Непријатељ мора бити заустављен: Како је одбијен први масовни ваздушни напад на Москву

Објављено: 02.08.2020.год.
фото: © TASS / Russia beyond


У ноћи између 21. и 22. јула 1941. године одиграла се Битка за Москву – једна од најдраматичнијих ваздушних битака у Другом светском рату. На град се устремило 220 немачких бомбардера. Битка је трајала пет сати. Главни циљеви су били Кремљ, електрана на Раушском кеју, здање Централног комитета Сверуске комунистичке партије (бољшевика), фабрике и железничке станице.

Да би успешно извршили овај 
стратешки важан задатак Немци су у другој флоти Луфтвафеа формирали специјалну групу од преко триста тешких бомбардера типа Heinkel He 111, Junkers Ju 88А и Dornier Do.215B, а у совјетску позадину су убацивали групе са радио-пријемницима и радио-предајницима како би унапред означили правце лета на Москву, пише Russia beyond.

Руководство СССР-а је било свесно да Луфтвафе има доста искуства у бомбардовању великих европских градова и зато је план одбијања напада прављен од почетка јула. Совјетски ловци су имали задатак да дочекају немачке авионе на 200-300 километара од Москве и не дозволе им да открију локације на којима су размештене јединице противваздухопловне одбране града и баражни балони.

Московске трупе ПВО су имале преко 1.000 зенитних оруђа, 300 митраљеза, преко сто баражних балона и око 600 рефлектора који су правили огроман осветљени појас широк 40 километара, већи чак и од домета противваздухопловних оруђа. Ловачки корпус је имао око 600 ловаца, од тога су половина били авиони новог типа. На непријатеља су мотриле јединице за ваздушно осматрање, узбуњивање и везу, као и радарске станице, и у случају потребе су најављивале опасност.

 

Непосредно пре првог налета на Москву у граду је изведена командна штабна вежба у којој је разрађена добра стратегија деловања приликом напада, а Кремљ, Московско градско веће (Моссовјет) и други важни објекти су камуфлирани тако да изгледају као обичне зграде. Хитлер је 14. јула издао наредбу о почетку ваздушног напада на Москву, затим су одабрани пилоти, а у ноћи између 21. и 22. јула напад је почео.

Немци су се добро припремили за први налет. У свакој групи је био водећи авион, групе су летеле у ешалонима, са временским размацима и на различитим висинама, а радио-предајници који су били постављени на земљи обезбеђивали су одличну координацију између посада. Напад је почео ноћу јер су Немци знали да у ловачким пуковима ПВО Москве нема много пилота ноћних ловаца и да многи зенитни митраљези и оруђа немају рефлекторе.

На знак узбуне се дигао у небо једанаести ловачки пук. Управо он је дочекао прву групу немачких бомбардера. Немци су летели у сабијеној групацији, без пратње ловаца, и сами су себе покривали митраљеском паљбом. Капетан Константин Титенков је напао главни авион митраљеском ватром, а у другом кругу је успео да га обори. То је пореметило координацију немачких бомбардера, па и целу њихову формацију.

Затим су у борбу кренули пилоти дванаестог ловачког авионског пука. Пристизале су нове групе бомбардера покушавајући да обиђу рефлекторе и избегну ватру из зенитних батерија. Тада је одлучено да се неколико зенитних батерија уједини и створи ватрени зид. Совјетске зенитне батерије су отвориле ватру пре него што су се немачки авиони приближили и тако су направиле ватрени штит. То је био срачунат психолошки потез јер се неће свако одважити да крене у продор гроз густ облак експлозија. И заиста, већина немачких пилота је одустала од задатог циља, па су избацили бомбе насумице.

Изненађење је приређено и следећим групама непријатељских бомбардера. Они су током лета видели мноштво рефлектора који су осветљавали простор, па су се због тога подигли на висину од 4.500 метара и приближили Москви. Већ су се били спремили да избаце бомбе кад их је радиста упозорио на балоне.

То је било неочекивано. Немци су добро знали да се балони не подижу изнад 2.000 метара, а овде су били на два пута већој висини. И они су се вратили избацивши бомбе насумице. Оберлајтнант Бетхер, један од најбољих пилота бомбардера, овако је описао напад на совјетску престоницу:

„Од свих летова које сам извео на Истоку најтежи су били ноћни напади на Москву. Зетнитна паљба је била веома интензивна и забрињавајуће густа.

Први налет на Москву је одбијен. Луфтвафе је у њему изгубио 22 бомбардера. Па ипак, поједини авиони су успели да се пробију и баце бомбе на град. Страдало је преко 600 људи, оштећене су пруге, водовод, гасовод и далеководи, а на подручју града је избило много пожара. Оштећено је преко 30 зграда. Захваљујући добро организованим дејствима противваздухопловне одбране и ловачких пукова избегнута су већа разарања. Немцима није дозвољено да сравне Москву са земљом, како су у почетку планирали.

Узгред, током ваздушних напада житељи Москве су користили метро као склониште. Увече је народ чекао у реду да уђе и заузме што боља места у вагонима. Предност су имале жене са малом децом.

Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк