Дамјановић: Хоће ли Његош добити бисту у Санкт Петерсбургу?

Објављено: 10.03.2020.год.
Новинари са Балкана са ректором СПбГУ, фото: ИН4С

Санктпербуршки државни универзитет (СПбГУ) најстарија је високошколска институција у Русији. Основан је у вријеме цара Петра Великог, 1726. године. Популарни СПбГУ старији је 29 година од његовог московског ривала – МГУ Ломоносов и читавих пола вијека од САД-а.


За 294 године постојања кроз ову високошклоску установу прошли су што као предавачи, што као студенти многе знамените личности руске и свјетске историје. Интересантно је и да је сам Михаил Ломоносов дипломирао на СПбГУ. Посебно су поносни на Дмитрија Менедељејева, чији се музеј налази у згради главној универзитета, у стану у коме је овај научник свјетског гласа живио и спроводио своја најзначајнија истраживања.


Поред упознавања са занимљивостима из живота творца Периодног система елемената, харизматични кустос музеја негираће широм свијета, па и у Русији, распрострањени мит да је Дмитриј Медељејев творац вотке. Како тврди кустос, експерименти са алкохолом славног научника били су друге природе, приликом којих је добио знатно снажније концентрације, од 40% колико је стандард за вотку.



Новинари из Црне Горе, Србије, Републике Српске, Македоније и Хрватске са тробојком у СТ Петерсбургу, 
фото: ИН4С

Кустос музеја Менедељева такође неће пропустити прилику да вам кроз прозор покаже са друге стране дворишта, стан раније резервисан за ректора универзитета и да наведе да је тамо рођен и одрастао славни пјесник Александар Блок, чији је деда био први човјек СПбГУ. Блок је своју високошколску диплому стекао на мјесту његовог дјетињства, а од великих писаца на универзитету школовали су се још Николај Гогољ и национални херој Украјине Тарас Шевченко. Чувени сликар Николај Рерих, композитор Игор Стравински такође су стекло диплому СПбГУ, као и свјетски шампиони у шаху Борис Спаски и Анатолиј Карпов.


Лењин, Путин и Столипин

Са Правног факултета Санктпетрбуршког државног универзитета изашли су политичари, који су оставили дубок печат не само у руској, већ и свјетској историји Владимир Иљич Лењин и Владимир Путин. Са исте катедре долази и омражени Александар Керенски, вођа Фебруарске револуције, по чијем изричитом наређењу ухапшена је царска породица Романов, Борис Штурмер, вишеструки царски царски министар и премијер у вријеме л свјетског рата, као и доскорашњи предсједник руске владе и бивши предсједник Дмитриј Медведев.


На СПбГУ, додуше на Факултету физике и математике, дипломирао је и Петар Столипин, покретач грандиозних реформи у вријеме цара Николаја ll. Многи историчари сматрају да би историја Русије сигурно била другачија, да у септембру 1911. године на Петра Столипина није извршен атентат.



Дамјановић са ректором, 
фото: ИН4С

О историјским личностима, научним достигнућима, умјетничким остварењима везаним за СПбГУ могло би се написати много. Поред славне историје универзитет је и у савременим околностима сачувао и развио солидну репутацију у свјетским академским оквирима. По свим критеријума класификације универзитета у свијету СПбГУ спада у 1% најбољих, а по ЦЕМС МиМ табели налази се на 8. мјесту на планети.


Факултете најстаријег универзитета у Русији данас похађа око 38.000 студената. Савремене тенденције у погледу научних истраживања у сфери медицине, биологије, хемије и других научних дисциплина намеће потребу да се поједини универзитети из својих историјских зграда селе у савремена условнија здања.


На СПбГУ организује се сваке године више међународних манифестација, а посебно су поносни јесте Форум рада, на који сваке године дође неколико хиљада учесника из цијелог свијета.


Главна тема овогодишњег сајма, одржаног крајем фебруара мјесеца, због пријетње корона вируса био слабије посјећен него раније. Овогодошња главна тема била је заштита на раду. У изложбеном простору огоромног санктпетербуршког Експоцентра непосредно сам се упознао са руским компанијама које се баве производњом опреме и других средстава заштите. Оно што су нам буквално на сваком штанду истакли, да компанија своје прозиводе и техничка решења пласирају широм планете, укључујући и земље Европске Уније.


Дан по завршетку Форума рада, за делегацију новинара са Балкана, чији сам члан био и ја примио је ректор СПбГУ Николај Кропачев. Занимљива и харизматична личност, по образовању доктор правних наука, коју бије глас да представља једног од најближијих пријатеља предсједника Владимира Путина.




Путин, Си Ђин Пин и ректор Кропачев на СПбГУ, фото: ИН4С

Умјесто планираних сат времена, са ректором Кропачевим остали смо у разговору читавих два и по сата. Било је ријечи о потреби заштите ћирилице и културно-историјског наслеђа, очувању пријатељства и братства међу словенским народима, историјату универзитета, развојним плановима за будућност и анегдотама из студентских дана предсједника Путина.


После Жукова у Беранама, Његош у Санкт Петерсбургу?

Пред ректора Кропачева изнио сам проблем са запошљавањем, са којим се данас сусреће више мојих пријатеља у Србији и Црној Гори, који су завршили факултете у Русији захваљујући стипендијама руске државе.


Пошто сам обилазећи универзитетски парк примијетио споменик вијетнамском лидеру Хо Ши Мину, искористио сам прилику да ректора Кропачева питам да ли у парку има можда мјеста и за споменик нашем владики и господару Петру лл Петровићу Његошу. Баш у Санкт-Петерсбургу у Александријско-Невској лаври 1833. године Његош је рукоположен за владику. Самом чину присуствовао је и цар Николај I, коме по висини није било равног у његовом окружењу. Видјевши нашег владику, запањено је ускликнуо: „Па ви сте виши од мене“, на шта му је Његош одговорио: „Само је Бог већи од руског цара.“


Анегдота се допала ректору Кропачову, који је изразио спремност да подржи подизање Његошеве бисте у универзитетском парку, уз услов да и Црна Гора подигне адекватно обиљежје неком руском великану. Информисао сам га да би 21. јула, након више одлагања у Беранама требала да се подигне биста маршалу Жукову. Тако да, ако у Беранама напокон реализује оно што је давно предвиђено, препреке да Његош добије спомен обиљежје у Санкт Петерсбургу неће постојати.

Игор Дамјановић, ИН4С

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Срби на северу Африке учили француски

2020-06-06 07:38:38

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог...

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2020-06-02 06:58:28

"Храбар и поносан војник, пркосио је НАТО авијацији да би подигао борбени морал припадницима ПВО и херојски дао живот за отаџину на првој борбеној линији"

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: