Индијанци су га поштовали као божанство: Како се бели руски генерал борио за Парагвај

Објављено: 30.11.2019.год.
фото: © Legion Media, Public domain / Russia beyond


Генерал Иван Бељајев (1875-1957) изгубио је током бољшевичке револуције све што је имао у отаџбини и зато се преселио у Латинску Америку где је остварио своје дечачке снове и постао Хуан Бељајеф, народни херој Парагваја.

Замислите да је вашу земљу захватио стравичан грађански рат, а страна на којој сте се ви борили је изгубила. На власт су комунисти који су вам побили пријатеље. Ви сада у њој немате ништа и принуђени сте да је напустите. Шта бисте урадили?

То је питање на које су официри и војници антибољшевичке Беле армије морали да одговоре током 1920-их, после пораза у руском Грађанском рату 1918-1922. Неки су се скрасили у Европи или САД и постали успешни буржуји. Други, мање успешни, морали су да раде као пазикуће или таксисти, а поједини су се одавали алкохолу или завршавали живот самоубиством, пише 
Russia beyond.

Судбина генерала Ивана Тимофејевича Бељајева (познатијег као Хуан Бељајеф), јунака Првог светског рата и руског царског официра старог кова, била је далеко упечатљивија и пустоловнија од судбине свих осталих руских емиграната. Он се преселио у Парагвај и покушао тамо да направи „другу кућу“ за руске емигранте. Уједно је и проучавао јужноамеричке Индијанце и постао њихов јунак. Како то?

Истраживач и артиљерац 

„Моју судбину је одредио незнатан догађај“, написао је Бељајев у својој аутобиографији „Записи руског изгнаника“. „Као дете сам се шетао са тетком кроз Петербург и у једној књижари сам приметио књижицу са нацртаним Индијанцем и насловом ’Последњи Мохиканац’ [Џејмс Фенимор Купер]”.

Прочитавши тај авантуристички роман, а затим и многе друге далеко озбиљније текстове који се тичу обичаја и цивилизације америчких Индијанаца, мали Бељајев се заљубио у ову тему и до краја живота гајио интересовање за Индијанце. „Сваке ноћи сам се молио за моје Индијанце“, сећао се он свог детињства. Неколико деценија касније руска национална трагедија је приморала Бељајева да се заиста сретне са Индијанцима.

Пред њим је у младости била јасно дефинисана каријера. Рођен је у породици где су сви мушкарци били официри, те је и он постао артиљерац и верно служио Русији.

Седам година ратовања 

На почетку Првог светског рата 1914. године Иван Бељајев је имао чин пуковника. Када је чуо вест да је Русија објавила рат Аустроугарској и Немачкој реаговао је једноставно: „Живела Русија, смрт непријатељима!“ и отишао на фронт.

„Артиљерија је мајка детета које се разболело“, често је говорио. „Ми морамо бити пажљиви према нашој пешадији и водити рачуна о њој, ослушкивати јој пулс и увек бити спремни да јој притекнемо у помоћ“. Омиљен међу својим војницима, Бељајев је био класични руски официр свога доба, конзервативан и храбар.

У рату је пуковник преживео многе опасности, а једном је остао жив само стицајем срећних околности. Метак га је погодио у груди, али није стигао до кичме нити је ранио црева. Рањени Бељајев је послат у болницу близу Петрограда где се упознао са царицом Александром Фјодоровном и где је унапређен у генрала. Чим је оздравио опет је отишао на прву линију фронта.

У својим мемоарима он признаје да је 1917. године Русија, и поред храбрости и напора њене армије, била сувише исцрпљена ратом и изгубила своје најбоље синове. „Последњи који нешто вреде потонули су у мору крви, последњи порив за борбу је потпуно сагорео“, написао је Бељајев. Хаос револуције окренуо је Русе једне против других. Генерал је најпре одбио да ратује против Руса, али су на крају превагнули његови монархистички ставови.

Пораз и изгнанство 

Бела армија је изгубила рат. Током 1920-их је Бељајев, као и многи други официри и војници, отпловио далеко од обала Русије. Заједно са породицом је отишао у Европу, али није тамо остао. Одлучио је да потражи своју другу кућу у Латинској Америци.

Руски емигранти у Паризу су 1920-их могли да виде необичне новине „Парагвај“, које је у Француској изадавао Бељајев на руском језику. У сваком броју на првом месту је писало: „Европа није оправдала надања Руса. Парагвај је земља у којој се може изградити будућност“. Генерал је позвао своје сународнике да се преселе у Парагвај и помогну му да тамо направи нешто налик на нову малу Русију. Он се у Парагвај трајно преселио већ 1924. године.

„Бели Отац“ 

Зашто баш Парагвај? Чак и по стандардима Латинске Америке ова сиромашна и слабо насељена земља није могла бити популарна дестинација. Управо због тога су њене власти биле посебно гостопримљиве према имигрантима. После пораза у Парагвајском рату 1864-1870. против Аргентине, Бразила и Уругваја Парагвај је остао слаба земља без војне силе тако да је према схватању власти позивање појединих руских официра било добро решење.

Хуан Бељајеф, како су га звали Парагвајци, заједно са још 12 официра Беле армије ступио је у Парагвајску војну службу 1924. године и придружио се Генералном штабу. Његова интересовања, међутим, нису била везана само за војску. Наиме, он је у Парагвају почео да се бави науком.

Бељајеф је предводио 13 експедиција у Гран Чако, велику низију у Западном Парагвају, где живи аутохтони народ Мака. „Они су говорили на својим језицима и готово да нису општили са другим Парагвајцима“, истиче историчар Борис Мартинов, аутор књиге „Руски Парагвај“. Бељајев је од детињства био фасциниран Индијанцима и одмах је успоставио са њима тесне везе помажући им око намирница и одеће, проучавајући њихову древну културу, отварајући школе, па чак и позоришта.

Звучи парадоксално, али руски официр је заиста постао мост који спаја народ Мака са њиховим вестернизованим сународницима. Индијанци су обожавали Бељајева и називали га „Бели Отац“.

Нови рат 

Руски генерал је уживао у контактима са нородима Мака, али је имао и много важније планове. „Хтео бих да пронађем кутак где би се могло сачувати за боље дане све оно што је свето и што је створило вечну Свету Русију, као што Нојева барка у време Потопа“, написао је он. Уз његову помоћ у Парагвају је основано неколико руских насеља, али руски емигранти ипак нису похрлили у ову земљу. Њени унутрашњи конфликти су покопали идеју својеврсне „нове Русије“ у Латинској Америци.

Иако разочаран, Бељајев је доживљавао Парагвај као своју другу кућу, и заједно са многим другим руским официрима га је радо подржавао у рату за Чако 1932-1935. када је суседна Боливија напала Парагвај. Рањен и заражен маларијом Бељајев је много пута могао умрети али је преживео, а његова страна, иако је била бројнија, победила је захваљујући народу Мака и његовој лојалности Бељајеву.

Никада се није вратио у Русију – до краја свог дугог живота је остао у Парагвају. После смрти су припадници народа Мака пренели његово тело на своју територију и држали га у маузолеју, поклањајући се духу „Белог Оца“ као божанству. Његов друг, такође официр у Парагвају, рекао је свом пријатељу за Бељајева: „Ми ћемо можда бити и заборављени после смрти, али он неће“.

Олег Јегоров,
Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама
РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама

Руски председник Владимир Путин одржао је опсежне разговоре са својим кинеским колегом Си Ђинпингом прошле седмице, при чему су се два светска лидера договорила о плановима за успостављање новог заједничког међународног финансијског оквира.

2021-12-28 13:28:20

Неретљани су били Срби
Неретљани су били Срби

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији Одвојивши се од мора, након пада под Турке, Срби су запоставили...

2021-12-19 08:30:08

Колубарска битка, време победе
Колубарска битка, време победе

Врхунац напора и вештине командовања српске војске

2021-12-16 07:22:46

РТ: Ко се против кога бори у Украјини?
РТ: Ко се против кога бори у Украјини?

За РТ пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа \"Русија у глобалним пословима\".

2021-12-06 09:07:24

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.

2021-12-05 10:31:02

Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа
Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...

2021-11-25 10:21:05

Руска политичка мисао очима једног Србина
Руска политичка мисао очима једног Србина

Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...

2021-11-18 13:02:09

Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду
Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.

2021-11-14 08:21:36

Шта је Достојевски писао о Србима?
Шта је Достојевски писао о Србима?

Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!

2021-11-13 10:00:24

Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији
Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији

Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...

2021-11-10 07:30:31

​Софија побола српске барјаке у швапски табор
​Софија побола српске барјаке у швапски табор

„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда

2021-10-31 07:35:20

РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти
РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти

Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...

2021-10-24 12:48:12

Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић
Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

2021-10-21 18:51:30

Одлука Синода и закржљали аутошовинизам
Одлука Синода и закржљали аутошовинизам

Пише Слободан Стојичевић

2021-10-16 13:24:12

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми
Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми

Русија и Кина предводе Нови свет.           Нови свет чини већина човечанства, која...

2021-08-28 10:48:36

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: