Индијанци су га поштовали као божанство: Како се бели руски генерал борио за Парагвај

Објављено: 30.11.2019.год.
фото: © Legion Media, Public domain / Russia beyond


Генерал Иван Бељајев (1875-1957) изгубио је током бољшевичке револуције све што је имао у отаџбини и зато се преселио у Латинску Америку где је остварио своје дечачке снове и постао Хуан Бељајеф, народни херој Парагваја.

Замислите да је вашу земљу захватио стравичан грађански рат, а страна на којој сте се ви борили је изгубила. На власт су комунисти који су вам побили пријатеље. Ви сада у њој немате ништа и принуђени сте да је напустите. Шта бисте урадили?

То је питање на које су официри и војници антибољшевичке Беле армије морали да одговоре током 1920-их, после пораза у руском Грађанском рату 1918-1922. Неки су се скрасили у Европи или САД и постали успешни буржуји. Други, мање успешни, морали су да раде као пазикуће или таксисти, а поједини су се одавали алкохолу или завршавали живот самоубиством, пише 
Russia beyond.

Судбина генерала Ивана Тимофејевича Бељајева (познатијег као Хуан Бељајеф), јунака Првог светског рата и руског царског официра старог кова, била је далеко упечатљивија и пустоловнија од судбине свих осталих руских емиграната. Он се преселио у Парагвај и покушао тамо да направи „другу кућу“ за руске емигранте. Уједно је и проучавао јужноамеричке Индијанце и постао њихов јунак. Како то?

Истраживач и артиљерац 

„Моју судбину је одредио незнатан догађај“, написао је Бељајев у својој аутобиографији „Записи руског изгнаника“. „Као дете сам се шетао са тетком кроз Петербург и у једној књижари сам приметио књижицу са нацртаним Индијанцем и насловом ’Последњи Мохиканац’ [Џејмс Фенимор Купер]”.

Прочитавши тај авантуристички роман, а затим и многе друге далеко озбиљније текстове који се тичу обичаја и цивилизације америчких Индијанаца, мали Бељајев се заљубио у ову тему и до краја живота гајио интересовање за Индијанце. „Сваке ноћи сам се молио за моје Индијанце“, сећао се он свог детињства. Неколико деценија касније руска национална трагедија је приморала Бељајева да се заиста сретне са Индијанцима.

Пред њим је у младости била јасно дефинисана каријера. Рођен је у породици где су сви мушкарци били официри, те је и он постао артиљерац и верно служио Русији.

Седам година ратовања 

На почетку Првог светског рата 1914. године Иван Бељајев је имао чин пуковника. Када је чуо вест да је Русија објавила рат Аустроугарској и Немачкој реаговао је једноставно: „Живела Русија, смрт непријатељима!“ и отишао на фронт.

„Артиљерија је мајка детета које се разболело“, често је говорио. „Ми морамо бити пажљиви према нашој пешадији и водити рачуна о њој, ослушкивати јој пулс и увек бити спремни да јој притекнемо у помоћ“. Омиљен међу својим војницима, Бељајев је био класични руски официр свога доба, конзервативан и храбар.

У рату је пуковник преживео многе опасности, а једном је остао жив само стицајем срећних околности. Метак га је погодио у груди, али није стигао до кичме нити је ранио црева. Рањени Бељајев је послат у болницу близу Петрограда где се упознао са царицом Александром Фјодоровном и где је унапређен у генрала. Чим је оздравио опет је отишао на прву линију фронта.

У својим мемоарима он признаје да је 1917. године Русија, и поред храбрости и напора њене армије, била сувише исцрпљена ратом и изгубила своје најбоље синове. „Последњи који нешто вреде потонули су у мору крви, последњи порив за борбу је потпуно сагорео“, написао је Бељајев. Хаос револуције окренуо је Русе једне против других. Генерал је најпре одбио да ратује против Руса, али су на крају превагнули његови монархистички ставови.

Пораз и изгнанство 

Бела армија је изгубила рат. Током 1920-их је Бељајев, као и многи други официри и војници, отпловио далеко од обала Русије. Заједно са породицом је отишао у Европу, али није тамо остао. Одлучио је да потражи своју другу кућу у Латинској Америци.

Руски емигранти у Паризу су 1920-их могли да виде необичне новине „Парагвај“, које је у Француској изадавао Бељајев на руском језику. У сваком броју на првом месту је писало: „Европа није оправдала надања Руса. Парагвај је земља у којој се може изградити будућност“. Генерал је позвао своје сународнике да се преселе у Парагвај и помогну му да тамо направи нешто налик на нову малу Русију. Он се у Парагвај трајно преселио већ 1924. године.

„Бели Отац“ 

Зашто баш Парагвај? Чак и по стандардима Латинске Америке ова сиромашна и слабо насељена земља није могла бити популарна дестинација. Управо због тога су њене власти биле посебно гостопримљиве према имигрантима. После пораза у Парагвајском рату 1864-1870. против Аргентине, Бразила и Уругваја Парагвај је остао слаба земља без војне силе тако да је према схватању власти позивање појединих руских официра било добро решење.

Хуан Бељајеф, како су га звали Парагвајци, заједно са још 12 официра Беле армије ступио је у Парагвајску војну службу 1924. године и придружио се Генералном штабу. Његова интересовања, међутим, нису била везана само за војску. Наиме, он је у Парагвају почео да се бави науком.

Бељајеф је предводио 13 експедиција у Гран Чако, велику низију у Западном Парагвају, где живи аутохтони народ Мака. „Они су говорили на својим језицима и готово да нису општили са другим Парагвајцима“, истиче историчар Борис Мартинов, аутор књиге „Руски Парагвај“. Бељајев је од детињства био фасциниран Индијанцима и одмах је успоставио са њима тесне везе помажући им око намирница и одеће, проучавајући њихову древну културу, отварајући школе, па чак и позоришта.

Звучи парадоксално, али руски официр је заиста постао мост који спаја народ Мака са њиховим вестернизованим сународницима. Индијанци су обожавали Бељајева и називали га „Бели Отац“.

Нови рат 

Руски генерал је уживао у контактима са нородима Мака, али је имао и много важније планове. „Хтео бих да пронађем кутак где би се могло сачувати за боље дане све оно што је свето и што је створило вечну Свету Русију, као што Нојева барка у време Потопа“, написао је он. Уз његову помоћ у Парагвају је основано неколико руских насеља, али руски емигранти ипак нису похрлили у ову земљу. Њени унутрашњи конфликти су покопали идеју својеврсне „нове Русије“ у Латинској Америци.

Иако разочаран, Бељајев је доживљавао Парагвај као своју другу кућу, и заједно са многим другим руским официрима га је радо подржавао у рату за Чако 1932-1935. када је суседна Боливија напала Парагвај. Рањен и заражен маларијом Бељајев је много пута могао умрети али је преживео, а његова страна, иако је била бројнија, победила је захваљујући народу Мака и његовој лојалности Бељајеву.

Никада се није вратио у Русију – до краја свог дугог живота је остао у Парагвају. После смрти су припадници народа Мака пренели његово тело на своју територију и држали га у маузолеју, поклањајући се духу „Белог Оца“ као божанству. Његов друг, такође официр у Парагвају, рекао је свом пријатељу за Бељајева: „Ми ћемо можда бити и заборављени после смрти, али он неће“.

Олег Јегоров,
Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије
Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама
Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету
Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву
Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд
Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија
Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!
Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма
Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију
Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?
Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк