РТ: НАТО са 70 година: Склеротични и бирократски зомби би требало да буду пензионисан

Објављено: 07.12.2019.год.
фото: © Global Look Press / ZUMAPRESS / Artur Widak / RT


Седамдесет година се обично сматра зрелом старошћу у којој би људи требали уживати у пензији, а НАТО савез, који је у Лондону прославио своју годишњицу, требало је већ одавно да оде у пензију.

Француски председник, који је почетком новембра рекао за "Економист" да је НАТО „мождано мртав“, изгледа да је одлучан да мало протресе савез и његове чланице из колективне коме. У заједничкој конференцији за штампу са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом у Паризу 28. новембра, Макрон је покушао да унесе велику дозу реализма и јасноће у организацију која је пре неколико година прерасла у склеротичног и бирократског зомбија.


Макронова шок-терапија састоји се од постављања једног питања које, према немачком политичком теоретичару Карлу Шмиту (иако га Макрон није цитирао), чини саму суштину политике: „Ко је непријатељ?“. Без одговора на ово питање, војни савез нема никакве сврхе. Чињеница да је Емануел Макрон то уопште морао питати показује колико је НАТО изгубио тло под ногама, а у позоришту апсурда, Атлантски савез је лик у потрази за својим аутором.

НАТО наводи толико претњи у својим званичним стратешким концептима из 1999. и 2010. године, да звучи као Прашчић из цртаног филма Вини Пух, уплашен свега ... тероризма, пиратства, етничког насиља, неадекватном економском реформом, претњема снабдевања енергијом, ширењем оружја, трговином дрогом; сајбер нападима, ласерским оружјем, електронским ратовањем, здравствени ризицима, климатскима променама и недефинисаном „нестабилношћу“. Ипак, реч „непријатељ“ није нигде на планини изазова с којима се НАТО суочава.

Постављајући ово најосновније питање, Макрон је потом одговорио. Да ли је непријатељска Русија? Не. Да ли је то Кина? Не. Непријатељ је, рекао је он, тероризам. Рекавши да непријатељ није Русија, Макрон се радикално одвојио од политичког избора који су савезу наметнули Пољска, балтичке државе и, пре свега, „дубоке државе“ у Вашингтону, јер у САД-у опозиција било каквом Трамповом приближавању Москви долази уопште од државе, тј. Конгреса, оружаних снага, Стејт департмента итд., а не само из Ције или других тајних служби.



Ове фракције одлучно су одредиле Русију као непријатеља, а управо је то и Европски парламент учинио у марту када је донео одлуку да је партнерство ЕУ са Русијом завршено.


Ипак, Макрон је покушао подсети на све ради чега је НАТО створен да делује, а то је да очува мир у Европи. Инсистирао је, без сумње, на арлаукање из Варшаве, те да мир у Европи захтева дијалог са Русијом. Наравно, уверавао је све да ће његов дијалог бити "луцидан, робустан и захтеван", али Пољаци уопште не желе никакав дијалог. Заправо, неки пољски политичари, на пример, чланови Европског парламента, описали су Макрона као Путиновог „корисног идиота“.

Упркос проблемима и потешкоћама, Макрон идентификовао две главне претње миру у Европи, претње које би требало да буду очигледне свима. Прво је криза у Украјини која је у току, а друга је излазак САД-а из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, тј. руских и америчких ракета усмерених према Европи. Макрон је с правом рекао да је недопустиво да тако кључно питање европске безбедности треба да буде изван руку европљана и да је зато, не само позвао на дијалог са Русијом, већ га је и започео. Макрон је одговорио на писмо Путина у коме се предлаже мораторијум на ове ракете и објавио је одговор, док су друге земље саопштиле да руску иницијативу треба једноставно бацити у канту за смеће.


Већ месецима тврдим да је одлука САД-а да изађу из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета веома важан развој догађаја којем медији нису придавали адекватну пажњу, али Макрон је насупрот томе има. У 1970-им и 1980-им годинама, мировни покрет се жестоко борио у западној Европи против тих "евроракета" када су их Американци распоредили. Данас нема толико буке због наоружања, али су људи толико дубоко убеђени у руску претњу непрекидном пропагандом. Не треба рећи да је то врло опасна ситуација, али јесте.

Нажалост, иако је Макрон постављао права питања и на неке од њих дао праве одговоре, у једној тачки сигурно није у праву. Тероризам је заиста главна претња државама западне Европе, али НАТО апсолутно није тело које се с тим бави. Као што су показали догађаји на лондонском мосту 29. новембра, баш као и убиства у центру Париза 3. октобра, није потребно ништа осим кухињског ножа да се изврши терористички напад.

НАТО је гигантски савез са тенковима, нуклеарним бомбама, војскама, летелицама, бродовима и подморницама. Сви они су потпуно бескорисни када се баве неким терористом. Једини који могу да се изборе са овом претњом су националне обавештајне службе, национална политика и национална полиција. Ништа од тога не може урадити међународна организација, јер су то мере које се морају применити што је могуће ближе почетном проблему да би имале успех.

Ако Макрон успе да успостави нови однос са Русијом према Украјини и нуклеарном разоружању, он ће учинити свој део мира за Европу. Али ако успе да се НАТО концентрише на "тероризам", можемо очекивати још десет година бесмисленог бирократског блебетања док ће недужни људи наставити да крваре до смрти на европским улицама.

Џон Лагланд за РТ, доктор филозофије на Универзитету Оксфорд и предавач на универзитетима у Паризу и Риму, историчар и специјалиста за међународна питања.

Извор:
 
Восток / РТ

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама
РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама

Руски председник Владимир Путин одржао је опсежне разговоре са својим кинеским колегом Си Ђинпингом прошле седмице, при чему су се два светска лидера договорила о плановима за успостављање новог заједничког међународног финансијског оквира.

2021-12-28 13:28:20

Неретљани су били Срби
Неретљани су били Срби

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији Одвојивши се од мора, након пада под Турке, Срби су запоставили...

2021-12-19 08:30:08

Колубарска битка, време победе
Колубарска битка, време победе

Врхунац напора и вештине командовања српске војске

2021-12-16 07:22:46

РТ: Ко се против кога бори у Украјини?
РТ: Ко се против кога бори у Украјини?

За РТ пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа \"Русија у глобалним пословима\".

2021-12-06 09:07:24

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.

2021-12-05 10:31:02

Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа
Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...

2021-11-25 10:21:05

Руска политичка мисао очима једног Србина
Руска политичка мисао очима једног Србина

Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...

2021-11-18 13:02:09

Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду
Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.

2021-11-14 08:21:36

Шта је Достојевски писао о Србима?
Шта је Достојевски писао о Србима?

Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!

2021-11-13 10:00:24

Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији
Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији

Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...

2021-11-10 07:30:31

​Софија побола српске барјаке у швапски табор
​Софија побола српске барјаке у швапски табор

„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда

2021-10-31 07:35:20

РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти
РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти

Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...

2021-10-24 12:48:12

Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић
Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

2021-10-21 18:51:30

Одлука Синода и закржљали аутошовинизам
Одлука Синода и закржљали аутошовинизам

Пише Слободан Стојичевић

2021-10-16 13:24:12

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: