Седми рођендан СР Југославије Србија је прославила у ратним условима, тешко рањена али непоражена. Славље је дочекала у околностима злочиначке агресије. Данас је телевизија Тирана признала да су албански терористи са Косова и Метохије осудили лидера косметских Албанаца Ибрахима Ругову на смрт. Из Брисела је стигао извештај о потврди да НАТО агресор мобилише и обучава терористе ОВК у Албанији и Македонији за могући копнени напад на Југославију. Тачно онако како смо предвидели на Командно-штабној вежби ”Обука 97”.
Прошле ноћи агресори су трианести пут гађали Жежељев мост у Новом Саду и срушили га са седам крстарећих пројектила. Психолози упозоравају старије да очувају психичку стабилност пред децом како не би уплашили децу, то би оставило доживотне трауме на њима. У Чачку бебама не дају имена, чекају очеве и кумове да се врате са положаја.
.jpg)
Ракетна фрегата «Котор»
Данас са групом уметника (вајар Коста Килибарда, гуслар и хумориста Петар Склендер - Пеле) у обилазак јединица. Самном иде и група новинара. Свраћамо на бродове који су везани у Котору - патролни чамац ”Грмеч” и ракетну фрегату РФ-31 “Котор”, а потом на школском броду “Јадран” кратак куклтурно - забавни програм.
У петак, 24. априла, дат је сигнал ”Ваздушна опасност”, као и свако вече претходних дана од како је почела агресија. Као и увек посаде на бродовима су заузеле своја места. Тако је било и на патролном чамцу ”Грмеч”. Упозорење о могућности појаве авиона изнад њих добили су око 21.00 часова. У граду се чују сирене. Осматрач је најавио да се из правца Хрватске креће беспилотна летелица. Само неколико дана касније изнад брода на висини до 5.000 метара био је циљ. Био је овај шпијун у зони дејства и са брода се дејствовало кратким рафалима. Посада је показала пуну обученост, а све ово је нашим новинарима испричао командант брода поручник корвете Милован Дрпић. Такав поступак га је обрадовао, али и нас који смо са обале гледали рафале како парају небо. На овом броду су и два добровољца - Владимир Ђурић из Смедерева и Милош Нинковић из Новог Сада. Владимир је служио свој војни рок на овом броду и стигао је поново са својим кумом Милошем, који се када су ”зликовци”, како он каже, ”напали, неколико дана врпољио по стану. Зовнем кума, и он се исто пита: хоћемо ли код старих другова. Кажем жени: ”знаш ја и кум смо”, а она ће кратко – “знам морате да идете, само се јавите да знамо како сте”. Тако су кумови Владимир и Милош поново на свом броду на коме су били морнари пре шест година, спријатељили се и постали кумови, а данас су главни извор морала на овом нашем ратном броду, малом, али са храбром и високоморалном посадом.
Као и све посаде бродова Ратне морнарице и посада ракетне фрегате РФ-31 ”Котор” налази се у пуном степену борбене готовости за извршење свих задатака. Видљиво је то било нашим новинарима чим смо ступили ногом на брод у Которском заливу. На броду нема никакве гужве, свако је на свом месту. Један део посаде се одмара, други гледа телевизију. Командант овог брода капетан корвете Ратко Дражић каже: ”Стално смо под неком узбуном, сви системи противваздушне одбране су задејствовани, морал људи је на изузетном нивоу. Као команданта посебно ме радује што већ у првом дејству агресора на СРЈ, а то је било овдје у Боки на Луштици, код нас на броду није било никаквог страха, панике, као што се, да будем искрен, могло очекивати. Сви људи су сабрано, војнички и професионално реаговали. Улило ми је то пуно поверења, дало вјеру у сваког појединца, сигурност и самопоуздање још су више учврстили наше редове”.
Био сам на овом броду и стекао утисак да је морал посаде на високом нивоу, да је командант пун самопоуздања и да се ничим не може уочити да је овај брод веома рентабилан циљ многобројним непријатељским борбеним системима, а да и нема баш одговарајући заштиту. Јунаци су ови наши момци. Кад је 22. априла бочно од њих налетео авион и пробио звучни зид имали су га у захвату, али ватру нису отворили да не би довели у питање безбедност древног града Котора. Тешко је уочити унутрашње осећање ових младих људи, а свако од њих има своје мисли - командир оделења топова 20. и 30 мм Владислав Живановић има само 21 годину и брине се за оца, мајку и сестру у Сремској Митровици, Ненад Петровић из Мајданпека и Ненад Павловић из Неготина би већ били код куће да није било агресије, али оба кажу: ”Да смо и стигли кући, вратили би се сигурно да помогнемо друговима, да заједно бранимо своју земљу, своје море”. Ту је и заставник Предраг Ћирић, који има стажа колико два Ненада година живота заједно, а он каже: “Ја сам најстарији на броду, а то баш и није похвално (наравно шали се). Све своје искуство, које и није мало, преносим на ове момке и настојим да буду бољи и прецизнији него што сам ја. Ово је агресија на једну малу земљу, на њен народ, ово је срамно што чине. Пуно је цивилних разарања, то је њихова хумана стратегија. Где им је војничка част?”. Заставнику је породица у Пироту и наравно мисли су му са супругом и двоје деце. Брине за њих.
Док са командантом брода, командантом дивизиона ракетних фрегата капетаном бојног брода Драгишом Лекићем и командантом бригаде ракетних бродова капетаном бојног брода Јованом Грбацем пијем кафу и, наравно, домаћу лозу као у свакој домаћинској кући, командант брода новинарима каже: ”Посећују нас многи. Многе видимо први пут, а они нам кажу ”Ви сте наша, народна војска, кога ћемо друго посјетити”. Драгиша и Јован су моји слушаоци из Генералнштабне школе и Школе националне одбране, па користимо прилику да се мало подсетимо на те дане, посебно на наша путовања и да се међусобно информишемо где су им данас класни другови.
.jpg)
Међутим, ја сам пре неколико дана био у овој јединици. Красића познајем са пријемног испита за 44. класу Генералштабне школе. Тада је импоновао својом озбиљношћу, сталоженошћу и педантношћу. Повремено сам, већ као начелник Школе националне одбране, држао часове у тој класи и своје мишљење о њему задржао до данас. Такав је и данас на ратном положају. На сваком кораку ред и рад у јединици, али и мир. Иако знају да су један од главних циљева непријатељске авијације, посаде ракетних обалских система с мирноћом мењају положаје, маскирају се и мотре на море. Никаквих проблема у овој јединици нема. Ову јединицу највише посећује народ, па она је у слободарском Грбљу. Красић нам са задовољством набраја посете мештана, који нуде своје куће и угоститељске објекте, доносе поклоне војницима. Каква разлика између овог дивног народа и њихових челних људи у Републици и општинама? Ако се игде власт одродила од свог народа онда је то овде у Црној Гори. Није лако Војсци која зна да је власт у зони коју брани против ње, али је морално чврста кад зна да је народ уз њу, а народу још лакше када зна да је његова Војска ту.
31
Ракетни систем "обала - море" (снимио Ђорђе Пражић 1996. године)
Данас је Дан државности СР Југославије, па је јавности упућено саопштење:
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА РАТНЕ МОРНАРИЦЕ
ВРИЈЕМЕ ЗА ПАТРИОТИЗАМ
Поводом Дана државности Савезне Републике Југославије, Командант Ратне морнарице вицеадмирал Милан Зец упутио је честитку припадницима Ратне морнарице.
Свим припадницима Ратне морнарице и свим грађанима Савезне Републике Југославије ЧЕСТИТАМ ДАН ДРЖАВНОСТИ САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛА ВИЈЕ.
Припадници Ратне морнарице, заједно са свим припадницима Војске Југославије и грађанима наше отаџбине, прослављају, 27. април - дан када су братске републике Србија и Црна Гора ступиле у заједничку државу Савезну Републику Југославију. Наша отаџбина је настала у вртлогу рата који нам је наметнут као дио сценарија стварања ”новог свјетског поретка”. Она је резултат вјековног братства између Србије и Црне Горе.
Претходну Југославију су срушиле, уз помоћ НАТО-а, републике и народи којима никада није ни било стало до ње. Савезну Републику Југославију створиле су републике чији су народи створили и претходне државе након херојске борбе у Првом и Другом светском рату. Заједничке државе створене су као израз воље свих грађана.
Данас седам година након стварања, наши непријатељи настоје да нам сруше и ту државу и наставе са комадањем Балкана на мале државице у којима ће они имати политички, посебно економски, утицај. Због тога и подстичу и подржавају настојање сецесионистичких снага да се одвоје и на вјековној српској земљи формирају шиптарску државу. Никада њима није стало ни до шиптарске државе, ни до Шиптара, ни до људских права већ им је циљ да створе одскочну даску ка Истоку ка великим сировинским резервама нафте.
Суочени са злочиначком агресијом, наш народ и његова Војска су пружили снажан отпор технички надмоћнијем агресору, нанијевши му неочекивано високе губитке и у живој сили и у техници. При том Војска је сачувала своје људство и борбену готовост, па је спремна да се бори до коначне победе.
Ратна морнарица, као нераздвојни дио Војске Југославије и свог народа, извршава све своје задатке у одбрани територијалног мора, наше обале и приморја. Спремни смо да извршимо своје задатке. Успели смо да, и поред настојања да нас поједине снаге омету у томе, окупимо око себе све патриотски расположиве снаге и народ је уз нас.
Зна то и агресор, а знају и они који би зарад својих политичких и материјалних интереса занемарили одбрану отаџбине и уставне одредбе подвели својим законима и уредбама.
Припадници Ратне морнарице немају никакву дилему. Дуго смо се припремали за одбрану отаџбине. Сада је вријеме да на дјелу докажемо свој патриотизам и оправдамо повјерење које у нас има наш народ и тако се прикључимо строју храбрих који већ више од мјесец дана бране колијевку српског народа - Косово и Метохију и слободно небо изнад наше отаџбине.
Са жељом да одбранимо оно што нам је народ повјерио, са пуним повјерењем у Вас и са сазнањем да је народ уз нас, свима Вам желим успјешно извршавање задатака и да седми рођендан Савезне Републике Југославије прославимо у слободи, ангажујући се на отклањању последица крвавог пира агресора.
* Честитка објављена у часопису “Дан” 28. априла 1999.
Пре неколико дана написао сам текст намењен официрима за информисање, који би требали да користе у наступању пред јединицама и јавности. Упућен је у јединице данас. Он гласи:
ПОЗИВ ЦРНОГОРЦИМА НА ОДБРАНУ ОТАЏБИНЕ
Нема веће части и поноса од одбране Отаџбине, а ни веће срамоте од издаје свог народа.
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
