Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Извештај генарал-мајора Ђаковића потврдио је да је НАТО авијација  међу првим циљевима  погодила Оснивно командно место Треће армије у Куршумлији и да је до сада утврђено да је животе изгубило седам припадника Армије, међу којима потпуковници Петровић Зоран и Станојевић Властимир из Команде Армије и још пет припадника из састава 354. пешадијске бригаде, који су се из непознатих разлога затекли на командном месту. Генерал Лазаревић  је допунио извештај да је добио извештај Команде 354. пешадијске бригаде да је касарна у Куршумлији гађана са седам пројектила, и да су петорица погинулих припадника бригаде били ангажовани за расељење магацина ратних материјаних резерви Савезне владе, а у време бомбардовања дошли су на Основно командно место Треће  армије  да гледају Дневник и да су тако настрадали.

Назвао сам начелника ГШ ВЈ, генерал-пуковника Ојданића. Чим сам добио везу, рекао је: „Шта има код тебе Нешо, како се држите“.

„Одлично, господине генерале, ови се не шале. Код нас на Косову је прави пакао. Можда и сада чујете авионе у ваздуху и експлозије“, одговорио сам, а затим реферисао да је НАТО авијација извршила удар из ваздушног простора крстарећим ракетама и навођеним пројектилима по јединицама Армије и да је напад извршен у три таласа: први у времену од 20.07 – 20.50 часова,  други од 21.00 –22.00 часа, а трећи талас је у току. Рекао сам му да у нападу на јединице Армије у зони одговорности учествује, по нашим сазнањима,  око 95 – 120 авиона, и да је до сада испаљено око 45 – 60 крстарећих ракета и велики број  разних пројектила.  У првом и другом таласу авијација је налетела из Албаније, а трећи је  извршен  из Македоније, и да су према извештајима из јединица, погођена два авиона, један изнад села Мијалић, код Вучитрна, а други на планини Чичавици, што сам и сам видео.

Затим сам начелника ГШ ВЈ известио да је авијација у Приштини гађала Касарну „Косовски јунаци“ и Вежбовно командно мести Приштинског корпуса у селу Лебане и у Касарни ''Топлички устанак'', Основно командно место „3“ и објаснио околности под којима су погинула два потпуковника из Команде Армије и пет припадника 354. пешадијске бригаде. 

Био је изненеђен и узбуђено упитао: „Нешо, а  шта је са осталима из Команде Армије, да ли има рањених?“.

Рекао сам да сам без његовог одобрења  претходног дана  преместио Команду из тог објекта у Ниш и да су, захваљујући томе, сачувани животи стотинак старешина.  Саслушао ме је пажљиво,  а затим прокоментарисао: „То је права срећа“.

Реферисао сам да је у истој Касарни рањено 20 војника из 354. пешедијске бригаде и 201. позадинске базе  који су расељавали магацине Савезне владе. Затим да су гађани објекти 109. центра за електронско извиђање и ометање у Касарни „Ратко Павловић–Ћићко“ у Прокупљу при чему је погинуо војник Недељковић Бојан, а  рањено 14 лица, од којих три теже. 

У зони одбране Армије бомбардовани су објекти 201. позадинске базе „Мирничка река“. Од крстареће ракете која је пала 150 метара источно од улазне капије складишта, док је више ракета пало у рејону брда Самоково, око 900 метара  од објекта, последица по људство није било, а нанета је мања материјална штета по објектима складишта. Поред тога,  на мети авијације били су: складиште 15. оклопне бригаде код Грачанице, којом приликом су изгорела два испражњена објекта; затим, Стационарно чвориште веза на  објекту „Мокра гора“ са две крстареће ракете; положаји артиљеријских јединица у рејону села Белаћевац са два пројектила, при чему је лакше повређен један старешина; Аеродром „Слатина“ са две крстареће ракете, при чему су зарушени улази у подземна склонништа; са три пројектила гађан је објекат центра ВОЈИН на Копаонику, уништен је један радар; са једним пројектилом гађана је Касарна „Кнез Лазар“ у Гњилану, без последица; са три пројектила гађани су објекти МУП-а у селу Ајвалија; са једним пројектилом погођено антенско чвориште на објекату „Букова Глава“ код Суве Реке.

Известио сам начелника ГШ ВЈ да је на основу до сада прикупљених података погинуло 12 припадника Треће армије и 11 других лица. Реферисање сам завршио објашњењем да је велики број пројектила пао на  простор Космета у „празно“ и није било последица.

„А дејства ШТС, шта они раде“, питао је Ојданић.

„Они раде по њиховом. Интензивирали су дејства на свим локацијама. Према плану који сам доставио, снаге Треће армије и Приштинског корпуса су одмах, после пада првог пројектила, предузеле мере за затварање линије блокаде. Борбе се воде на читавом простору. Изненађења нема. О детаљима ћу вас известити касније“, одговорио сам.

Пожелео ми је срећу и рекао да поздравим Лазаревића и све остале.

„Држите се“, рекао је на крају и прекинуо везу.

Ово нису били коначни подаци, јер су дејства авијације још трајала.

И даље сам размишљао о Куршумлији и Командном месту „3“,  које је погођено са три крстареће ракете. Није прошло ни 24 часа од када сам донео одлуку о премештању Командног места из Куршумлије, а потврдило се да сам донео исправну одлуку. Не могу ни да замислим шта би се све догодило да је Командно место било поседнуто. За неколико секунди НАТО авијација би збрисала Команду Треће армије. Уништење  Команде Армије сигурно би имало утицаја на даљи ток догађаја. На том месту је  требало да се налазим и ја. Није ми било јасно како је НАТО успео да прецизно лоцира командно место  које је било добро маскирано и мали број људи је знао за њега. У сваком случају, најважније је да сам спасио животе мојих старешина и војника.               

На Командном месту Приштинског корпуса све функционише као сат. Свако ради свој посао. Читава зграда подрхтава од сваке експлозије у Приштини. Ми смо, не размишљајући о последицама, још увек били у склоништу Команде Приштинског корпуса  које није пружало никакву заштиту. Радили смо као да је у питању тактичка вежба, а не агресија највеће војне силе на свету. 

Генерал Лазаревић даје реч начелнику Обавештајног одељења,  пуковнику Трајковићу. Слушам овога човека  кога познајем још док је био у Бујановцу. Врло способан и храбар човек. Највећи део времена провео је на самој граничној линији, прикупљајући информације о непријатељским снагама.

Тренутно је говорио о активностима ШТС. ''Одмах са почетком бомбардовања, шиптарски терористи синхронизовано и на читавом простору Космета фронтално су напали наше јединице. Најјачи напади су у рејонима Косовске Митровице, на путу Глоговац–Србица, на Бајгори, планини Чичавици, на путу Приштина–Ниш код Подујева, око Малишева и Ораховца, код Суве Реке и Клине''.

 

---

Коментари (0) Додај коментар

Изаберите категорију РусијаПолитикаДруштвоНаукаКолумнеЕкономијаБезбедностАнализеИнтервјуКултураСпортМишљење читалацаКосмосТуризамЗанимљивостиЖивотињски светРегион

Дан 12345678910111213141516171819202122232425262728293031

Месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец

- 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009