Каква алкохолна пића Руси праве сами и у којој мери је то противзаконито?
„Овај казан за печење самогона направисмо за мале паре, а доноси нам зараду, братијо, током целе године“ – том песмом почиње совјетски краткометражни филм Леонида Гајдаја „Мајстори за самогон“. У Совјетском Савезу је приватна производња „брље“ била кривично дело, али су многи ипак правили самогон, посебно на селу. Зашто Руси то и данас раде?
Како се у Русији појавио самогон?
Леонид Гајдај/Мосфильм, 1961
Русија данас нема тачну евиденцију конзумирања јаких алкохолних пића направљених у „кућним“ условима. Таквих напитака нема у продавницама, и само понекад се могу видети на менију у неком бару. „Једном смо у крафт бару послужени таквим пићем“, прича Максим из Москве. „И колега је на посао доносио ’мученицу’ од јабуке и крушке“. Велика је вероватноћа да се човек у Русији отрује од таквих пића.
„Пре десет година сам отишла у госте. Домаћин је имао познаника са села који је правио самогон“, сећа се Дарја из Москве. „Био је ужасног укуса. После дуго нисам могла да се отрезним, неколико сати ми је потпуно изветрило из сећања. Попустило је тек после два дана“.
Од тада Дарја више „не окуша“, мада не искључује могућност да тај алкохол једноставно није био довољно доброг квалитета. Са друге стране, Јулија из Нижњег Новгорода сматра да је то ствар укуса. Некоме се допада самогон, а неком не. Њој се, на пример, не допада, али сви у њеној фамилији праве самогон. На питање зашто то раде, она каже: „То им је хоби. Осим тога, то људи раде у скоро свим земљама света“.
Заиста, у Енглеској се такво алкохолно пиће зове Moonshine, у Ирској је Poitín, у Мађарској Palinka, a Немачкој Schwarzgebranntes. Има ли потребе помињати српску ракију? У Русији је за време Катарине II справљање самогона у кућним условима било потпуно легално, али је апарат за самогон био прилично скуп тако да су то задовољство себи могли приуштити само племићи. Остали су морали да имају лиценцу за продају. По селима су људи у оно време пили слаб самогон, који није препечен – медовину или пиво. Постепено су ницале гостионице где се могао купити домаћи алкохол, а сељаци су научили да ручно праве апарате за самогон и да сами по кућама пеку јака алкохолна пића.
Све до почетка 20. века држава је покушавала да регулише само продају самогона увођењем акциза и монопола на трансакције, фактички не обраћајући пажњу на оне који праве самогон за сопствене потребе. Тек када је пијанство постало прави проблем забрањена је и производња самогона. Истина, један број историчара сматра да се прави разлог крио у томе што је због приватне производње зарада од легалног алкохола била све мања.
Борба против приватних произвођача
Полицајац саставља записник на лицу места.
Владимир Валенгурин/TASSПрву „прохибицију“ увео је још император Николај II током Првог светског рата. Тада се алкохол могао купити само у ресторану. Та забрана је само допринела процвату нелегалне производње самогона, поготово по селима. Иза Урала, где је терен већ био мање приступачан, сва домаћинства су се бавила тиме. Поред тога, кријумчарима се веома исплатило да продају нелегални сеоски алкохол.
Када су 1917. године дошли на власт, бољшевици су продужили императорску забрану. Казна за приватну производњу самогона је била сурова – неколико година затвора и конфискација имовине. На терен су упућивани специјални одреди да униште нелегалну поизводњу. Генерално, у совјетском периоду је организовано неколико антиалкохолних кампања различитог интензитета. Грађанима је час забрањивано, час дозвољавано да купују вотку, али нелегални приватни самогон није побеђен. Он је постао својеврсни знак протеста против режима.
Производња самогона, Ивановска област.
Владимир Смирнов/TASSСамогон је мање-више заборављен током 1960-их и 1970-их, када се у продаји појавио велики број јефтиних напитака попут вермута и портоа. Али већ почетком 1980-их је конзумирање алкохола превршило све границе: у огромној земљи је пио сваки трећи мушкарац. Због тога је 1985. године уведена последња совјетска „прохибиција“. Алкохол је брзо постао дефицитаран, што је одмах изазвало поплаву приватне производње самогона. „Била сам мала, али се сећам да је моја бака сама код куће пекла самогон, кришом од комшија јер се плашила да ће је пријавити“, прича Јулија. „Палила је корице хлеба да неутралише мирис“.
После распада СССР-а тржиште је преплавио јефтини кријумчарени алкохол. Многи грађани су почели да купују самогон од познаника на селу, из простог разлога да се не отрују. Данас се самогон у Русији може правити сасвим легално, али само за приватне потребе, а не за продају. Сада је у продаји велики асортинам различитих апарата за прављење самогона. У Јулијиној породици, на пример, мајка наставља породичну традицију. „Многи њени пријатељи се такође тиме баве“.
Од чега се данас прави самогон?
Најпре се прави својеврсна „џибра“ (обично од шећера, воде и квасца). Она стоји недељу-две, а затим се „пече“, тј. од тога се помоћу апарата за самогон добија алкохол. У процесу постоје две фазе када самогон није за пиће. То је „првенац“ на самом почетку и „патока“ на самом крају печења. Тада се издваја метил алкохол, а такође паточно уље – та супстанца је толико штетна да се човек може отровати (мада, има доста и оних који то радо пију). Све „између“ је за пиће. Јачина самогона се креће од 40 до 50 степени. Искусни „произвођачи“ саветују да се за сваки случај одбаци првенац и патока, и да се самогон додатно препече.
Legion Media
„Добар самогон лепо мирише и може да се пије са уживањем“, прича Максим. „Много пута сам пио самогон, и добар и лош“.
Самогон се прави од свих производа који садрже шећер или скроб. То могу бити јечам, просо, пшеница, кромпир, воће, цвекла... „У совјетско време самогон је прављен од старог слатког и компота, уз додавање квасца и шећера. Све је то стајало пар недеља и јако мирисало“, сећа се Јулија.
„Иначе, најбољи самогон се добија од обичног шећера, јер нема никаквог додатног укуса и после од тога може да се дода воћна или биљна арома по укусу“.
Наши саговорници кажу да чисти самогон заправо има веома специфичан мирис и укус. Због тога многи после дестилације додају разне траве и воће да одстоји у њему. Најпопуларнији зачини у Русији су мешавина шафрана и рузмарнина (додаје само мирис, без промене укуса), кардамон и морски орашчић (добија се јак и специфичан укус), кора лимуна и ловоров лист (добија се освежавајући укус цитруса). Занимљиве боје самогон добија ако се у њему држи естрагон (зелена боја) и шимширика (бордо).
Јулијина мама има и врло префињене рецепте: „У самогону треба да одстоји суво воће, а изнад њега да виси лимун и препечени јечам“.
Мајстори за самогон кажу да прављење овог алкохолног пића не доживљавају као бизнис – они уживају у самом процесу. „Она воли то да ради, осећа се помало као алхемичарка“, каже Јулија за своју мајку.
Ана Сорокина, Russia beyond
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
RSS
