Главни командант српске војске, „лав од Ташкента“: Ко је био генерал Михаил Черњајев?

Објављено: 07.12.2019.год.
„Освајање Ташкента“ Каразин Н.Н. / Russia beyond


У Србији име генерала Черњајева заувек ће бити везано за српско-турски рат у коме је под његовом командом учествовало преко 5000 руских добровољаца. Међутим, Михаил Григорјевич Черњајев је и поред тога имао врло узбудљив живот.

Михаил Черњајев родио се 22. октобра 1828. године у Бандери (Молдавија) од оца Руса хероја рата против Наполеона Григорија Черњајева и мајке Францускиње Аиме Естер Шарлот. Завршио је гимназију у Могиљеву (Белорусија). Од 1840. налази се у војничком строју где пролази војну обуку у Аристократском пуку. Служио је у Павловском пуку, студирао на војној академији, служио у Дунавској армији. Први ратни сукоб у коме је учествовао био је 
Пасјкевичев поход против Мађарске револуције.

У току Кримског рата Черњајев је у саставу 4. корпуса пребачен за Крим. Учествовао је у скоро свим битним биткама за Севастопољ почевши од Инкермана до борбе на Малаховом кургану. За изузетну храброст којом се истакао током борби награђен је златном сабљом, након чега је унапређен у чин потпуковника. Међу последњима се повукао из Севастопоља.

Након окончања рата премештен је на дужност начелника штаба 3. пешадијске дивизије. Експедиције су постале специјалност Черњајева и прославиће се управо малим походима који су Руској империји отворили нове прозоре у централној Азији. Међутим, због могућег рата 1859. у Европи обустављене су мисије у централној Азији.

Освајање Ташкента

Пуковник Черњајев је учествовао обезбеђивању одбрамбених линија у Оренбуршкој и Сибирској области, за шта је било потребно заузети неколико утврђених тачака Кокандског ханства. 

Први покушај заузећа Ташкента завршио се неуспешно. Черњајев је са 9 чета и 12 топова покушао да изврши изненадни напад. Потпуковник Василиј Обух покушао је напад директно на зидине, али дочекан је јаком ватром након чега је одступио. Сам Обух је погинуо. Кокандци који су бранили град спустили су се у ровове и убили шест рањених руских војника чије су главе носили на коцу величајући своју победу. Но Черњајев није желео да одустане.

У априлу 1865. Черњајев је опет кренуо ка Ташкенту. Одлучио се да на своју руку ноћним јуришом заузме Ташкент што је учинио 15. јуна. Сматра се да је долазак новог генерал-губернатора Крижановског подстакао Черњајева да по сваку цену заузме Ташкент, јер се плашио да ће му нови губернатор одузети славу.

Са одредом од свега 2000  људи Черњајев је успео да заузме гарнизон који је бранило 30 000 људи. Ово се објашава технолошком инфериорношћу непријатеља и много слабијом војном организацијом. После пада града Черњајева су прозвали Лав од Ташкента. Одмах су стигла протесна писма Британаца у којима су тврдили да се руска војска пробија ка Индији што може угрозити британске империјалне интересе.

Панславизам Черњајева

Михаил Григорјевич Черњајев

Генерал Черњајев је био ватрени присталица панславизма, од 1873. писао је за конзервативни часопис „Руски свет“. Био је солидаран са кругом панслависта и делио је са њима непријатељске погледе према бирократији и позајмицама из иностранства. Био је велики непријатељ свих реформи у којима је видео много немачког бирократског утицаја који по његовом мишљењу није био у складу са руским духом.

У пролеће 1875. године почео је устанак у Херцеговини. Черњајев је један од првих видео у њему крупну међународну кризу и претњу по Словене. Черњајев је веома брзо ступио у контакт са српском владом и био је позван у Београд. У лето 1876. године долази у Србију са неколико хиљада добровољаца, добија српско држављанство и постаје главнокомандујући српске војске на Моравском фронту. 

Руске власти су покушале да га спрече да дође у Србију, али безуспешно. За њим је дошла маса руских добровољаца чиме је ствар довео до директне умешаности Русије у сукоб. Међутим Черњајев се није само зауставио у Србији, врло брзо посетио је Праг где је његов долазак изазвао општу панику код аустроугарске владе која је знала да је Черњајев веома популаран у панславенским круговима што би могло имати негативан утицај на унутрашње прилике царства чији су многобројни поданици управо били словенског порекла. Због тога је убрзо био принуђен да напусти земљу. Без обзира на пораз у српско-турском рату име Черњајева и руских добровољаца одјекнуло је у словенском свету.

После много година лутања Черњајев је био назначен за губернатора Туркестана у коме је стекао славу. Учествовао је у пресељењу уралских Козака старовераца на обале Аралског мора (као казну). На тој функцији задржао се две године. Био је члан Војног савета а након две године га је напустио због неслагања са војним министром. Умро је 1898. у Могиљевској губернији.

Владимир Гујаничић /
Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама
РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама

Руски председник Владимир Путин одржао је опсежне разговоре са својим кинеским колегом Си Ђинпингом прошле седмице, при чему су се два светска лидера договорила о плановима за успостављање новог заједничког међународног финансијског оквира.

2021-12-28 13:28:20

Неретљани су били Срби
Неретљани су били Срби

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији Одвојивши се од мора, након пада под Турке, Срби су запоставили...

2021-12-19 08:30:08

Колубарска битка, време победе
Колубарска битка, време победе

Врхунац напора и вештине командовања српске војске

2021-12-16 07:22:46

РТ: Ко се против кога бори у Украјини?
РТ: Ко се против кога бори у Украјини?

За РТ пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа \"Русија у глобалним пословима\".

2021-12-06 09:07:24

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.

2021-12-05 10:31:02

Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа
Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...

2021-11-25 10:21:05

Руска политичка мисао очима једног Србина
Руска политичка мисао очима једног Србина

Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...

2021-11-18 13:02:09

Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду
Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.

2021-11-14 08:21:36

Шта је Достојевски писао о Србима?
Шта је Достојевски писао о Србима?

Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!

2021-11-13 10:00:24

Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији
Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији

Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...

2021-11-10 07:30:31

​Софија побола српске барјаке у швапски табор
​Софија побола српске барјаке у швапски табор

„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда

2021-10-31 07:35:20

РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти
РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти

Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...

2021-10-24 12:48:12

Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић
Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

2021-10-21 18:51:30

Одлука Синода и закржљали аутошовинизам
Одлука Синода и закржљали аутошовинизам

Пише Слободан Стојичевић

2021-10-16 13:24:12

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми
Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми

Русија и Кина предводе Нови свет.           Нови свет чини већина човечанства, која...

2021-08-28 10:48:36

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: