„Руска ракија“: Како Руси пеку самогон у кућним условима?

Објављено: 22.11.2019.год.
фото: © Владимир Смирнов / TASS / Russia beyond


Каква алкохолна пића Руси праве сами и у којој мери је то противзаконито?

„Овај казан за печење самогона направисмо за мале паре, а доноси нам зараду, братијо, током целе године“ – том песмом почиње совјетски краткометражни филм Леонида Гајдаја „Мајстори за самогон“. У Совјетском Савезу је приватна производња „брље“ била кривично дело, али су многи ипак правили самогон, посебно на селу. Зашто Руси то и данас раде?

Како се у Русији појавио самогон?

Русија данас нема тачну евиденцију конзумирања јаких алкохолних пића направљених у „кућним“ условима. Таквих напитака нема у продавницама, и само понекад се могу видети на менију у неком бару. „Једном смо у крафт бару послужени таквим пићем“, прича Максим из Москве. „И колега је на посао доносио ’мученицу’ од јабуке и крушке“. Велика је вероватноћа да се човек у Русији отрује од таквих пића.

„Пре десет година сам отишла у госте. Домаћин је имао познаника са села који је правио самогон“, сећа се Дарја из Москве. „Био је ужасног укуса. После дуго нисам могла да се отрезним, неколико сати ми је потпуно изветрило из сећања. Попустило је тек после два дана“.

Од тада Дарја више „не окуша“, мада не искључује могућност да тај алкохол једноставно није био довољно доброг квалитета. Са друге стране, Јулија из Нижњег Новгорода сматра да је то ствар укуса. Некоме се допада самогон, а неком не. Њој се, на пример, не допада, али сви у њеној фамилији праве самогон. На питање зашто то раде, она каже: „То им је хоби. Осим тога, то људи раде у скоро свим земљама света“.

Заиста, у Енглеској се такво алкохолно пиће зове Moonshine, у Ирској је Poitín, у Мађарској Palinka, a Немачкој Schwarzgebranntes. Има ли потребе помињати српску ракију? У Русији је за време Катарине II справљање самогона у кућним условима било потпуно легално, али је апарат за самогон био прилично скуп тако да су то задовољство себи могли приуштити само племићи. Остали су морали да имају лиценцу за продају. По селима су људи у оно време пили слаб самогон, који није препечен – медовину или пиво. Постепено су ницале гостионице где се могао купити домаћи алкохол, а сељаци су научили да ручно праве апарате за самогон и да сами по кућама пеку јака алкохолна пића.

Све до почетка 20. века држава је покушавала да регулише само продају самогона увођењем акциза и монопола на трансакције, фактички не обраћајући пажњу на оне који праве самогон за сопствене потребе. Тек када је пијанство постало прави проблем забрањена је и производња самогона. Истина, један број историчара сматра да се прави разлог крио у томе што је због приватне производње зарада од легалног алкохола била све мања.

Борба против приватних произвођача

Полицајац саставља записник на лицу места.

Прву „прохибицију“ увео је још император Николај II током Првог светског рата. Тада се алкохол могао купити само у ресторану. Та забрана је само допринела процвату нелегалне производње самогона, поготово по селима. Иза Урала, где је терен већ био мање приступачан, сва домаћинства су се бавила тиме. Поред тога, кријумчарима се веома исплатило да продају нелегални сеоски алкохол.

Када су 1917. године дошли на власт, бољшевици су продужили императорску забрану. Казна за приватну производњу самогона је била сурова – неколико година затвора и конфискација имовине. На терен су упућивани специјални одреди да униште нелегалну поизводњу. Генерално, у совјетском периоду је организовано неколико антиалкохолних кампања различитог интензитета. Грађанима је час забрањивано, час дозвољавано да купују вотку, али нелегални приватни самогон није побеђен. Он је постао својеврсни знак протеста против режима.

Производња самогона, Ивановска област.

Самогон је мање-више заборављен током 1960-их и 1970-их, када се у продаји појавио велики број јефтиних напитака попут вермута и портоа. Али већ почетком 1980-их је конзумирање алкохола превршило све границе: у огромној земљи је пио сваки трећи мушкарац. Због тога је 1985. године уведена последња совјетска „прохибиција“. Алкохол је брзо постао дефицитаран, што је одмах изазвало поплаву приватне производње самогона. „Била сам мала, али се сећам да је моја бака сама код куће пекла самогон, кришом од комшија јер се плашила да ће је пријавити“, прича Јулија. „Палила је корице хлеба да неутралише мирис“.

После распада СССР-а тржиште је преплавио јефтини кријумчарени алкохол. Многи грађани су почели да купују самогон од познаника на селу, из простог разлога да се не отрују. Данас се самогон у Русији може правити сасвим легално, али само за приватне потребе, а не за продају. Сада је у продаји велики асортинам различитих апарата за прављење самогона. У Јулијиној породици, на пример, мајка наставља породичну традицију. „Многи њени пријатељи се такође тиме баве“.

Од чега се данас прави самогон?

Најпре се прави својеврсна „џибра“ (обично од шећера, воде и квасца). Она стоји недељу-две, а затим се „пече“, тј. од тога се помоћу апарата за самогон добија алкохол. У процесу постоје две фазе када самогон није за пиће. То је „првенац“ на самом почетку и „патока“ на самом крају печења. Тада се издваја метил алкохол, а такође паточно уље – та супстанца је толико штетна да се човек може отровати (мада, има доста и оних који то радо пију). Све „између“ је за пиће. Јачина самогона се креће од 40 до 50 степени. Искусни „произвођачи“ саветују да се за сваки случај одбаци првенац и патока, и да се самогон додатно препече.

„Добар самогон лепо мирише и може да се пије са уживањем“, прича Максим. „Много пута сам пио самогон, и добар и лош“.

Самогон се прави од свих производа који садрже шећер или скроб. То могу бити јечам, просо, пшеница, кромпир, воће, цвекла... „У совјетско време самогон је прављен од старог слатког и компота, уз додавање квасца и шећера. Све је то стајало пар недеља и јако мирисало“, сећа се Јулија.

„Иначе, најбољи самогон се добија од обичног шећера, јер нема никаквог додатног укуса и после од тога може да се дода воћна или биљна арома по укусу“.

Наши саговорници кажу да чисти самогон заправо има веома специфичан мирис и укус. Због тога многи после дестилације додају разне траве и воће да одстоји у њему. Најпопуларнији зачини у Русији су мешавина шафрана и рузмарнина (додаје само мирис, без промене укуса), кардамон и морски орашчић (добија се јак и специфичан укус), кора лимуна и ловоров лист (добија се освежавајући укус цитруса). Занимљиве боје самогон добија ако се у њему држи естрагон (зелена боја) и шимширика (бордо).

Јулијина мама има и врло префињене рецепте: „У самогону треба да одстоји суво воће, а изнад њега да виси лимун и препечени јечам“.

Мајстори за самогон кажу да прављење овог алкохолног пића не доживљавају као бизнис – они уживају у самом процесу. „Она воли то да ради, осећа се помало као алхемичарка“, каже Јулија за своју мајку.

Ана Сорокина, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како један амерички пилот умало није започео нуклеарни рат са СССР

2020-01-22 09:35:40

Совјетски Савез није дочекао извињење и одштету од Американаца за оборени авион, али је наплатио на свој начин. „Они су се једноставно нашли на погрешном месту у...

Караџић: Највећи део наших проблема су остаци империјалне власти над овим простором

2020-01-19 12:50:03

Први председник Републике Српске за "Новости", о новом империјализму и копчи између кризе у БиХ и стања у свету

Шта је све Радио-телевизији Србије било важније од Дана Републике (Српске)

2020-01-13 07:31:44

НА Дан Републике Српске, 9. јануара, Јавни сервис Србије није директно преносио свечаност у Бањој Луци, коју је званично подржала Република Србија, а у програму учествовали изасланик председника Србије, председница и чланови српске владе, начелник Генералштаба Војске Србије и, наравно, Његова светост патријарх српски господин Иринеј, дакле српска држава у пуном државном и конфесионалном капацитету, како и доличи.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2020-01-09 06:55:30

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Укинути Републику Српску

2020-01-08 20:08:09

Пише Бошко Козарски То је сан већине грађана Босне и Херцеговине. Додуше, једни би да је избришу гумицом за дејтонска пенкала, а други да је накалеме на...

„Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа, спустила се на улице“

2020-01-06 12:57:25

Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа,...

РТ: Није угњетавање ако то ради „прозападни демократа“?: Црногорски закон о верској слободи је подла и незаконита лакрдија

2019-12-29 12:03:19

Усвајање закона о „верској слободи“ који отвара врата прогону одређене вере обично би се посматрало као застрашујуће кршење људских права, али када се то чини православним...

Капетан Крунослав Иванковић погинуо бранећи част и слободу

2019-12-28 07:13:06

Бојиштем у рејону Кошара одјекивали су плотуни из свих артиљеријских оруђа и тенкова, као и жестока паљба из митраљеза и пушака, као последњи поздрав и почасни плотун капетану Крунославу Иванковићу, хероју који је добровољно отишао у смрт и у легенду. Отишао је уз највећу војну почаст.

Три седма пука

2019-12-23 07:05:31

После заузећа Кајмакчалана, Браздасте и Рововске косе и усамљеног Ћувика нађосмо се очи у очи са Седмим пуком бугарске војске. Бијемо се и дан и ноћ,...

Милачић: Ђукановић са својом страном свитом растура темеље праве и исконске Црне Горе, неће у томе успети

2019-12-22 07:55:30

"Сетимо се само изјаве генерала НАТО-а Френклина Бена Хоџиса, бившег главнокомандујућег копнених снага у Европи, који је СПЦ и православље означио као главну препреку довршењу посла на Балкану. Ово се стога не тиче само Црне Горе већ и Србије."

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: