На снази је још увек сигнал „ваздушна опасност“, али нема дејстава авијације. У последњем извештају пуковник Делић наводи да се воде спорадичне борбе дуж граничне линије и да је у току акција на откривању и убачених ШТС у рејону тт 1.784, на северном делу планине, између превоја Ликен и објекта Врапче, које су покушале да се пробију на правцу село Појате-тт 1.784 и избију у рејон села Планеја.
Са Истуреног командног места Приштинског корпуса стиже извештај о успешном дејству Борбене групе 63. падобранске бригаде и Извиђачко-диверзантске чете 72. специјалне бригаде које су убачене у рејон Тропоје. Шаљу корисне податке о распореду артиљетије, тенкова, очекујућим рејонима и покретима јединица. Захваљујући тим подацима, јединице 125. моторизоване бригаде спречиле су напад ШТС на правцу Тропоја–Јуничке планине и артиљеријском ватром неутралисале више циљева у рејонима села Падеж и Тропоја. По откривеним циљевима дејствовала је наша артиљерија. Погођени су и уништени објекти у селу Каменица који су коришћени за смештај терориста, од којих су неки запаљени. После дејства артиљерије ШТС су се повукле у дубину територије Албаније. Неутралисане су и групе ШТС на објектима Глава и Маја Глава, преко пута Карауле „Кошаре“. Информација је потврђена електронским извиђањем и пресретнутим разговорима, у којима граничне јединице Албаније извештавају о дејствима наше артиљерије у рејонима Граничног камена Ц-4, превоја Ћафа Морина, села Гегај и према Тропоји.
Невероватну информацију преноси ми Лазаревић. Команда 37. моторизоване бригаде известила је да су у рејонима села Церовик и Чабић примећени, највероватније, посматрачи ОЕБС-а, који су осматрали јединице Бригаде и ватрене положаје Армијске групе вишецевних бацача ракетга „3“ „Оркан“ у рејону села Кијево. Реагује генерал Ђаковић саопштењем да Команда Армије нема информацију да је неки од тимова остао на Косову и Метохији после повлачења Мисије ОЕБС-а. Закључујемо да се, вероватно, ради о убаченим групама специјалних јединица НАТО-а или о Вокеровим сарадницима из редова ОВК. Лазаревић издаје наређења командантима Седме пешадијске бригаде, 37. и 125. моторизоване бригаде и 52. батаљона војне полиције, потпуковнику Копањи, да предузму мере за откривање, уништење или заробљавање „осматрача“.
Уморан и поспан, појаву агресорске авијације чекам у соби. Буди ме ађутант у 2.10 часова. Каже ми: „Настављени су напади на Паштрику. Авијација бомбардује наше јединице још од 1.30 часова“.
На Командном месту затичем Лазаревића и десетак старешина из дежурне смене. Лазеревић реферише да су дејства авијације и напад терориста почели у 1.30 часова и да још трају: „До сада је дејствовано са преко 30 пројектила и авио-бомби по рејону Горожупа и Врбнице. Шиптари и плаћеници нападају као луди. Наши одолевају, али мене забрињава што су терористи почели да нападају у току ноћи. Нешто ту није добро. На правцу Врбница – село Жур, осим дејства авијације, нема напада пешадије“.
У 2.45 часова авијација је са четири пројектила гађала Фабрику клипних пумпи у Дечану. Дејство по складишту „Мирничка река“ извршено је у 2.50 часова са 12 разорних пројектила, при чему је нанета велика штета на објектима и инфрструктури. Дејство по фабрици у Дечану поновљено је у 3.00 часа, опет са четири авио-бомбе. Дејства авијације по јединицама на Паштрику трају до 3.20 часова, а затим престају. На копну терористичка „пешадија“ смањила је интензитет напада одмах по престанку дејства авијације. Воде се спорадични сукоби дуж граничне линије и на гребену планине.
Док разговарамо о тренутној ситуацију, на терену међу старешинама на Командном месту прострујала је вест да је погинуо генерал Величковић. Не верујем да се тако нешто могло десити, да високо рангирани генерал погине од дејства авијације. Непријатну информацију потврђује ми начелник Штаба Армије, Стијимировић. Још увек не верујем. Зовем Оперативни центар ШВК. На телефон се јавља оперативни дежурни, генерал-потпуковник Љубомир Анђелковић, помоћник за везу и електронска дејства ШВК. Изненађен је када ме чуо. „Рођаче, одакле ти у ово доба''. Знам да се шали, па одговарам: „Рођаче, ми доле на Косову и Метохији ратујемо. За нас не важи радно време“.
Ословљавамо се са „рођаче“, не без разлога. Заиста смо рођаци. И он је из Ћуприје, као и сва моја родбина по мајчиној линији. По тој линији смо рођаци.
Нажалост, рођак Анђелковић потврђује трагичну вест да је генерал Величковић, са групом сарадника погинуо на положају ракетне јединице у рејону села Омољица, код Панчева.
Не питам га више ништа. Тешко ми је и осећам малаксалост. Прекидамо разговор, а да му нисам ништа рекао о догађајима на Паштрику. По мом понашању присутни на Командном месту схватају да је „гласина“ била истинита. Са генералом Величковићем нисам био близак пријатељ, али сам га ценио и уважавао као врхунског професионалца и најбољег и најхрабријег пилота у РВ и ПВО. „Везао“ сам се за тог часног, принципијелног и поштеног човека и војника, када је као командант РВ и ПВО 1998. године дошао на Караулу „Ђеравица“ да свој одмор проведе са војницима граничарима. Није се никоме јавио да долази, па је тако на своју одговорност угрозио свој живот, јер су се у то време, водиле тешке борбе на граници, баш у том рејону. Тада сам схватио сву величину његове личности и назвао га „генералом свих генерала“', „војником над војницима“. У то време питао сам се да ли су се разни Перишићи, Димитријевићи, Ојданићи, Ковачевићи и други из ГШ ВЈ застидели када су сазнали где је био генерал Величковић.
Док размишљам о овом трагичном догађају и великом губитку за ВЈ и српски народ, сећам се нашег разговора о томе да јединице ПВО КУБ, из састава 311. самоходног ракетног пука ПВО на Косову и Метохији не дејствују по агресорским авионима. Био је изненађен и љут. Брзо је решио проблем и на Косово и Метохију послао генерала Петровића, који је разговарао са послугама ових система и извршио кадровске промене у пуку ПВО. Сетих се и атмосфере на Командном месту „Караш“, када сам био на реферисању 16. и 17. маја 1999. године. Том приликом сам чуо да поједине колеге генерали, у шали и са подсмехом, говоре да су „певеовци“ плашљиви и да се боје да укључују осматрачке радаре, да их не би открила и гађала НАТО авијација.
Генерал Величковић, храбар, ревностан, и одлучан професионалац, вероватно је, такве шале тешко подносио. Претпостављам да је личним примером хтео да демантује злонамерне приче, које су, по мени , долазиле управо од оних плашљиваца који нису смели да дођу на Косово и Метохију или да изађу са дубине од 163 метра Командног места „Караш“. За разлику од њих, Величковић је три пута долазио у јединице Треће армије и Приштинског корпуса на Косово и Метохију. Почињем да верујем да су такви злонамерни коментари натерали „генерала свих генерала“ да по ноћи оде на ватрени положај јединице ПВО и да одатле, на велику жалост, оде у легенду. Не знам појединости о околностима под којима је изгубио живот генерал Величковић, „војник-војника“. Знам да нас је везивао „флуид“. Међутим, ни он, а ни ја, нисмо никада у директним контактима показивали ништа друго осим узајамног поштовања.
Под утиском овог трагичног догађаја осећам „празнину“. Као да сам изгубио члана најуже породице. Кроз главу ми лете мисли о реалности. О авијацији, бомбардовању, експлозијама, рањавању и погибији. О крви и смрти. Покушавам да одагнам црне мисли. Одлазим у Оперативни центар Приштинског корпуса. Тамо, после свега, повољне вести. Лазаревић ми каже да је наша јединица, у чијем саставу је 30 добровољаца, међу којима седам Руса, разбила терористичке групе у рејону објекта Срнеж на Паштрику и убацила се у рејон Горожупских бачила код граничних камена Д5/1, и Д 5/3, одакле наставља „чишћење“ терена, од „уклињених“ група терориста дуж граничне линије. Извештава да су наше јединице у току ноћи успешно извршиле извлачење рањених и погинулих бораца, попуну муницијом и материјално-техничким средствима и стабилизацију положаја одбране на предњем крају и по дубини...
... У 7.10 часова зове ме начелник ШВК, генерал-пуковник Ојданић, и тражи да му реферишем о догађајима на Паштрику. Извештавам га и о покушају пробоја одбране у зони 125. моторизоване бригаде на правцима село Морина–Ђаковица и села Кошаре–Јуник–Дечане. На крају га питам о околностима под којима је погинуо генерал Величковић. Каже ми да се трагични догађај десио у рејону села Омољица, југоисточно од Панчева, на ватреном положају батерије КУБ. Поред Величковића, погинули су пуковник Пејчић из Управе РВ и ПВО, капетан прве класе Трифуновић, старији водник Бандић, водник прве класе Кнежевић и војник Поповић. Рањена су два официра, један подофицир и два војника. Објашњава да се за време обиласка јединице у ваздуху у том тренутку налазило неколико десетина агресорских авиона који су тражили циљеве око Београда. Одмах пошто је посада укључила осматрачки радар, авиони су открили позицију и лансирали ракету. Генерал Величковић и пуковник Пејчић у том тренутку били су на насипу заклона и пратили рад послужиоца. Противрадарска ракета ХАРМ погодила је радарску антену и усмртила генерала и пуковника. Командир батерије и остали чланови посаде осматрачког радара настрадали су јер су поклопци на возилу били подигнути. Питам где и када ће бити сахрана генерала Величковића да бих присуствовао, али он сматра да треба да будем на Косову и Метохији због задатака који предстоје Команди Треће армије.
После завршеног разговора, био сам сигуран у мишљење о околностима под којима је погинуо Величковић. Храбар и поносан војник, пркосио је НАТО авијацији да би подигао борбени морал припадницима ПВО и херојски дао живот за отаџину на првој борбеној линији.
Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше Павковића
Приредио Бошко Антић, контаадмирал у пензији
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2023-04-06 15:31:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
RSS
