Да није било грофа Павла Шувалова не би било ни чувених Наполеонових сто дана, нити би се икада одиграла Битка код Ватерлоа.
У пролеће 1814. године Француска империја је престала да постоји. Савезничке трупе су заузеле Париз, Наполеон се одрекао престола а на власт су у Француској поново дошли Бурбони. У знак поштовања према човеку који је некада имао власт над целом Европом савезници су Бонапарти оставили титулу императора, али је могао да управља само маленим острвом Елба у Средоземном мору, пише Russia beyond.
Наполеон потписује абдикацију.
Франсоа Буше/Национални музеј природне историје у ПаризуНаполеон је кренуо у прогонство крајем априла, опростивши се у дворцу Фонтенбло са војницима своје Старе гарде. Морао је да прође кроз целу Француску до луке Фрежис где га је већ чекао брод који ће га одвести на Елбу.
Наполеон после абдикације у дворцу Фонтебло.
Пол ДеларошСвргнути император је путовао скромно, у обичним кочијама, у пратњи мањег конвоја и неколико емисара које су му савезници доделили. У име цара Александра Првог Бонапарту је пратио генерал-лајтнант Павел Шувалов. Управо њему ће Наполеон дуговати живот.
Против Наполеона
Када је „Велика армија“ продрла у Руску империју гроф Павел Шувалов је командовао Четвртим пешадијским корпусом, али се врло брзо тешко разболео и био принуђен да преда команду другоме.
Портрет грофа П. А. Шувалова
Џорџ Даве/Државни руски музејШувалов се вратио на фронт 1813. године, када су се руске трупе већ кретале Европом, полако постискујући Французе према Паризу. Гроф је пратио императора Александра I у свим биткама, а за учешће у „Бици народа“ код Лајпцига добио је орден светог Александра Невског.
У последњи час
У прво време је народ дочекивао Наполеона и његову пратњу ликовањем и узвицима „Живео император!“ Међутим, како су се кретали на југ одушевљење је било све мање, народ је углавном ћутао, да би на крају испољио и нескривену мржњу.
У Прованси је гомила обасула Бонапарту псовкама и проклетствима, а он је био спокојан, претварајући се да све то нема никакве везе са њим.
Права опасност га је чекала у градићу Оргону, јужно од Авињона. Успут је гомила поставила вешала са Наполеоновом фигуром од сламе. Људи су појурили према затвореним кочијама у покушају да свргнутог императора извуку напоље и убију. У распиривању народног гнева могли су учествовати и ројалисти, који су били заинтересовани да „корзикански монструм“ не стигне на одредиште.
Наполеон напушта Елбу.
Жозеф БомГомила је савладала малобројни конвој и већ је била близу циља када је пристигао гроф Шувалов. Он је једини издржао притисак, а затим је и сам песницама и виком потиснуо гомилу. Тако је добио на времену и дао знак Наполеоновом кочијашу да потера коње и што брже напусти Оргон.
Када им је измакао Бонапарта, бунџије су биле спремне да растргну Шувалова, али чим сазнадоше да је пред њима руски генерал, обрадоваше се и поздравише га поклицима: „Живели наши ослободиоци!“
Убрзо је Шувалов стигао Наполеонову колону и предложио му да замене шињеле и да он, Шувалов, седне на Наполеоново место. Он је уједно објаснио да ће тако атентатор, ако се појави, убити њега, руског генерала, уместо Бонапарте. Када је Наполеон у чуду питао зашто би Шувалов то учинио, овај му је одговорио: „Мој император Александар ми је наложио да вас живог и здравог доставим на место прогонства. Извршење наредбе мога императора је за мене питање части“.
Захвалност
Неколико дана касније Наполеон се жив и здрав укрцао на британску фрегату „Неукротиви“ којом је отпловио на медитеранско острво. Пред полазак је руском грофу поклонио своју сабљу у знак захвалности.
Наполеонова сабља
(CC BY-SA 3.0)Француски император је ту сабљу добио „за Египатски поход“ још као први конзул Републике и скоро петнаест година се није одвајао од ње. Чињеница да ју је поклонио руском грофу била је знак Наполеонове искрене захвалности.
Непуних годину дана касније Бонапарта ће се вратити у Француску да тријумфално преузме власт и још три месеца ће дрмати Европом, а у свему томе је значајну улогу одиграо и руски генерал.
Борис Јегоров, Russia beyond
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
