Совјетски Савез није дочекао извињење и одштету од Американаца за оборени авион, али је наплатио на свој начин.

„Они су се једноставно нашли на погрешном месту у погрешно време и радили су погрешне ствари“, тако је капетан ваздушних снага САД Ралф Пар објаснио своју „победу“ над совјетским транспортним авионом Ил-12 последњег дана Корејског рата 27. јула 1953. године, пише Russia beyond.

Совјетски Ил-12 је летео из Порт Артура (данас Даљена) у Владивосток преко територије кинеске Манџурије. Његова трајекторија је пролазила поред корејске границе, где га је и угледао Ралф Пар из свог млазног ловца F-86 Сејбр. Инцидент који је коштао животе 15 совјетских официра и 6 чланова посаде одмах је усијао односе две супердржаве и довео их на границу великог конфликта. Јер амерички пилот није оборио авион изнад Северне Кореје, већ на кинеском небу, где је Американцима лет био забрањен.

Истрага је утврдила да су шесторица путника изрешетана још у лету, а остали су погинули приликом пада авиона. Ил-12 је имао 19 рупа од америчког митраљеза.

Зашто је амерички пилот на самом крају рата морао да прође тако далек пут и гађа беспомоћни транспортни авион?

Трка за медаље и високе чинове

„Ралф Шерман Пар био је један од најбољих америчких асова“, тврди војни историчар, бивши начелник обавештајне службе ваздушних снага Тихоокеанске флота, пуковник у резерви Павел Левшов. „Постоји мишљење да је јако желео да постане двоструки ас, због чега је морао да обори још један – десети – непријатељски авион“.

Управо по своју десету жртву амерички пилот се упутио у забрањену зону буквално неколико сати пре ступања на снагу примирја.  

Али могуће да Парове амбиције нису биле једини разлог овог напада. Постоји верзија да су Американци тражили крупну жртву, а не само неколико младих официра.

Историчар Корејског рата Игор Сејдов сматра да су амерички обавештајци сазнали да ће 27. јула са полуострва Љаодонг авионом Ил-12 полетети команда Тихоокеанске флота СССР. Али партијска конференција се одужила и уместо највиших официра, полетели су други људи. О промени планова Американци нису знали.

Могуће је такође да су амерички F-86 кренули у лов на чувеног маршала из Другог светског рата, команданта армије на Далеком истоку Родиона Малиновског, који је такође могао да постане путник тог кобног лета.

Америчка верзија

Сједињене Америчке Државе су признале чињеницу обарања авиона, али не и своју главну грешку: да је авион оборен изнад територије Кине. Могућност да се то догодило у време ратних дејстава на корејском небу је практично била оправдавајућа околност.

Ралф Пар је говорио да је амерички штаб покушао да стиша буку око овог инцидента, али пилот је био против: „Неко је рекао: А зашто да не кажемо да је то био МиГ? Одговорио сам: А зашто да не кажемо истину?“

Сједињене Америчке Државе су на крају крајева одбациле совјетску тужбу предату Међународног суду у Хагу са захтевом да се исплати одштета рођацима убијених. 

Совјетска освета?

Два дана касније Сојвети су „наплатили“ смрт својих официра. Ипак, ни дан данас не можемо знати да ли се то догодило намерно или случајно.

29. јула амерички извиђачки авион RB-50 (модернизовани бомбардер B-29) ушао је у ваздушни простор СССР поред острва Асколд, на свега неколико десетина километара од Владивостока.

По сећању капетана Александра Рибакова, пилота једног од авиона МиГ који су полетели Американцима у сусрет, на Совјете је отворена ватра. „Пилот авиона који је летео крај мене рекао је да пуцају у нас. Као одговор на то с блиског растојања рафалном паљбом сам два пута погодио авион. А по мом наређењу и други пилот је исто то учинио. Одмах затим је авион уљез почео да пада и нестао је иза облака“, присећао се пилот.

Уљез је пао у неутралне воде, а ускоро су га нашли амерички бродови. Преживео је други пилот Џон Роч и из воде су извукли још два тела. Тринаест чланова посаде никад нису пронашли.

На неки начин се поновила прича са авионом Ил-12. Једино што су сада Американци тврдили да су их Совјети напали на неутралној територији, а Совјети – да су Американци ушли у ваздушни простор СССР.

Разменивши ове ударце и схвативши да даља расправа не води ничему, две супердржаве су одлучиле да заташкају конфликт.

Борис Јегоров, Russia beyond

---

Коментари (1) Додај коментар

Изаберите категорију РусијаПолитикаДруштвоНаукаКолумнеЕкономијаБезбедностАнализеИнтервјуКултураСпортМишљење читалацаКосмосТуризамЗанимљивостиЖивотињски светРегион

Дан 12345678910111213141516171819202122232425262728293031

Месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец

- 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009