Нови руски устав: Спој царског и совјетског насљеђа

Објављено: 05.03.2020.год.
фото: © РИА Новости / Александр Кондратюк

"У вријеме док се свијет спрема за борбу против пандемије корона вируса, у Русији су главна тема уставне реформе. Најављене су непосредно након изненадне оставке владе Дмитрија Медведва"


У вријеме док се свијет спрема за борбу против пандемије корона вируса, у Русији су главна тема уставне реформе. Најављене су непосредно након изненадне оставке владе Дмитрија Медведва. 

Одмах након избора нове владе, на челу са Михаилом Мишустином, образована је Комисија за припрему измјена Устава Руске Федерације. У раду комисије учествовали су углавном званичном Кремљу лојалне јавне личности и друштвено-политички активисти. Прве процјене и спекулације у иностраним круговима биле су да ће уставне промјене примарно мотивисане учвршћењем власти Владимира Путина и њеном очувању након истека четвртог предсједничког мандата. Међутим, убрзо је постало јасно да је мисија уставних промјена знатно шира и да укључује очување традиционалних вриједности, подизање нивоа социјалне заштите и што је посебно интересантно, предвиђа посебне мјере заштите територијалног интегритета, наводи 
Игор Дамјановић за IN4S.

По новом Уставу Руске Федерације биће забрањени чак и преговори о предаји, или размјени територије. Тиме ће вјероватно бити стављена тачка на притиске Запада да се Украјини врати Крим, односно Јапана, који никада није престао да претендује на 4 Курилска острва изгубљена у лл свјетском рату. Знатно дискретније, али такође присутне су претензије Летоније и Естоније, које мање дјелове Псковске и Лењинградске области сматрају својим историјским територијама, Њемачке према енклави Каљининград, а не тако давно биле су итекако живе сепаратистичке тежње у републикама Сјеверног Кавказа. 

Одредбе које ће забранити чак и преговоре о комадању територије руске државе, вјероватно ће довести до нових тензија у односима са сусједима и глобалним ривалима на Западу. Међутим, са друге стране очекује се да ће наићи на одобравање домаћег становништва, које је плебисцитарно подржало повратак Крима у састав Русије 2014. године. Очекује се да поред одредби за учвршћење територијалног интегритета, грађане за подршку уставним промјенама мотивисати и гаранције социјално рањивим групама. Тако ће посебним уставним одредбама минимална цијена рада бити директно везана за неопходне трошкове живота, а уводи се и уставна обавеза сталног усклађивања пензија. 

Природно је да намјера да социјална заштита постане непосредна уставна категорија изазива незадовољство пословних кругова, који ће бити принуђени да радницима плаћају веће плате, а због већих пензија и успостављања других социјалих давања, за очекивати је да дође и до повећања пореских обавеза власника крупног капитала. Међутим, гласног противљења у руском друштву уставним промјенама за сада нема, јер било која незадовољна структура труди се да избјегне суочавање са оптужбама да се бори против широке социјалне заштите становништва. Остаје свакако да се види, на који начин ће овај дио уставних промјена популистичког карактера бити практично имплементиран.

Почетком године, без обзира на то што се Русија тренутно не налази у сјајној економској ситуацији, званични Кремљ донио је низ закона подршке породици, укључујући и нове гарантоване дотације за рођење првог дјетета. По новом уставу јасно ће бити дефинисано да брак представља заједницу мушкарца и жене, а посебно ће бити поменут и значај вјере у Бога, као и сјећања на жртву предака. Патриотске и традиционалне компоненте новог устава могле би пружити упориште за нове законе и друге правне акте који би дјелимично ограничили абортусе, усложили могућност развода брака, подстицали наталитет, позабавили се проблемом одлива мозгова и недостатка радне снаге.

Чини се да руске грађане горе наведене уставне промјене знатно више интересују од оног апстрактнијег дијела, који се односи на структурне реформе државне власти и политичког система. Мој утисак је да званични Кремљ нови устав покушава да оплемени, у народу популарним елементима из царског и совјетског наслеђа, о којима претходни устав усвојен децембра 1993. године није водио довољно рачуна. Из царског наслеђа узети су традиционалне вриједности и патриотизам, а совјетског уставна заштита радника, пензионера и других социјално угрожених група.

Рад на уставним промјенама у комисији закључен је крајем фебруара мјесеца. У понедељак је предсједник Путин дефинитиван Предлог измјена устава предао доњем дома парламента – Думи. Након што предлог прође расправу у парламентарним тијелима, о измјенама устава гласаће се на референдуму, заказаном за сриједу 22. априла. Посебном уредбом 22.април проглашен је за нерадни дан на цијелој територији Руске Федерације.

Апсолутна подршка грађана уставним не доводи се у питање, док би излазност, у свијетлу пријетње корона вируса, могла да буде и не тако нарочито убједљива.

Игор Дамјановић, IN4S

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк