Свака је совјетска жена желела да личи на њих, али ове манекенке нису биле спремне да признају шта све подразумева професија којом се баве, пише Russia beyond.
1. Регина Збарска
Регина Збарска
архивска фотографијаЗбарска је стекла светску славу у Паризу током 1960-их. Добила је надимак „најлепше оружје Кремља”, а касније „совјетска Софија Лорен”.
Манекенка је постала сасвим случајно. На једној студентској журци се упознала са модном креаторком Вером Араловом, и ова ју је позвала да ради на модним ревијама.
Регина Збарска
Борис Кауфман/SputnikСудбина ове краљице совјетског подијума била је трагична. Када се развела од уметника Лава Збарског почела је да се виђа са једним југословенским новинаром. Он је после растанка објавио у Немачкој књигу „100 ноћи са Регином Збарском”, где је открио интимне детаље живота са манекенком и цитирао њене антисовјетске изјаве, чиме јој је приредио велики политички скандал. Збарска је под притиском околности покушала да изврши самоубиство, а затим је почела да се лечи, па се чак и вратила на подијум. Међутим, несреће су је и даље пратиле. Отровала се пилулама за спавање 1987. у својој 52. години.
2. Мила Романовска
Ова весела и једноставна плавуша заслепљујуће лепоте била је највећа конкуренција Збарској, хировитој и заносној црнки.
Људмила Романовска је родом из Лењинграда (Санкт Петербург). У младости није планирала да рекламира одела на ревијама. Бавила се образовањем. Међутим, стицајем околности је требало да њена пријатељица учествује у модној ревији у Лењинградској модној кући, али се разболела, па је Мила позвана да је замени. Њен наступ је изазвао такво одушевљење, да је она одмах добила одговарајућу понуду и путовање у Финску.
Када се вратила у СССР почела је да ради као манекенка у Москви. Ту се догодио најпознатији случај у коме је дошло до изражаја ривалство између ње и Регине Збарске. Јарко црвена хаљина „Русија” првобитно је била намењена Збарској, а добила ју је Романовска. У њој се руска Снегурочка појавила на међународној модној ревији, после чега је та хаљина постала њен „заштитни знак”. У њој се Мила појавила и на насловној страни америчког часописа Look, што је јединствен случај за оно доба.
Мила Романовска у црвеној хаљини
Вртоглави успех руске манекенке је имао и своје наличје – био је узрок мужевљеве љубоморе и развода. Касније се Мила удала за сликара Јурија Купермана и са њим емигрирала у Израел, а затим у Лондон. Развела се и од другог мужа, а након пет година се случајно на аеродрому упознала са својим трећим мужем Дагласом Едвардсом. Данас они имају своју фирму и свој авион којим путују по свету.
3. Галина Миловска
Галина Миловска
TASSГалина Миловска је била најконтроверзнија и најуспешнија совјетска манекенка.
Као студенткиња позоришне академије имала је имиџ „руске Твиги” коју су модни креатори грозничаво тражили у СССР-у. Њен потенцијал је приметила модна креаторка Ирина Крутикова, а после московске међународне модне ревије Галину су приметиле и западне агенције. Часопис Vogue је две године покушавао да добије њен пристанак да је фотографише, а када су фотографије објављене избио је скандал. На једној од њих Миловска седи на калдрми Црвеног трга са широко раширеним ногама, леђима окренута Лењиновом маузолеју и портретима совјетских вођа. Тада је то окарактерисано као скандалозно, и руским манекенкама је забрањено да се фотографишу за стране часописе. Та забрана је дуго била на снази.
После овог случаја скандали су се наставили. Миловска је избачена са факултета због учешћа на модној ревији купаћих костима где су била присутна два њена предавача. Затим је у италијанском часопису „L’Espresso” објављена Галинина фотографија са цртежом цвета и лептира на телу. Власти нису то могле поднети и замолиле су Миловску да напусти СССР. Она је одлазак у Француску 1974. године доживела као трагедију, али је у иностранству ипак имала среће. И тамо је, као и у СССР-у, радила као фото-модел, али је прекинула каријеру када се удала за банкара Жан Пола Десертина и завршила је редитељски факултет на Сорбони. Као редитељка се прославила захваљујући документарном филму „То руско безумље” о сликарима авангардистима који су током 1970-их емигрирали из СССР-а.
4. Татјана Соловјова (Михалкова)
Соловјова је желела да ради као наставница енглеског, али није примљена. „Одбијена сам само зато што им се није допао мој изглед. Имала сам дугу косу и носила кратке сукње, што је за моје несуђене руководиоце био неприхваљив изглед за запослене“, рекла је она.
Тако је Соловјова отишла у манекенке, где је атрактиван изглед попут њеног био тражен. Када се удала за чувеног режисера Никиту Михалкова, он ју је представљао као наставницу и било му је нелагодно што му је жена манекенка. Након удаје још неко време је радила као манекенка, а касније је због ултиматума мужа прекинула каријеру на модној писти.
Јелена Метјолкина
Р. Јунисов/SputnikЈелена Метјолкина је током 1970-их била звезда совјетског филма и подијума. По завршетку школе радила је као библиотекарка. Касније је постала манекенка у московском тржном центру ГУМ и фотографисала се за часописе. У једном од њих је њену фотографију видео редитељ Ричард Викторов који је тада снимао филм „Преко трња до звезда” и тражио је глумицу за улогу Није, жене са друге планете. Јелена је била идеална за ту улогу.
Јелена Метјолкина
Richard Viktorov, Nikolay Viktorov/Gorky Film Studio, 1981.Иако није имала глумачко образовање, одлично је интерпретирала лик онако како је редитељ замислио. Током 1990-их се запослила као секретарица код бизнисмена Ивана Кивелидија. Убрзо после тога је Кивелиди отрован, а она је чудом остала жива. После тога је постала врло побожна, прешла је да ради у центар за учење страних језика у Москви и певала је у црквеном хору.
6. Лека Миронова
Леокадија Миронова
архивска фотографијаИ Леокадија Миронова је случајно дошла у Свесавезну модну кућу да подржи своју пријатељицу. Тамо ју је приметио млади модни креатор Вјачеслав Зајцев и одмах јој понудио посао. То се догодило 1962. године.
Леокадија Миронова
архивска фотографијаЊено прво путовање јој није донело срећу. У Летонији се упознала са фотографом који се звао Антанис и заљубила се у њега. Међутим, нису могли да буду заједно, јер је он припадао националистичкој организацији и могао је да страда због везе са Рускињом. Леокадија Миронова се допадала многим мушкарцима, али није се удала и нема деце. Данас живи сама и понекад се појављује на модним ревијама.
7. Татјана Чапигина
Татјана Чапигина
архивска фотографијаЧапигина је блистала на модним пистама крајем седамдесетих година прошлог века. И њу је у Дом моде позвао чувени совјетски модни гуру Вјачеслав Зајцев, додуше прилично касно за манекенку, када је већ имала 23 године, и дефинитивно одлучила да медицина није прави избор за њу.
Татјана Чапигина
Владимир Јацина/TASSУ Дому манекена она је вежбала по дванаест сати дневно, па је после две године била примећена и почела да путује у иностранство. Била је позивана у Америку, Мексико и Јапан.
Чапигину је у Совјетском Савезу препознавала свака домаћица. Она је рекламирала одећу у часописима за ручни рад. Када се са 37 година удала одлучила је да званично заврши каријеру. Међутим, она се и данас појављује у часописима и учествује на појединим ревијама са ретро призвуком.
Јекатерина Синељшчикова, Russia beyond
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
