиша.
Public domainКрајем 1914. године Трећа армија Османлијског царства интензивно је покушавала да заузме руску Карску област (данас припада Турској). Енвер-паша је извео 90.000 војника против Кавкаске армије (60.000) и јерменских добровољачких одреда.
Турска војска је 29. децембра стегла обруч око Сарикамиша. Заузимање тог града би обезбедило Турцима успех читаве операције. И поред притиска бројнијег непријатеља гарнизон се јуначки бранио, и чак је успео да поврати изгубљену станицу и касарне, и да потисне Турке изван града.
Руски плакат са приказаном победом руске армије у бици код Сарикамиша.
Public domainПосле тог неуспеха Трећа армија је имала велике губитке. Дневно је по неколико хиљада турских војника умирало од смрзавања и глади, а убрзо затим је руска војска кренула у контраофанзиву. Трећа армија је доживела потпуни слом. Изгубила је 80% људства (погинули, рањени, заробљени). Из руског строја је тада избачено 26.000 војника
Победом у Сарикамишкој бици онемогућен је продор Турака на руски Кавказ, а уједно је Британцима олакшана одбрана Суецког канала у Месопотамији (Ираку).
3. Битка за Ерзурум (децембар 1915. – фебруар 1916)
Заплењене турске заставе у Ерзуруму.
Public domainКрајем 1915. године, после фијаска у Галипољу, савезници су одлучили да евакуишу своје трупе са полуострва. Самим тим се Турцима пружила шанса да концентришу све своје снаге на борбу против руске Кавкаске армије.
Руси су, међутим, одмах кренули у офанзиву, не чекајући да непријатељ пребаци своје резерве из Дарданела на Кавказ. Генерал Николај Јуденич је повео 75.000 војника против 60.000 Турака из већ познате Треће армије, која је била обновљена после слома код Сарикамиша.
Трофејно турско оруђе у Ерзуруму који су руске трупе заузеле. Почетак 1916.
Public domainТурци нису очекивали ту офанзиву. Они су мислили да се Руси припремају за прославу Божића и Нове године. Јуденичеви војници су се пробијали кроз сметове и снажне вејавице у непроходним планинама да би на крају однели победу и заузели стратешки важну тврђаву Ерзурум.
Трећа армија је изгубила преко 35.000 војника, док је у руским редовима избачено из строја неколико хиљада људи. Успех ерзумске операције омогућио је Русима да изађу на приступачнији терен и да напредују у дубину Анадолије.
4. Брусиловљева офанзива (јун 1916. – септембар 1916)
Кајзер Вилхелм II на смотри јединица турског 15. корпуса у Источној Галицији, Пољска.
Public domainУ пролеће и лето 1916. године руска армија се припремала за велику офанзиву у Европи. Западни фронт генерала Алексеја Еверта је имао скоро двоструко бројније трупе од непријатеља, па је било планирано да он нанесе главни ударац, док је Југозападни фронт Алексеја Брусилова замишљен као помоћни.
Међутим, Брусиловљеве трупе су кренуле прве. После неочекиваног успеха одлучено је да њихово напредовање у том правцу буде приоритет. Југозападни фронт је био незнатно бројнији од непријатеља (534.000 – 448.000 војника), с тим што у непријатељским редовима углавном нису били Немци, него Аустроугари који су били далеко слабији војници.
Брусилов је одлучио да не концентрише снаге на један правац, него да их распореди у неколико праваца. Цар Николај II је у почетку страховао да таква тактика неће уродити плодом, али је непријатељска одбрана на тај начин пробијена на неколико места. Руси су направили продор од 120 километара и заузели Волињ, део Галиције и Буковину.
Први светски рат. Генерал А. А. Брусилов.
Public domainАустроугарска је била на ивици пораза. Са Балкана су јој послати у помоћ делови турске армије. Пристигле су и свеже немачке снаге, тако да је у августу руска офанзива почела да јењава и полако се преточила у крваве позиционе борбе. Руси су у Брусиловљевој офанзиви имали пола милиона, а Централне силе преко милион погинулих, рањених и заробљених.
И поред успеха ове операције Русима није пошло за руком да пређу Карпате и дотуку Аустроугаре, али је Брусиловљева офанзива ипак знатно уздрмала Немачку, и посебно Аустроугарску, а са друге стране је олакшала положај Француза код Вердена. Одушевљена успехом Руса, и Румунија је ушла у рат на страни Антанте. Додуше, својим учешћем је само правила проблеме савезницима.
Борис Јегоров, Russia beyond
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
RSS
