Кримско полуострво је у 18. веку одвојено од Османлијског царства и припојено Руској империји. Овде објашњавамо тај сложени процес у девет једноставних корака, наводи се у чланку Russia beyond.
1. Шта је било са Кримом пре тога?
Кримски канат је некада био део Златне хорде. Када се она распала услед династичког конфликта, 1441. је основан Кримски канат.
Василиј Михајлович Долгоруков-Кримски (1722-1782), руски генерал и московски губернатор, Александар Рослин (1718-1793).
Третјаковска галеријаЗатим су 1475. године Османлије припојиле поједине важне поморске луке на Криму, а Кримски канат је у целини постао сателит Османлијског царства. Тако је Црно море било окружено Османлијском империјом и територијама које од ње зависе.
2. Зашто је Крим био потребан Русији?
У 16. веку је Русија (у оно време Московска царевина) почела да проширује своје територије после распада Златне хорде, а када је заузела Казањски и Астрахањски канат почела је да се шири даље на југ. Татари су тада живели као номади у Кримском канату и пљачкали су периферије руских земаља, што је знатно отежавало бављење трговином и пољопривредом на југу Русије. Почетком 18. века је постало очигледно да је Русији у циљу даљег развоја неопходан излаз на Црно море.
3. Када је куцнуо час?
Руска армија је 1736-1737. ушла у Крим и прошла цело полуострво. Међутим, руска територија је била сувише далеко, између ње и Крима је био огроман простор дивљих поља – Понтијска степа у Украјини, северна обала Црног мора и Азовско море, а такође јужна и источна Украјина.
Могућност ефикасног снабдевања војске на Криму појавила се тек 1760-их и 1770-их откако је 1764. године формирана нова провинција империје која се звала Новоросијска губернија. Када је организовано снабдевање из нове губерније, могућност напредовања војске на Криму је знатно увећана. То је учињено под контролом и присмотром кнеза Григорија Потемкина, блиског пријатеља и ратног саветника Катарине Велике.
4. Да ли је то учињено силом?
Последњи кримски кан Шахин Гирај.
Public domainКрим је вероватно био главни циљ Руско-турског рата 1768-1774. Кримски Татари су 1771. одбили да ратују за Турску, а османлијска власт није имала довољно јаку војску да заштити Крим. Тако је у лето 1771. године руска армија на челу са генералом Василијем Долгоруковом заузела Крим за само 16 дана. Турска марионета, кан Селим III Гирај побегао је у Константинопољ.
Нови проруски настројени кримски кан Сахиб II Гирај прогласио је 1772. године слободу свог каната под протекторатом Русије. Османлијска царевина није хтела то да призна па је рат настављен.
5. Да ли су се турске трупе повукле?
Османлијска империја је 1774. године морала да потпише Кучук-Кајнаџирски мировни споразум, по коме је Кримски канат формално постао независан од Османлијске и Руске империје, али је Русија добила Керч (најважнију војну и трговачку луку). Са друге стране, турски султан је сачувао верски утицај јер су кримски канови могли бити устоличени само уз његово одобрење.
Турске трупе нису напустиле Крим надајући се да ће султан на крају успети да врати полуострво, тј. да га поново припоји Османлијском царству. Руска армија је 1776. године ушла на Крим и поставила другог кана, Шахин Гираја, који је пристао да се руске трупе разместе на полуострву. Шахин Гирај је покушао да покрене реформе европског типа.
Касније су, међутим, житељи Крима почели да подижу буне. Муслимански део становништва је устао против хришћана и против кана који је био наклоњен Русима. Русија је 1778. морала да пошаље чувеног војсковођу Александра Суворова да угуши нереде.
6. Како су поступили становници Крима?
Александар Васиљевич Суворов, гроф Суворов од Рамника, кнез италијански, (1729–1800).
Владимир Бојко/Global Look PressУ складу са наредбама Григорија Потемкина, Александар Суворов је надгледао селидбу становника Крима хришћанске вере у континентални део Русије, на северну обалу Црног мора (од 1764. је та територија била део Новорусије). Из Крима је тада пресељено преко 30.000 Јермена, Грка и Грузина.
Суворов је спречио ширење турских трупа на Криму, а до 1779. је већи део руских трупа такође напустио полуострво јер је и Александар Суворов послат у Новорусију. Међутим, турски шпијуни су и даље провоцирали нереде на Криму, а кан Шахин Гирај је сваку побуну гушио веома окрутно.
7. Како се формално одвијао процес припајања?
Angu (CC BY-SA 3.0)
Григориј Потемкин се 1782. обратио Катарини Великој са предлогом да се Крим припоји Русији, и тако „пресече пут Турцима“ и обезбеди присуство империје на Црном мору. Императорка је пристала и званично прогласила припајање Крима 19. априла 1783. године. Док је Потемкин путовао на Крим са тим документом, сазнао је да је Шахин Гирај сишао са престола јер су се угледни Кримски Татари отворено окренули против њега и определили се да их руска власт формално контролише.
Потемкин је 9. јула 1783. обзнанио Катаринину одлуку на равном врху планине Ак Каја (Бела стена). Затим су представници кримског племства и обичног народа формално положили заклетву на верност Катарини Великој као руској владарки. Османлијска царевина је тек почетком 1784. нерадо признала нови статус Крима као руске провинције.
8. Како су реаговали европски монарси?
Када се вест о припајању Крима проширила на међународном нивоу само је Француска упутила ноту протеста, али руске дипломате су одговориле да Русија нема ништа против припајања Корзике, те очекује исти такав став Француске према Криму. Поред тога, Катарина их је подсетила да је Крим припојен само са циљем да се смири усијана ситуација на руско-османлијској граници.
9. Шта се догодило после припајања?
Јохан Баптист Лампи Старији (1751–1830), Григориј Потемкин, кнез од Тавриде.
ЕрмитажПотемкин је 1784. основао Севастопољ, нову престоницу Крима, а такође Кримску губернију. Број становника на полуострву је знатно опао јер је велики део муслиманског становништва побегао у Турску. Потемкин је инсистирао да руски гарнизон указује поштовање локалном татарском становништву. Татарске племићке породице су примљене у руско племство и добиле многе привилегије, изузев права да на својим имањима држе хришћане као кметове.
На Криму је 1780. године забележен незапамћени развој пољопривреде и економије, и то уз значајну подршку кнеза Григорија Потемкина који је доживљавао Крим као „своју земљу“ јер га је он заузео. Становништво полуострва је постепено стало на ноге. Почело је досељавање становника из континенталног дела Русије.
Георгиј Манајев, Russia beyond
Док су европске силе стале на страну Југа у Америчком грађанском рату, руски цар Александар II је 1863. године послао две ескадриле руске морнарице у Сан Франциско и Њујорк, у знак подршке територијалном интегритету САД и како би спречио Енглеску и Француску да интервенишу на страни Конфедерације. Русија је тако променила однос снага не само унутар Сједињених Држава већ и широм света. У контексту данашњих америчко-руских односа и уочи сусрета Бајдена и Путина, оно што се десило пре 150 година делује нестварно.
Никоме није успело да укроти злогласну Дреницу, а то је 1999. године учинила 37. Моторизована бригада...
2021-06-12 09:26:07
Током лета и јесени 1941. у Совјетском Савезу се – у знак подршке устаницима у Југославији, али и како би се охрабрили сопствени људи да нису остали сами на свету у борби с нацистичким злом – снимају два филма чија је радња смештена у Србију: „Сто за једнога“ и „Ноћ над Београдом“. Овај други ће непосредно након рата добити и наставак, и то у Београду, али не на филмском платну.
2021-06-12 07:58:26
„Рођен сам у негдашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини...“ - прича Ратко. Рођен за време Другог светског...
2021-06-08 12:41:15
5. јун 1999. У зони одговорности 549. моторизоване бригаде авијација је дејствовала у времену од 17.05 до...
2021-06-05 08:26:51
СССР је деценијама бранио пријатељскe режимe шаљући војнике по целој Азији и Африци. Последњим ратом ван...
2021-05-30 07:13:36
Звезда Наполеона Бонапарте можда се никад не би уздигла да је Александар Суворов још мало поживео. „Храбром...
2021-05-22 09:20:59
Једно од најболнијих места колонизације српске културе у социјалистичкој Југославији и проевропској Србији тиче се статуса српског језика и писма.
2021-05-19 06:45:07
Сваке године испочетка: сећање на крај Другог светског рата производи нови политички смисао унутар Европске уније. Деведесетих је однос према Дану победе одређивао какав ће бити однос према Русима, а у овом веку важи обрнуто - однос према Русији одређује како ће се гледати на Дан победе. Актуелна ЕУ представа јесте да је једино легитимно присуство Русије у Европи оно на географској карти. Једна изложба у бечком Јеврејском музеју међутим намерно провоцира.
2021-05-18 14:37:26
„Кад је објављен рат Србији 1914. била је мобилизација српске војске. Као и 1912. све је...
2021-05-16 09:46:17
Стаљинградска битка је била преломни тренутак у конфронтацији СССР-а и Трећег рајха. После ње је многима...
2021-05-10 06:44:54
Нацисти су сањали о томе како ће да марширају Москвом, и тај сан им се на...
2021-05-09 19:26:27
Већина совјетских грађана добро је знала да би пораз у рату значио смрт. Зато је толико дуго ишчекивана и сањана победа доживљавана као спасење и нови живот.
2021-05-09 06:50:24
Листајући старе породичне албуме, загледам се у лица на пожутелим од времена фотографијама. Људи сасвим обични,...
2021-05-07 18:42:45
Руси су три пута заузимали Берлин у различитим историјским тренуцима. Али никада нису пролили толико крви...
2021-05-02 08:01:22
Када је Црвена армија заузела сам епицентар града она је могла по својој жељи да продужи своју операцију у било ком правцу, снажно компромитујући његов систем одбране (расецање на парцијалне делове и опкољавање). Након што је у стратешком, чисто војном смислу, заузела део града у коме се налазило здање Рајхстага - Битка за Берлин је била запечаћена. Прочитајте у наставку текста како је то изгледало.
2021-05-01 07:59:55
Увек су на Балкану кризе и међуетничке сукобе изазивале силе које су се међусобно бориле за утицај у овом делу Европе. У југословенску кризу су биле укључене неке државе чланице Уједињених нација (Сједињене Америчке Државе, земље Европске уније, Иран и Турска). Посебно су се истицале Сједињене Америчке Државе, Немачка, чланице Европске заједнице (данас Европска унија) и Ватикан. У Босни и Херцеговини, својим утицајем, посебно су се истицале Иран и Турска.
2021-05-01 05:50:06
КРИТИЧНИ ОДНОС ПРЕМА АНГАЖОВАЊУ ТЗВ. МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НА СТРАНИ МУСЛИМАНСКО-ХРВАТСКЕ КОАЛИЦИЈЕ Међутим, поред негативаног и некоректног односа према...
2021-05-01 04:46:29
По занимању сликар, Стаљинов праунук Јаков Јевгенијевич Џугашвили себе сматра стаљинистом, а живот је посветио доказујући да је историјски суд о његовом прадеди заснован на лажима. У разговору који смо водили у Москви, наш саговорник је представио неке од својих разлога за апсолутну подршку Стаљину, мимо несвакидашње породичне привржености
2021-04-30 11:28:20
После недељу дана жестоких борби на градским улицама, када је свака кућа била утврђење, совјетске трупе...
2021-04-25 08:28:26
Чувени Т-34 није служио Трећем рајху само као тенк. Немци су од њега правили и тегљаче и самоходна противваздухопловна оруђа, а користили су његове делове и као наоружање у оклопним тенковима.
2021-04-11 13:52:08
Легенде о великим јапанским самурајима су добро познате широм света. Али ово је прича о ратнику са Балкана који је у двобоју пред битку посекао јапанског самураја. Звао се Александар Лексо Саичић. Био је тада само потпоручник црногорске добровољачке дивизије, али умеће руковања сабљом га је прославило широм Русије и Јапана.
2021-04-10 09:24:57
БЕЗ РАЗУМЕВАЊА НЕМА БУДУЋНОСТИ Интервју који је Емир Кустурица дао часопису „Међународни живот“, гласилу Министарства спољних...
2021-04-07 09:54:25
Бошко Антић, контраадмирал у пензији У хладно јутро 12. априла 1941. године, у близини Чиба (данашње Челарево)...
2021-04-07 07:06:05
Бошко Антић, контраадмирал у пензији Тако умиру хероји Око седам часова и петнаест минута примећен је непријатељски извиђачки...
2021-04-07 06:46:03
RSS
