Окупација у шест слика: Ко су били најпознатији суђени и несуђени освајачи Русије?

Објављено: 23.02.2020.год.
фото: © Наталија Носова, Russia beyond


Само једној држави је пошло за руком да привремено потчини Русију, али та држава већ одавно не постоји.

Када говоримо о непријатељима који су покушали да продру у Русију и освоје њену територију, ми заправо говоримо о периоду од неких 1.000 година и о неколико различитих Русија, укључујући Стару Русију, Московско царство, Руску империју и Совјетски Савез. Непријатељи су такође имали различита обличја: од северне ратничке државе преко далеке источне империје до суманутих тирана који су намеравали да завладају светом. Сви су они покушали да освоје Русију, али нико у томе није успео. Овде ћемо обатити пажњу само на крајње дрске покушаје, јер ако бисмо поменули сваки рат у коме је Русија бранила своје територије набрајању не би било краја, пише 
Russia beyond.

1. Монголска империја

„Двобој Пересвета и Челубеја на Куликовом пољу“, Михаил Иванович Авилов, 1943.

Стотине хиљада монголских ратника на челу са Бату-каном (Џингис-кановим унуком), продрле су на руску земљу током 1220-их и 1230-их. Монголска војска је имала од 300.000 до 600.000 ратника тако да се руске феудалне кнежевине нису могле одбранити, поготово зато што су руски кнезови у то доба били подељени и стално су се отимали око кијевског престола. Монголске трупе су 1237-1238. најпре држале под опсадом, а затим освојиле Москву и Владимир, два моћна града централне Русије. Руска земља је тада похарана, број њених становника се нагло смањио.

Бату-кан је заузео Кијев 1240. године. После тога су се Монголи повукли, али су приморали руске кнезове да се покоравају кановима и да им плаћају велики данак. Руски ратници су били принуђени да учествују у војним походима на страни Златне хорде која је била део Монголске империје. Она је наставила да контролише Русију и касније, када је (од 1260-их) постала засебна држава.

Московски кнез Дмитриј Донски је 1380. године до ногу потукао татарску војску на Куликовом пољу. После тога је прошло цело столеће да би коначно 1480. године „јарам“ Златне хорде био збачен за време великог кнеза московског Ивана Трећег.

2. Литванија

„Пољско-литванскав армија 1576-1586“, Јан Матејко.

Литванија се увек граничила са Русијом. До 12. века су Литванци плаћали данак руским кнезовима, а почетком 13. века су ојачали и све чешће вршили упаде на руску територију. Чак су заузели и Смоленск (400 км западно од Москве) и држали га неко време у својим рукама. Током 1240-их је основана Велика кнежевина Литванија која је наставила да ратује против руских кнезова. Литванска војска је 1368. и 1370. држала Москву под опсадом, да би 1402. уз помоћ пољске војске поново заузела Смоленск, и он је затим припадао Литванији до 1522. године. За време Ивана Грозног (1533-1584) Руска царевина је заратила против Литваније, Ливонске конфедерације, Пољске, Шведске и Данске. Тај исцрпљујући конфликт је добио назив Ливонски рат. Русија је у њему поражена и принуђена да све освојене територије препусти Пољско-литванској државној заједници, после чега је 1569. године формирана „супердржава“, тј. друга по реду Државна заједница Пољске и Литваније.

3. Пољско-литванска државна заједница

„Војска Пољско-литванске државне заједнице пева Химну Богородици пре битке, Јозеф Брант, уље на платну.

Ова држава се на пољском звала Rzeczpospolita (што значи „република“). После оснивања је неколико пута успешно ратовала против Русије. За време Смутног доба 1609-1618. године (велика политичка династичка криза у Русији) Пољско-литванска државна заједница је продрла у Русију у покушају да је освоји и потчини. Пољске трупе на челу са Станиславом Жолкевским су заузеле Смоленск, а затим и Москву. Пољаци су се забарикадирали у Кремљу и остали тамо све док их није истерала Руска добровољачка армија на челу са Мињином и Пожарским. Русија је 1617-1618. успешно зауставила нову офанзиву Пољско-литванске државне заједнице, чију војску је овог пута предводио лично краљ Владислав IV Васа.

Ратови су настављени и у 17. веку, када је Русија најзад успела да поврати кијевску и смоленску територију. Ратови између Русије и Пољске у 18. веку резултирали су поделом Пољске између Русије, Пруске и Аустрије. Затим су пољске трупе поново учествовале у офанзиви на Русију у оквиру Наполеонове армије. Касније је Пољска постала провинција Руске империје и често је подизала буне. Пољаци су третирали Русе као окупаторе. Они су и 1918-1921. године ратовали против Совјетске Русије и тај рат се завршио дефинисањем пољско-совјетске границе која је враћена тамо где је била у 17. веку.

4. Шведска

Полтавска битка, Пјер-Денис Мартин.

Почев од 11. века (а можда и раније) шведски краљеви су ратовали против Новгородске републике (Новгород је тада био град-држава), али не и против целе Русије. Швеђани су се окомили на све Русе тек када је Иван Грозни заузео Новгород и припојио га Русији. Непрекидно су покушавали да освоје територију данашње Петербуршке области која се тада звала Ингрија. Русија и Шведска су за ову територију ратовале од 15. до 17. века, да би до највећег ратног сукоба дошло за време Петра Великог.

Велики северни рат (1700-1721) био је крупан оружани конфликт у коме се Шведска супротставила многим европским државама на челу са Русијом. Рат се водио за Балтик. Швеђани су почели инвазију на Русију, али су потучени до ногу у Полтавској бици (1709), а 1718. године је убијен шведски краљ Карл XII, после чега је Шведска коначно изгубила своју моћ. Русија је 1721. године према споразуму склопљеном у Ништаду добила територије Естоније, Ливоније, Ингрије и југоисточне Финске. Током овог рата је основан Санкт Петербург, а цар Петар је 1721. године постао руски император. Па ипак, Шведска је сачувала већи део финске територије све до 1809. године. Тада су Швеђани склопили савез са Наполеоновом Француском и намеравали да Русији онемогуће излазак на Балтичко море. Армија Александра I одузела је Швеђанима Финску и претворила је у губернију Руске империје. То, међутим, није спасло Русију од рата са Наполеоном.

5. Француска

Наполеон се повлачи из Москве 1812. Од 600.000 војника Велике армије кући се вратило само стотинак хиљада. Илустрација у књизи, почетак 20. века.

Велики Наполеонов пројекат доминације у целом свету неизбежно је довео Бонапарту до сукоба са Руском империјом. Најпре је Наполеон победио руску армију 1805. у бици код Аустерлица. После тога је наставио да ствара „континентални систем“ потчињавајући европске државе једну за другом и постављајући у њима марионетске владе и марионетске краљеве. Са Русијом је склопио мир 1808. године, али после неколико неуспешних покушаја да се ожени једном руском принцезом, Наполеон је почео отворено да говори о „слому Русије“. Руски император Александар II није хтео да подржи континенталну блокаду британске трговине за коју се залагао Наполеон.

После неколико година припрема и прикупљања обавештајних података о стању у Русији Наполеон је са својим трупама кренуо на Москву. Тако је почео Велики отаџбински рат 1812. Француски император у том рату није добио подршку Шведске и Османлијског царства јер су и једна и друга држава претпостављале да ће се ова Наполеонова кампања неславно завршити.

ВИШЕ О ТОМЕ: 
Отаџбински рат 1812

Уједињена европско-француска армија је бројала око 600.000 војника када је 1812. ушла на територију Русије. Руска армија није била толико бројна (око 400.000 војника на почетку рата, да би се касније тај број повећао услед регрутације), али је имала предност зато што ратује на свом терену. Нећемо овде препричавати цео ток рата 1812. године (кликом на горњи линк сазнаћете више о томе!), само ћемо рећи да су Наполеонове трупе заузеле највећу територију још од времена Златне хорде. Окупација је, међутим, кратко трајала. Француски император је запосео Москву, али је већ у октобру 1812. схватио да је његова армија упала у замку, да се не може снабдевати нити преузети управљање земљом, а почиње зима. После три неуспешна покушаја да склопи мировни споразум, Наполеон је побегао из Москве, а са њим и цела армија, коју су приликом повлачења руски војници и добровољци потукли до ногу. Русија је повратила све територије које је Наполеон запосео, а затим га гонила све до Париза и тамо помогла да се ликвидира његова империја.


6. Османлијско царство

Поморска битка код Наварина, 1827; Амбруаз Луј Гарнереј

Најдужи историјат оружаних конфликата Руска империја је имала са Турском. Ове две државе су биле у међусобном рату укупно 69 година и та конфронтација је са прекидима трајала 351 годину (1568-1918). Било је 12 великих руско-турских ратова (укључујући Источни рат и борбена дејства на Кавказу током Првог светског рата). Од тога је Русија седам пута победила, три пута је изгубила, а два рата су завршена без победника. Ратовало се углавном за контролу над северном обалом Црног мора, Северним Кавказом и турским мореузима.

У већини ратних конфликата Турска није освојила ни педаљ руске територије. Османлијско царство је углавном бранило сопствену земљу коју је Русија упорно покушавала да заузме како би преузела контролу на Црном мору. Турци су тек 1678. године успели да заузму Чигирин, главни град козачке државе и седиште запорошке војске, али су га похарали и уништили тако да им је победа била јалова. Поред тога, после Источног рата, уједињени непријатељи (Француска, Велика Британија, Аустрија и Пруска) су приморали Русију да врати један део раније освојених територија, укључујући тврђаву Карс и подручје око ње. Касније је Русија у рату против Турске 1877-1878. године поново заузела један део те територије, а затим га је поново вратила Турцима после рата између Совјетске Русије и Турске 1918-1921.

Георгиј Манајев, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије
Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама
Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету
Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву
Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд
Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија
Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!
Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма
Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију
Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?
Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк