Ленка у рату неустрашива, у слободи седморо родила

Објављено: 04.02.2020.год.
Ленка Пјевић, вучица са Таре, илустрација у „Политикином Забавнику” Зорана Н. Ђорђевића / Политика


Међу српским хероинама Великог рата Ленка Пјевић Рабасовић, родом из ужичког села Биоска, заузима значајно место. Као млада девојка, под окупацијом неустрашива, поносна, слободољубива, а после рата у слободи брижна мајка седморо деце – пет ћерки и два сина.


Занимљиво подсећање на Ленку објављено је у косјерићком часопису „Наш траг”, листу за чување и неговање традиције ослободилачких ратова Србије који издаје Општинско удружење потомака ратника 1804–1920. „Љубомир Марић”. Текст о Ленки под насловом „Жена храброст” написала је млада Марија Јоксимовић, ученица трећег разреда Техничке школе из Косјерића, уз сугестије професорке српског језика Славице Јовановић.

Пише Марија да је Велики рат прекинуо многе снове о мирном животу, срећи, породици, па и младе Ленке Пјевић из Биоске:

„Иако је била већ стасала за удају, те 1916. године уместо венчанице обукла је комитско одело. У Србији су остали само старци, болесни, изнемогли и они који нису хтели или могли да напусте отаџбину. Хране нема довољно, често се гладује. Најгоре је било у планинским крајевима. Ту се и усред мира једва преживљавало. Баш такав један крај било је и село Биоска под Таром. Аустријанци немилице отимају храну, муче локално становништво.”

То Ленка Пјевић, која је имала четири брата, није хтела да трпи. Одлуку шта да чини донела је кад се њен брат Цвијо, заједно с групом сељана, одметнуо у шуму. Једном се супротстављао окупатору и ранио аустријског подофицира. Тада су Аустријанци упали у село, тражећи Цвијову сестру Ленку. Она је уместо кукавичке предаје, уз благослов оца Јеврема, обукла униформу и узела пушку. Кренула је за братом, одметнула се у шуму. Цвијо испрва није хтео да је прихвати, нису шума ни ратовање за жене, мислио је, остављајући Ленку у некој колиби код јатака. Али девојка је била упорна, успела да умакне непријатељу који јој је у тој колиби био за петама, па брат није имао куд, прихватио ју је код себе у чету.

Чета се пребацивала преко Таре, а Ленку су пуцњаве и неочекиване ситуације натерале да вежба руковање пушком и научи да пуца. Почела је да учествује у борбама против Шваба, показала храброст и сналажљивост. Потом је и бомбе бацала. На пролеће 1917. било их је тридесетак у чети. Убрзо се рашчуло за Ленку, девојку-вука, вучицу са Таре. Глас о њој проносио се кад је при поноћном нападу на Калуђерским Барама успела да зароби двојицу окупаторских војника. Њени саборци заробили су још деветорицу.

„Нису знали шта ће са заробљеним војницима. Било је предлога да их пусте или да их убију, неки су предлагали да их поведу са собом. Пошто нису могли да се договоре, одлучише да Ленка, као једино женско у чети, пресуди непријатељским војницима. Након неколико минута премишљавања Ленка подиже главу у рече: ’Одвежите их!’ Али то није била њена коначна одлука, нареди да им скину униформу и да их поново вежу, и то конопцем од коња. На крају се обрати Швабама: ’Идите својој команди и кажите да вам је Ленка поклонила живот! Испричајте својим официрима шта се десило на Тари и поручите им да се губе из ове земље.’ Када су војници посрамљено отишли, Ленкина чета се поче смејати, а неко отпозади добаци: ’Јадни... Шта ли ће им рећи у штабу када виде да су царски војници, преплашени од једне девојке, побегли у гаћама.’”

Наставила је Ленка војевања на Тари, причало се да су она и вукови царевали том планином. Али имала је њена чета и губитака, било је погинулих и рањених. Њен брат Цвијо погинуо је у једној крвавој борби против окупатора 9. августа 1917. „Успела је да дође до брата који је био мртав. Како је она причала, ни сузу није пустила, већ је дохватила бомбе и почела да баца. Цвија је сутрадан сахранила једна девојка из оближњег села.”

Ту зиму провели су у земуницама, а у пролеће последње ратне године група је кренула ка Ваљеву. Водили су краће борбе, заробили неколико војника, узели нешто хране. Али при повратку на Тару упали су у заседу надомак Ражане. Нису имали довољно снаге за борбу, па су се дали у бег. Тада је Ленка рањена у ногу. Имала је среће, јер су у њу ишла још два метка: један јој је откинуо дугме с капута, други скинуо капу с главе. Некако је успела да се домогне земунице на Тари и одатле два месеца није излазила.

„Кад јој се рана зацелила, спустила се до Кремана да види шта се дешава. Успут је срела сељане из Биоске који се срећни враћају из Ужица. Одговорише јој да се Швабе повлаче и беже. Стижу наши! Плакала је као дете после две године ратовања. То су заиста били последњи дани окупације”, пише ученица Марија Јоксимовић.

Кад је дошла слобода, Ленка је започела свој нови живот. Удала се за Малишу Рабасовића из Мокре Горе, с њим је имала седморо деце. Од њих 14 унука и 10 праунука. До краја живота живела је код сина у Мачванском Прњавору. Ленки се тада остварио девојачки сан, пронашла је срећу.

Бранко Пејовић, Политика

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк