Како је Русија ослободила Балкан

Објављено: 27.02.2020.год.
Одбрана тврђаве Бајазет, 8. јун 1877. Лев Лагорио 1891./Централни војноисторијски музеј артиљерије, инжењерије и везе, Санкт Петербург, Русија.


Победом над Османлијским царством у рату 1877-1878. године Руској империји се указала прилика да постане хегемон на Балкану и уједно да добије директан приступ Средоземљу. Ту могућност су, као и обично, осујетили Енглези, пише Russia beyond.

1. „Десетине, стотине хиљада хришћана се убијају као штетна шуга, искорењују се и бришу са лица земље. Наша браћа умиру гледајући како им на њихове очи обешчашћују сестре, мајке су приморане да гледају како бацају њихову одојчад увис и дочекују на бајонете, насеља се истребљују, цркве се растурају у парампарчад“ – тако је Фјодор Достојевски у „Пишчевом дневнику“ бурно реаговао на брутално насиље којим су Турци угушили Априлски устанак у Бугарској 1876. године.

 

„Бугарске мученице“, 1877. На овом платну руског сликара Константина Маковског приказано је како османлијски башибозуци силују бугарске жене у знак одмазде за Априлски устанак.

2. Крајем 19. века Османлијско царство је у великој мери изгубило некадашњу моћ и славу. Румунија, Србија и Црна Гора су се фактички ослободиле власти султана. Још увек нису биле званично признате у свету, и даље су биле у вазалном односу и плаћале данак Турцима, али су фактички већ биле самосталне државе. Најмање среће су имали Бугари. Они су били у непосредној близини центра Високе Порте и нису могли да васпоставе своју државу. Сви њихови покушаји покретања ослободилачке борбе немилосрдно су угушени у крви.

Пиотровски баташки покољ, 1889.

3. Окрутност према Бугарима је изазвала талас негодовања у целом свету, па и у Руској империји. Када су у октобру 1876. године Србија и Црна Гора објавиле рат Османлијском царству, преко 5.000 руских добровољаца је отишло на Балкан да се бори против Турака. „Спахија, сељак, пензионисани војник, официр – сви су кренули у рат где се заједно са крвљу браће Срба већ проливала и руска крв“, писао је безимени савременик тих догађаја. (С. Кочуков. „Руски војник у балканској кризи средином 1870-их“. Саратов, 2011). Па ипак, савезници су овај рат изгубили.

Руски добровољци стижу у србију, 30. септембар 1876.

4. Наредне године је Турцима објавила рат Русија. Кључну улогу у томе није одиграла власт него јавност која је буквално приморала императора Александра II да испуни свој морални дуг према братском народу и казни окрутне Турке. „У рат! Ми смо јачи од свих!“, позивао је Достојевски.

Одред донских козака испред царске резиденције у Плоештију, јун 1877.

5. Двеста хиљада руских војника заједно са шест дружина бугарских добровољаца ушло је 24. априла 1877. на територију савезничке Румуније. Ове трупе су у јуну форсирале Дунав и прешле у османлијску Бугарску. „Отргнути од Турака Бугарску, земљу у којој су они извршили толико злочина“ – тако је циљ рата формулисан у званичним документима руског Генералштаба. (Руско-турски рат: поглед из руског и бугарског угла. 1877-1878. Зборник сећања. Москва, 2017).

Руска војска прелази Дунав код Зимнице. Свиштов, 15. јун 1877, Николај Дмитријев-Оренбуршки.

6. У првом периоду рата руска армија је била више него успешна. Руси су муњевито заузели стратешки важну тврђаву Никопољ, попели се на крајње важан превој Шипку преко Старе планине, чиме им је фактички био отворен директан пут према Константинопољу (Истамбулу).

Предаја тврђаве Никопољ, 4. јул 1877, Николај Дмитријев-Оренбуршки.

7. Међутим, није било довољно резерви за одлучан марш на турску престоницу. Поред тога, Турци су приредили Русима непријатно изненађење. Двадесет хиљада турских војника Осман-паше неочекивано је заузело Плевну, онемогућивши Русима даље продирање и угрозивши њихов прелазак преко Дунава. „Да су Турци били мобилнији наша армија би могла у најбољем случају бити протерана преко реке, а у најгорем потопљена у њој“ – писао је познати сликар ратних сцена Василиј Верешчагин који је учествовао у том рату. 

Руси заузимају Гривицки положај у руско-турском рату 1877-4878. Неколико часова касније Турци су успели да га поврате, а коначно су га заузели Румуни 30. августа 1877. године. Николај Дмитријев-Оренбуршки.

8. Борбена дејства нису вођена само на Балкану него и на Кавказу, али је главно поприште била Бугарска, тако да су и Руска и Османлијска империја третирале кавкаско ратиште као мање важно. Херојска епизода на том ратишту била је одбрана тврђаве Бајазет, у којој се налазио мањи руски гарнизон (1.500 људи). Руси су 23 дана одбијали нападе бројнијег непријатеља (20.000), све док нису пробили обруч.

Одбрана тврђаве Бајазет, 8. јуна 1877. Лев Лагорио, 1891.

9. Руској војсци је било најтеже у августу 1877. године када су Турци покушали да преузму иницијативу у рату. Четрдесет хиљада турских војника је кренуло у напад на превој Шипку, који је бранило само 7.000 Руса и Бугара. Браниоци су одбили напад уз велике своје (2.500 људи) и непријатељске (6.000) губитке.

Одреди из Орела и Брјанска бране „Орловско гнездо“, 12. август 1877. године. Алексеј Попов.

10. Кључни град у руско-турском сукобу и даље је била Плевна. Турци су у њој издржали неколико напада у којима је проливено много крви. Остали су у граду до почетка зиме, све док Руси нису пресекли пут за Софију којим се снабдевао гарнизон. Осман-паша је 10. децембра кренуо у пробој обруча али је доживео неуспех и капитулирао.

Заробљеног Осман-пашу, команданта турских трупа у Плевни, изводе пред руског императора Александра II на дан када су Руси заузели Плевну 29. децембра 1877. Николај Дмитријев-Оренбуршки.

11. Када је Плевна најзад заузета руска команда је одлучила да не одмара војску преко зиме него да крене у велику офанзиву на свим фронтовима. Оваквој одлуци је ишла у прилог чињеница да је Русија имала апсолутну надмоћ у живој сили на балканском ратишту – 554.000 руских и 47.000 румунских војника против 183.000 Турака. Поред тога, после пада Плевне поново им се придружила Србија.

Велики кнез Александар Александрович са козачким конвојем после заузимања Плевне.

12. У офанзиви су Турци разбијени код Филипопоља (данашњи Пловдив) и без битке су напустили Адрианопољ (Једрене), тако да су руске трупе стигле до Константинопоља. Тада се у конфликт умешала Велика Британија изјавивши да је заузимање Османлијске престонице (па макар и привремено) недопустиво. Ескадра адмирала Хорнбија са шест оклопњача и фрегата ушла је 13. фебруара у Дарданеле и укотвила се у Мраморном мору.

Турци бране Босфор. Постављање митраљеза.

13. Русија није била спремна да зарати против Енглеза па је 3. марта 1878. склопила мир са Турцима у Сан Стефану. Према том мировном споразуму Османлијска империја је уступила Русији део територија на Кавказу и Балкану и признала независност Румуније, Србије и Црне Горе, као и аутономију Босне и Херцеговине. Најважнији услов мировног споразума било је васпостављање бугарске државе која је обухватала огромну територију од Црног до Егејског мора. Такође, било је предвиђено да Бугарска првих неколико година буде под непосредном руском управом.

Потписивање мировног споразума у Сан Стефану, 3. март 1878.

14. Европске земље су биле шокиране тако наглим јачањем руских позиција на Балкану. Руси су фактички добили излаз на Средоземно море преко Бугарске која је сада била њихов сателит. На иницијативу Британаца великом брзином се формирала антируска коалиција, што је руски амбасадор у Константинопољу Николај Игнатјев овако прокоментарисао: „Нама је Европа дала право само да бијемо Турке, проливамо руску крв и трошимо руски новац, а никако да од тога сами имамо корист, нити да од тога имају корист наша једноверна браћа по сопсвеном нахођењу“. (Руско-турски рат: поглед из руског и бугарског угла. 1877-1878. Зборник сећања. Москва, 2017).

Потписивање мировног споразума у Сан Стефану, 19. фебруара 1878.

15. Русија се фактички суочила са опасношћу избијања рата против уједињене Европе и била принуђена да пристане на преиспитивање услова Санстефанског мира на међународном конгресу у Берлину исте 1878. године. Тада је независност Румуније, Србије и Црне Горе потврђена, мада су њихове првобитне територијалне претензије знатно редуковане. Босна и Херцеговина је уместо аутономије добила „привремену“ окупацију аустроугарске војске. Непуних 20 година након тога овај регион је званично потпао под власт Беча.

Берлински конгрес, 13. јун 1878. Антон фон Вернер.

Велика Бугарска се ипак није појавила на карти света. Уместо ње, на знатно мањој територији формирана је вазална кнежевина са центром у Софији и аутономна провинција Османлијског царства под називом Источна Румелија. Тако је Русија остала без потенцијалног излаза на Средоземље. За помоћ у преиспитивању услова Санстефанског мировног споразума Порта је Великој Британији поклонила Кипар.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије
Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама
Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету
Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву
Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд
Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија
Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!
Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма
Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију
Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?
Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк