РТ: НАТО са 70 година: Склеротични и бирократски зомби би требало да буду пензионисан

Објављено: 07.12.2019.год.
фото: © Global Look Press / ZUMAPRESS / Artur Widak / RT


Седамдесет година се обично сматра зрелом старошћу у којој би људи требали уживати у пензији, а НАТО савез, који је у Лондону прославио своју годишњицу, требало је већ одавно да оде у пензију.

Француски председник, који је почетком новембра рекао за "Економист" да је НАТО „мождано мртав“, изгледа да је одлучан да мало протресе савез и његове чланице из колективне коме. У заједничкој конференцији за штампу са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом у Паризу 28. новембра, Макрон је покушао да унесе велику дозу реализма и јасноће у организацију која је пре неколико година прерасла у склеротичног и бирократског зомбија.


Макронова шок-терапија састоји се од постављања једног питања које, према немачком политичком теоретичару Карлу Шмиту (иако га Макрон није цитирао), чини саму суштину политике: „Ко је непријатељ?“. Без одговора на ово питање, војни савез нема никакве сврхе. Чињеница да је Емануел Макрон то уопште морао питати показује колико је НАТО изгубио тло под ногама, а у позоришту апсурда, Атлантски савез је лик у потрази за својим аутором.

НАТО наводи толико претњи у својим званичним стратешким концептима из 1999. и 2010. године, да звучи као Прашчић из цртаног филма Вини Пух, уплашен свега ... тероризма, пиратства, етничког насиља, неадекватном економском реформом, претњема снабдевања енергијом, ширењем оружја, трговином дрогом; сајбер нападима, ласерским оружјем, електронским ратовањем, здравствени ризицима, климатскима променама и недефинисаном „нестабилношћу“. Ипак, реч „непријатељ“ није нигде на планини изазова с којима се НАТО суочава.

Постављајући ово најосновније питање, Макрон је потом одговорио. Да ли је непријатељска Русија? Не. Да ли је то Кина? Не. Непријатељ је, рекао је он, тероризам. Рекавши да непријатељ није Русија, Макрон се радикално одвојио од политичког избора који су савезу наметнули Пољска, балтичке државе и, пре свега, „дубоке државе“ у Вашингтону, јер у САД-у опозиција било каквом Трамповом приближавању Москви долази уопште од државе, тј. Конгреса, оружаних снага, Стејт департмента итд., а не само из Ције или других тајних служби.



Ове фракције одлучно су одредиле Русију као непријатеља, а управо је то и Европски парламент учинио у марту када је донео одлуку да је партнерство ЕУ са Русијом завршено.


Ипак, Макрон је покушао подсети на све ради чега је НАТО створен да делује, а то је да очува мир у Европи. Инсистирао је, без сумње, на арлаукање из Варшаве, те да мир у Европи захтева дијалог са Русијом. Наравно, уверавао је све да ће његов дијалог бити "луцидан, робустан и захтеван", али Пољаци уопште не желе никакав дијалог. Заправо, неки пољски политичари, на пример, чланови Европског парламента, описали су Макрона као Путиновог „корисног идиота“.

Упркос проблемима и потешкоћама, Макрон идентификовао две главне претње миру у Европи, претње које би требало да буду очигледне свима. Прво је криза у Украјини која је у току, а друга је излазак САД-а из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, тј. руских и америчких ракета усмерених према Европи. Макрон је с правом рекао да је недопустиво да тако кључно питање европске безбедности треба да буде изван руку европљана и да је зато, не само позвао на дијалог са Русијом, већ га је и започео. Макрон је одговорио на писмо Путина у коме се предлаже мораторијум на ове ракете и објавио је одговор, док су друге земље саопштиле да руску иницијативу треба једноставно бацити у канту за смеће.


Већ месецима тврдим да је одлука САД-а да изађу из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета веома важан развој догађаја којем медији нису придавали адекватну пажњу, али Макрон је насупрот томе има. У 1970-им и 1980-им годинама, мировни покрет се жестоко борио у западној Европи против тих "евроракета" када су их Американци распоредили. Данас нема толико буке због наоружања, али су људи толико дубоко убеђени у руску претњу непрекидном пропагандом. Не треба рећи да је то врло опасна ситуација, али јесте.

Нажалост, иако је Макрон постављао права питања и на неке од њих дао праве одговоре, у једној тачки сигурно није у праву. Тероризам је заиста главна претња државама западне Европе, али НАТО апсолутно није тело које се с тим бави. Као што су показали догађаји на лондонском мосту 29. новембра, баш као и убиства у центру Париза 3. октобра, није потребно ништа осим кухињског ножа да се изврши терористички напад.

НАТО је гигантски савез са тенковима, нуклеарним бомбама, војскама, летелицама, бродовима и подморницама. Сви они су потпуно бескорисни када се баве неким терористом. Једини који могу да се изборе са овом претњом су националне обавештајне службе, национална политика и национална полиција. Ништа од тога не може урадити међународна организација, јер су то мере које се морају применити што је могуће ближе почетном проблему да би имале успех.

Ако Макрон успе да успостави нови однос са Русијом према Украјини и нуклеарном разоружању, он ће учинити свој део мира за Европу. Али ако успе да се НАТО концентрише на "тероризам", можемо очекивати још десет година бесмисленог бирократског блебетања док ће недужни људи наставити да крваре до смрти на европским улицама.

Џон Лагланд за РТ, доктор филозофије на Универзитету Оксфорд и предавач на универзитетима у Паризу и Риму, историчар и специјалиста за међународна питања.

Извор:
 
Восток / РТ

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Историја у објективу војног свештеника

2020-08-09 15:54:37

 „У историји српске фотографије ретке су личности које су иза себе оставиле значајан траг, а да се о њиховом животу мало зна. Такву судбину уметника фотографије,...

Десет великих војсковођа од оснивања Русије до данас

2020-08-08 07:59:06

Једни су допринели да Русија опстане као независна држава, а други да постане једна од највећих светских сила. 1. Свјатослав Игоревич Свјатослав Игоревич Лео Хао Владар Кијевске Русије, кнез...

Срећа коју је донела слобода

2020-08-08 07:51:35

Швајцарац Арчибалд Рајс, један од првих који је ушао у ослобођени Београд, водио је дневник о победоносном походу српске војске. После четири крваве ратне године српска војска...

Непријатељ мора бити заустављен: Како је одбијен први масовни ваздушни напад на Москву

2020-08-02 09:36:54

У ноћи између 21. и 22. јула 1941. године одиграла се Битка за Москву – једна од најдраматичнијих ваздушних битака у Другом светском рату. На град...

Двоје заборављених

2020-08-02 08:55:38

Двоје старих још су живи и сваког јутра и вечери излазе на станицу, чекају воз и жељно загледају у вагоне. Траже својега Милана, надају му се. Чекају га тако дуго и сваким даном све су блеђи, а боре на њиховим лицима постају све дубље, док њихове добре душе траже утехе своме болу и молитви богу. И у тихом, непрекидном јецању, које изумире у заглушном добу послератнога живота...

Како су кинеске банде пола века харале Русијом

2020-08-01 07:21:41

Деценијама ни Русија ни Кина нису могле да изађу на крај са суровим и немилосрдним хунхузима. Ти бандити су поред уобичајеног разбојништва учествовали и у судбоносним...

Први дан рата

2020-07-28 13:50:54

Велики рат

„Аустрија нам је објавила рат. То је њен крај. Бог ће нам дати победу.”

2020-07-28 08:37:20

  Председник српске владе Никола Пашић изговорио је ове јечи пре тачно 106 година, 28. јула 1914. у некој кафани у Нишу, у којој се нашао и...

Одговор Србије на аустроугарски ултиматум

2020-07-26 21:24:48

Српска краљевскa владa одговорила је на аустроугарски ултиматум 25 јула. Одговор су написали Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га је лично уручио аустроугарском...

Ултиматум који је шокирао свет

2020-07-26 08:00:52

То је "најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави" оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: