Седми рођендан СР Југославије Србија је прославила у ратним условима, тешко рањена али непоражена. Славље је дочекала у околностима злочиначке агресије. Данас је телевизија Тирана признала да су албански терористи са Косова и Метохије осудили лидера косметских Албанаца Ибрахима Ругову на смрт. Из Брисела је стигао извештај о потврди да НАТО агресор мобилише и обучава терористе ОВК у Албанији и Македонији за могући копнени напад на Југославију. Тачно онако како смо предвидели на Командно-штабној вежби ”Обука 97”.
Прошле ноћи агресори су трианести пут гађали Жежељев мост у Новом Саду и срушили га са седам крстарећих пројектила. Психолози упозоравају старије да очувају психичку стабилност пред децом како не би уплашили децу, то би оставило доживотне трауме на њима. У Чачку бебама не дају имена, чекају очеве и кумове да се врате са положаја.
Ракетна фрегата «Котор»
Данас са групом уметника (вајар Коста Килибарда, гуслар и хумориста Петар Склендер - Пеле) у обилазак јединица. Самном иде и група новинара. Свраћамо на бродове који су везани у Котору - патролни чамац ”Грмеч” и ракетну фрегату РФ-31 “Котор”, а потом на школском броду “Јадран” кратак куклтурно - забавни програм.
У петак, 24. априла, дат је сигнал ”Ваздушна опасност”, као и свако вече претходних дана од како је почела агресија. Као и увек посаде на бродовима су заузеле своја места. Тако је било и на патролном чамцу ”Грмеч”. Упозорење о могућности појаве авиона изнад њих добили су око 21.00 часова. У граду се чују сирене. Осматрач је најавио да се из правца Хрватске креће беспилотна летелица. Само неколико дана касније изнад брода на висини до 5.000 метара био је циљ. Био је овај шпијун у зони дејства и са брода се дејствовало кратким рафалима. Посада је показала пуну обученост, а све ово је нашим новинарима испричао командант брода поручник корвете Милован Дрпић. Такав поступак га је обрадовао, али и нас који смо са обале гледали рафале како парају небо. На овом броду су и два добровољца - Владимир Ђурић из Смедерева и Милош Нинковић из Новог Сада. Владимир је служио свој војни рок на овом броду и стигао је поново са својим кумом Милошем, који се када су ”зликовци”, како он каже, ”напали, неколико дана врпољио по стану. Зовнем кума, и он се исто пита: хоћемо ли код старих другова. Кажем жени: ”знаш ја и кум смо”, а она ће кратко – “знам морате да идете, само се јавите да знамо како сте”. Тако су кумови Владимир и Милош поново на свом броду на коме су били морнари пре шест година, спријатељили се и постали кумови, а данас су главни извор морала на овом нашем ратном броду, малом, али са храбром и високоморалном посадом.
Као и све посаде бродова Ратне морнарице и посада ракетне фрегате РФ-31 ”Котор” налази се у пуном степену борбене готовости за извршење свих задатака. Видљиво је то било нашим новинарима чим смо ступили ногом на брод у Которском заливу. На броду нема никакве гужве, свако је на свом месту. Један део посаде се одмара, други гледа телевизију. Командант овог брода капетан корвете Ратко Дражић каже: ”Стално смо под неком узбуном, сви системи противваздушне одбране су задејствовани, морал људи је на изузетном нивоу. Као команданта посебно ме радује што већ у првом дејству агресора на СРЈ, а то је било овдје у Боки на Луштици, код нас на броду није било никаквог страха, панике, као што се, да будем искрен, могло очекивати. Сви људи су сабрано, војнички и професионално реаговали. Улило ми је то пуно поверења, дало вјеру у сваког појединца, сигурност и самопоуздање још су више учврстили наше редове”.
Био сам на овом броду и стекао утисак да је морал посаде на високом нивоу, да је командант пун самопоуздања и да се ничим не може уочити да је овај брод веома рентабилан циљ многобројним непријатељским борбеним системима, а да и нема баш одговарајући заштиту. Јунаци су ови наши момци. Кад је 22. априла бочно од њих налетео авион и пробио звучни зид имали су га у захвату, али ватру нису отворили да не би довели у питање безбедност древног града Котора. Тешко је уочити унутрашње осећање ових младих људи, а свако од њих има своје мисли - командир оделења топова 20. и 30 мм Владислав Живановић има само 21 годину и брине се за оца, мајку и сестру у Сремској Митровици, Ненад Петровић из Мајданпека и Ненад Павловић из Неготина би већ били код куће да није било агресије, али оба кажу: ”Да смо и стигли кући, вратили би се сигурно да помогнемо друговима, да заједно бранимо своју земљу, своје море”. Ту је и заставник Предраг Ћирић, који има стажа колико два Ненада година живота заједно, а он каже: “Ја сам најстарији на броду, а то баш и није похвално (наравно шали се). Све своје искуство, које и није мало, преносим на ове момке и настојим да буду бољи и прецизнији него што сам ја. Ово је агресија на једну малу земљу, на њен народ, ово је срамно што чине. Пуно је цивилних разарања, то је њихова хумана стратегија. Где им је војничка част?”. Заставнику је породица у Пироту и наравно мисли су му са супругом и двоје деце. Брине за њих.
Док са командантом брода, командантом дивизиона ракетних фрегата капетаном бојног брода Драгишом Лекићем и командантом бригаде ракетних бродова капетаном бојног брода Јованом Грбацем пијем кафу и, наравно, домаћу лозу као у свакој домаћинској кући, командант брода новинарима каже: ”Посећују нас многи. Многе видимо први пут, а они нам кажу ”Ви сте наша, народна војска, кога ћемо друго посјетити”. Драгиша и Јован су моји слушаоци из Генералнштабне школе и Школе националне одбране, па користимо прилику да се мало подсетимо на те дане, посебно на наша путовања и да се међусобно информишемо где су им данас класни другови.
Међутим, ја сам пре неколико дана био у овој јединици. Красића познајем са пријемног испита за 44. класу Генералштабне школе. Тада је импоновао својом озбиљношћу, сталоженошћу и педантношћу. Повремено сам, већ као начелник Школе националне одбране, држао часове у тој класи и своје мишљење о њему задржао до данас. Такав је и данас на ратном положају. На сваком кораку ред и рад у јединици, али и мир. Иако знају да су један од главних циљева непријатељске авијације, посаде ракетних обалских система с мирноћом мењају положаје, маскирају се и мотре на море. Никаквих проблема у овој јединици нема. Ову јединицу највише посећује народ, па она је у слободарском Грбљу. Красић нам са задовољством набраја посете мештана, који нуде своје куће и угоститељске објекте, доносе поклоне војницима. Каква разлика између овог дивног народа и њихових челних људи у Републици и општинама? Ако се игде власт одродила од свог народа онда је то овде у Црној Гори. Није лако Војсци која зна да је власт у зони коју брани против ње, али је морално чврста кад зна да је народ уз њу, а народу још лакше када зна да је његова Војска ту.
31
Ракетни систем "обала - море" (снимио Ђорђе Пражић 1996. године)
Данас је Дан државности СР Југославије, па је јавности упућено саопштење:
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА РАТНЕ МОРНАРИЦЕ
ВРИЈЕМЕ ЗА ПАТРИОТИЗАМ
Поводом Дана државности Савезне Републике Југославије, Командант Ратне морнарице вицеадмирал Милан Зец упутио је честитку припадницима Ратне морнарице.
Свим припадницима Ратне морнарице и свим грађанима Савезне Републике Југославије ЧЕСТИТАМ ДАН ДРЖАВНОСТИ САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛА ВИЈЕ.
Припадници Ратне морнарице, заједно са свим припадницима Војске Југославије и грађанима наше отаџбине, прослављају, 27. април - дан када су братске републике Србија и Црна Гора ступиле у заједничку државу Савезну Републику Југославију. Наша отаџбина је настала у вртлогу рата који нам је наметнут као дио сценарија стварања ”новог свјетског поретка”. Она је резултат вјековног братства између Србије и Црне Горе.
Претходну Југославију су срушиле, уз помоћ НАТО-а, републике и народи којима никада није ни било стало до ње. Савезну Републику Југославију створиле су републике чији су народи створили и претходне државе након херојске борбе у Првом и Другом светском рату. Заједничке државе створене су као израз воље свих грађана.
Данас седам година након стварања, наши непријатељи настоје да нам сруше и ту државу и наставе са комадањем Балкана на мале државице у којима ће они имати политички, посебно економски, утицај. Због тога и подстичу и подржавају настојање сецесионистичких снага да се одвоје и на вјековној српској земљи формирају шиптарску државу. Никада њима није стало ни до шиптарске државе, ни до Шиптара, ни до људских права већ им је циљ да створе одскочну даску ка Истоку ка великим сировинским резервама нафте.
Суочени са злочиначком агресијом, наш народ и његова Војска су пружили снажан отпор технички надмоћнијем агресору, нанијевши му неочекивано високе губитке и у живој сили и у техници. При том Војска је сачувала своје људство и борбену готовост, па је спремна да се бори до коначне победе.
Ратна морнарица, као нераздвојни дио Војске Југославије и свог народа, извршава све своје задатке у одбрани територијалног мора, наше обале и приморја. Спремни смо да извршимо своје задатке. Успели смо да, и поред настојања да нас поједине снаге омету у томе, окупимо око себе све патриотски расположиве снаге и народ је уз нас.
Зна то и агресор, а знају и они који би зарад својих политичких и материјалних интереса занемарили одбрану отаџбине и уставне одредбе подвели својим законима и уредбама.
Припадници Ратне морнарице немају никакву дилему. Дуго смо се припремали за одбрану отаџбине. Сада је вријеме да на дјелу докажемо свој патриотизам и оправдамо повјерење које у нас има наш народ и тако се прикључимо строју храбрих који већ више од мјесец дана бране колијевку српског народа - Косово и Метохију и слободно небо изнад наше отаџбине.
Са жељом да одбранимо оно што нам је народ повјерио, са пуним повјерењем у Вас и са сазнањем да је народ уз нас, свима Вам желим успјешно извршавање задатака и да седми рођендан Савезне Републике Југославије прославимо у слободи, ангажујући се на отклањању последица крвавог пира агресора.
* Честитка објављена у часопису “Дан” 28. априла 1999.
Пре неколико дана написао сам текст намењен официрима за информисање, који би требали да користе у наступању пред јединицама и јавности. Упућен је у јединице данас. Он гласи:
ПОЗИВ ЦРНОГОРЦИМА НА ОДБРАНУ ОТАЏБИНЕ
Нема веће части и поноса од одбране Отаџбине, а ни веће срамоте од издаје свог народа.
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52