Како је Крим постао део Руске империје?

Објављено: 24.11.2019.год.
фото: © Getty Images, Russia Beyond


Кримско полуострво је у 18. веку одвојено од Османлијског царства и припојено Руској империји. Овде објашњавамо тај сложени процес у девет једноставних корака, наводи се у чланку Russia beyond.

1. Шта је било са Кримом пре тога?

Кримски канат је некада био део Златне хорде. Када се она распала услед династичког конфликта, 1441. је основан Кримски канат.

Василиј Михајлович Долгоруков-Кримски (1722-1782), руски генерал и московски губернатор, Александар Рослин (1718-1793).

Затим су 1475. године Османлије припојиле поједине важне поморске луке на Криму, а Кримски канат је у целини постао сателит Османлијског царства. Тако је Црно море било окружено Османлијском империјом и територијама које од ње зависе.

2. Зашто је Крим био потребан Русији?

У 16. веку је Русија (у оно време Московска царевина) почела да проширује своје територије после распада Златне хорде, а када је заузела Казањски и Астрахањски канат почела је да се шири даље на југ. Татари су тада живели као номади у Кримском канату и пљачкали су периферије руских земаља, што је знатно отежавало бављење трговином и пољопривредом на југу Русије. Почетком 18. века је постало очигледно да је Русији у циљу даљег развоја неопходан излаз на Црно море.

3. Када је куцнуо час? 

Руска армија је 1736-1737. ушла у Крим и прошла цело полуострво. Међутим, руска територија је била сувише далеко, између ње и Крима је био огроман простор дивљих поља – Понтијска степа у Украјини, северна обала Црног мора и Азовско море, а такође јужна и источна Украјина.

Могућност ефикасног снабдевања војске на Криму појавила се тек 1760-их и 1770-их откако је 1764. године формирана нова провинција империје која се звала Новоросијска губернија. Када је организовано снабдевање из нове губерније, могућност напредовања војске на Криму је знатно увећана. То је учињено под контролом и присмотром кнеза Григорија Потемкина, блиског пријатеља и ратног саветника Катарине Велике.

4. Да ли је то учињено силом? 

Последњи кримски кан Шахин Гирај.

Крим је вероватно био главни циљ Руско-турског рата 1768-1774. Кримски Татари су 1771. одбили да ратују за Турску, а османлијска власт није имала довољно јаку војску да заштити Крим. Тако је у лето 1771. године руска армија на челу са генералом Василијем Долгоруковом заузела Крим за само 16 дана. Турска марионета, кан Селим III Гирај побегао је у Константинопољ.

Нови проруски настројени кримски кан Сахиб II Гирај прогласио је 1772. године слободу свог каната под протекторатом Русије. Османлијска царевина није хтела то да призна па је рат настављен.

5. Да ли су се турске трупе повукле? 

Османлијска империја је 1774. године морала да потпише Кучук-Кајнаџирски мировни споразум, по коме је Кримски канат формално постао независан од Османлијске и Руске империје, али је Русија добила Керч (најважнију војну и трговачку луку). Са друге стране, турски султан је сачувао верски утицај јер су кримски канови могли бити устоличени само уз његово одобрење.

Турске трупе нису напустиле Крим надајући се да ће султан на крају успети да врати полуострво, тј. да га поново припоји Османлијском царству. Руска армија је 1776. године ушла на Крим и поставила другог кана, Шахин Гираја, који је пристао да се руске трупе разместе на полуострву. Шахин Гирај је покушао да покрене реформе европског типа.

Касније су, међутим, житељи Крима почели да подижу буне. Муслимански део становништва је устао против хришћана и против кана који је био наклоњен Русима. Русија је 1778. морала да пошаље чувеног војсковођу Александра Суворова да угуши нереде.

6. Како су поступили становници Крима? 

Александар Васиљевич Суворов, гроф Суворов од Рамника, кнез италијански, (1729–1800).

У складу са наредбама Григорија Потемкина, Александар Суворов је надгледао селидбу становника Крима хришћанске вере у континентални део Русије, на северну обалу Црног мора (од 1764. је та територија била део Новорусије). Из Крима је тада пресељено преко 30.000 Јермена, Грка и Грузина.

Суворов је спречио ширење турских трупа на Криму, а до 1779. је већи део руских трупа такође напустио полуострво јер је и Александар Суворов послат у Новорусију. Међутим, турски шпијуни су и даље провоцирали нереде на Криму, а кан Шахин Гирај је сваку побуну гушио веома окрутно.

7. Како се формално одвијао процес припајања? 

Григориј Потемкин се 1782. обратио Катарини Великој са предлогом да се Крим припоји Русији, и тако „пресече пут Турцима“ и обезбеди присуство империје на Црном мору. Императорка је пристала и званично прогласила припајање Крима 19. априла 1783. године. Док је Потемкин путовао на Крим са тим документом, сазнао је да је Шахин Гирај сишао са престола јер су се угледни Кримски Татари отворено окренули против њега и определили се да их руска власт формално контролише.

Потемкин је 9. јула 1783. обзнанио Катаринину одлуку на равном врху планине Ак Каја (Бела стена). Затим су представници кримског племства и обичног народа формално положили заклетву на верност Катарини Великој као руској владарки. Османлијска царевина је тек почетком 1784. нерадо признала нови статус Крима као руске провинције.

8. Како су реаговали европски монарси?

Када се вест о припајању Крима проширила на међународном нивоу само је Француска упутила ноту протеста, али руске дипломате су одговориле да Русија нема ништа против припајања Корзике, те очекује исти такав став Француске према Криму. Поред тога, Катарина их је подсетила да је Крим припојен само са циљем да се смири усијана ситуација на руско-османлијској граници.

9. Шта се догодило после припајања? 

Јохан Баптист Лампи Старији (1751–1830), Григориј Потемкин, кнез од Тавриде.

Потемкин је 1784. основао Севастопољ, нову престоницу Крима, а такође Кримску губернију. Број становника на полуострву је знатно опао јер је велики део муслиманског становништва побегао у Турску. Потемкин је инсистирао да руски гарнизон указује поштовање локалном татарском становништву. Татарске племићке породице су примљене у руско племство и добиле многе привилегије, изузев права да на својим имањима држе хришћане као кметове.

На Криму је 1780. године забележен незапамћени развој пољопривреде и економије, и то уз значајну подршку кнеза Григорија Потемкина који је доживљавао Крим као „своју земљу“ јер га је он заузео. Становништво полуострва је постепено стало на ноге. Почело је досељавање становника из континенталног дела Русије.

Георгиј Манајев,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како један амерички пилот умало није започео нуклеарни рат са СССР

2020-01-22 09:35:40

Совјетски Савез није дочекао извињење и одштету од Американаца за оборени авион, али је наплатио на свој начин. „Они су се једноставно нашли на погрешном месту у...

Караџић: Највећи део наших проблема су остаци империјалне власти над овим простором

2020-01-19 12:50:03

Први председник Републике Српске за "Новости", о новом империјализму и копчи између кризе у БиХ и стања у свету

Шта је све Радио-телевизији Србије било важније од Дана Републике (Српске)

2020-01-13 07:31:44

НА Дан Републике Српске, 9. јануара, Јавни сервис Србије није директно преносио свечаност у Бањој Луци, коју је званично подржала Република Србија, а у програму учествовали изасланик председника Србије, председница и чланови српске владе, начелник Генералштаба Војске Србије и, наравно, Његова светост патријарх српски господин Иринеј, дакле српска држава у пуном државном и конфесионалном капацитету, како и доличи.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2020-01-09 06:55:30

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Укинути Републику Српску

2020-01-08 20:08:09

Пише Бошко Козарски То је сан већине грађана Босне и Херцеговине. Додуше, једни би да је избришу гумицом за дејтонска пенкала, а други да је накалеме на...

„Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа, спустила се на улице“

2020-01-06 12:57:25

Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа,...

РТ: Није угњетавање ако то ради „прозападни демократа“?: Црногорски закон о верској слободи је подла и незаконита лакрдија

2019-12-29 12:03:19

Усвајање закона о „верској слободи“ који отвара врата прогону одређене вере обично би се посматрало као застрашујуће кршење људских права, али када се то чини православним...

Капетан Крунослав Иванковић погинуо бранећи част и слободу

2019-12-28 07:13:06

Бојиштем у рејону Кошара одјекивали су плотуни из свих артиљеријских оруђа и тенкова, као и жестока паљба из митраљеза и пушака, као последњи поздрав и почасни плотун капетану Крунославу Иванковићу, хероју који је добровољно отишао у смрт и у легенду. Отишао је уз највећу војну почаст.

Три седма пука

2019-12-23 07:05:31

После заузећа Кајмакчалана, Браздасте и Рововске косе и усамљеног Ћувика нађосмо се очи у очи са Седмим пуком бугарске војске. Бијемо се и дан и ноћ,...

Милачић: Ђукановић са својом страном свитом растура темеље праве и исконске Црне Горе, неће у томе успети

2019-12-22 07:55:30

"Сетимо се само изјаве генерала НАТО-а Френклина Бена Хоџиса, бившег главнокомандујућег копнених снага у Европи, који је СПЦ и православље означио као главну препреку довршењу посла на Балкану. Ово се стога не тиче само Црне Горе већ и Србије."

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: