У Србији име генерала Черњајева заувек ће бити везано за српско-турски рат у коме је под његовом командом учествовало преко 5000 руских добровољаца. Међутим, Михаил Григорјевич Черњајев је и поред тога имао врло узбудљив живот.
Михаил Черњајев родио се 22. октобра 1828. године у Бандери (Молдавија) од оца Руса хероја рата против Наполеона Григорија Черњајева и мајке Францускиње Аиме Естер Шарлот. Завршио је гимназију у Могиљеву (Белорусија). Од 1840. налази се у војничком строју где пролази војну обуку у Аристократском пуку. Служио је у Павловском пуку, студирао на војној академији, служио у Дунавској армији. Први ратни сукоб у коме је учествовао био је Пасјкевичев поход против Мађарске револуције.
У току Кримског рата Черњајев је у саставу 4. корпуса пребачен за Крим. Учествовао је у скоро свим битним биткама за Севастопољ почевши од Инкермана до борбе на Малаховом кургану. За изузетну храброст којом се истакао током борби награђен је златном сабљом, након чега је унапређен у чин потпуковника. Међу последњима се повукао из Севастопоља.
Након окончања рата премештен је на дужност начелника штаба 3. пешадијске дивизије. Експедиције су постале специјалност Черњајева и прославиће се управо малим походима који су Руској империји отворили нове прозоре у централној Азији. Међутим, због могућег рата 1859. у Европи обустављене су мисије у централној Азији.
Освајање Ташкента
Пуковник Черњајев је учествовао обезбеђивању одбрамбених линија у Оренбуршкој и Сибирској области, за шта је било потребно заузети неколико утврђених тачака Кокандског ханства.
Први покушај заузећа Ташкента завршио се неуспешно. Черњајев је са 9 чета и 12 топова покушао да изврши изненадни напад. Потпуковник Василиј Обух покушао је напад директно на зидине, али дочекан је јаком ватром након чега је одступио. Сам Обух је погинуо. Кокандци који су бранили град спустили су се у ровове и убили шест рањених руских војника чије су главе носили на коцу величајући своју победу. Но Черњајев није желео да одустане.
У априлу 1865. Черњајев је опет кренуо ка Ташкенту. Одлучио се да на своју руку ноћним јуришом заузме Ташкент што је учинио 15. јуна. Сматра се да је долазак новог генерал-губернатора Крижановског подстакао Черњајева да по сваку цену заузме Ташкент, јер се плашио да ће му нови губернатор одузети славу.
Са одредом од свега 2000 људи Черњајев је успео да заузме гарнизон који је бранило 30 000 људи. Ово се објашава технолошком инфериорношћу непријатеља и много слабијом војном организацијом. После пада града Черњајева су прозвали Лав од Ташкента. Одмах су стигла протесна писма Британаца у којима су тврдили да се руска војска пробија ка Индији што може угрозити британске империјалне интересе.
Панславизам Черњајева
Михаил Григорјевич Черњајев
Генерал Черњајев је био ватрени присталица панславизма, од 1873. писао је за конзервативни часопис „Руски свет“. Био је солидаран са кругом панслависта и делио је са њима непријатељске погледе према бирократији и позајмицама из иностранства. Био је велики непријатељ свих реформи у којима је видео много немачког бирократског утицаја који по његовом мишљењу није био у складу са руским духом.
У пролеће 1875. године почео је устанак у Херцеговини. Черњајев је један од првих видео у њему крупну међународну кризу и претњу по Словене. Черњајев је веома брзо ступио у контакт са српском владом и био је позван у Београд. У лето 1876. године долази у Србију са неколико хиљада добровољаца, добија српско држављанство и постаје главнокомандујући српске војске на Моравском фронту.
Руске власти су покушале да га спрече да дође у Србију, али безуспешно. За њим је дошла маса руских добровољаца чиме је ствар довео до директне умешаности Русије у сукоб. Међутим Черњајев се није само зауставио у Србији, врло брзо посетио је Праг где је његов долазак изазвао општу панику код аустроугарске владе која је знала да је Черњајев веома популаран у панславенским круговима што би могло имати негативан утицај на унутрашње прилике царства чији су многобројни поданици управо били словенског порекла. Због тога је убрзо био принуђен да напусти земљу. Без обзира на пораз у српско-турском рату име Черњајева и руских добровољаца одјекнуло је у словенском свету.
После много година лутања Черњајев је био назначен за губернатора Туркестана у коме је стекао славу. Учествовао је у пресељењу уралских Козака старовераца на обале Аралског мора (као казну). На тој функцији задржао се две године. Био је члан Војног савета а након две године га је напустио због неслагања са војним министром. Умро је 1898. у Могиљевској губернији.
Владимир Гујаничић / Russia beyond
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2023-04-06 15:31:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
RSS
