РТ: Критичари бесни на добитника Нобелове награде Петера Хандкеа јер „негира геноцид“, али сматрају да је бити нацист сасвим у реду

Објављено: 14.10.2019.год.

Преузмите краћи линк http://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=122455

Петер Хандке, добитник Нобелове награде за књижевност, Фото: © REUTERS/Christian Hartmann / RT

Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се десило да његов политички став противречи западном естаблишменту, а онда су сви одједном посталу бучни и љути.

Одлука Нобелове комисије да ода почаст аустријском аутору Петеру Хандкеу дочекана је с бесом, не због недостатка књижевних заслуга, већ због његовог политичког активизма. За активисте босанских муслимана и косовских Албанаца, западних новинара и дипломата умешаних у југословенске ратове деведесетих година, сценариста филма „Небо над Берлином“ је само јеретик који се усудио устврдити да су Срби неправедно демонизовани, те што је говорио у славу на сахрани председника Слободана Милошевића 2006. године.

„Нешто је кренуло страшно по злу!“, саопштила је Вљора Читаку, амбасадор самопроглашеног Косова у САД-у, тражећи од истакнутих новинара и политичара да јој се придруже у негодовању.

“Sometimes I would like to be a Serbian Orthodox monk fighting for Kosovo” - Peter Handke , the brand new #Nobel prize laureate

In a world full of brilliant writers, the Nobel committee choses to reward a propagator of ethnic hatred & violence

Something has gone terribly wrong!
— Vlora Çitaku (@vloracitaku) October 10, 2019

„Хандкеова литература не постоји у уметничкој изолацији - изразито је политичка!“, изјавио је немачки дипломата Волфганг Ишингер, називајући „срамотним“ што Нобелов комитет части „присталицу бруталног и геноцидног диктатора“.

Honoring a supporter of a brutal and genocidal dictator: has the Nobel committee not understood what signal they are sending? Shameful! Handke’s literature does not exist in artistic isolation - it is eminently political! https://t.co/ISRoyTqU4d
— Wolfgang Ischinger (@ischinger) October 10, 2019

Југословенски ратови деведесетих били су довољно страшни, говорим као један од преживелих, а да њихови ужаси нису претерано преувеличани у пропагандне сврхе. Па ипак, управо су то они који наглашавају своје врлине, одричући се Хандкеа данас, да би стекли статус и богатство.

Постојање „земље“ Вљоре Читаку засновано је на илегалном агресивном рату у марту 1999. године, који је на крају резултирао окупацијом Косова од стране НАТО-а и успостављањем етнички албанске државе у тој српској покрајини. Ишингер је у то време био заменик министра спољних послова Немачке, а придружио се међународном тиму за посредовање 2007. године „са само једним циљем и идејом - да Косово постане независно“.

Можда је најбоља илустрација саопштење "ПЕН Америка", организације која тврди да стоји „на пресеку литературе и људских права ради заштите отвореног изражавања у Сједињеним Америчким Државама и широм света“.

"We are dumbfounded by the selection of a writer who has used his public voice to undercut historical truth & offer public succor to perpetrators of genocide," says PEN America President @Egangoonsquad on Peter Handke receiving Nobel Prize in Literature: https://t.co/sKfeqYszeL.
— PEN America (@PENamerica) October 10, 2019

"Запањени смо избором писца који је користио свој јавни глас како би поткопавао историјску истину и нудио јавну помоћ починиоцима геноцида, попут бившег председника Србије Слободана Милошевића и лидера босанских Срба Радована Караџића", наводи се у саопштењу.

Да би нешто било историјска истина, то треба доказати, а ако то желите или вичете на друге, то не значи истину. На жалост бесних, Милошевић никада није био осуђен за ништа, а Караџића и друге српске лидере је осудио суд који је покушао да редефинише геноцид као убиство три мушкарца у једном селу.

Да, тако је стварно. Тако је и у предмету пред Хашким трибуналом против генерала Здравка Толимира, а ви то можете, а и требало би да потражите предмет, заједно са бриљантним супротним мишљењем храброг замбијског судије који се усудио да говори против читаве ове фарсе.

Међутим, вратимо се на "ПЕН Америка". Када је немачки аутор Гунтер Грас умро 2015. године, објавили су читуљу за тог нобеловца из 1999. године, хвалећи га да је „укључен у политичку дебату и расправу“ и да је „снажни заговорник многих међународних ствари“.

Остао је један мали детаљ - да је Грас нацист. Борио се у Другом светском рату као тенковски нишанџија у 10. Вафен СС тенковској дивизији 'Фрундсберг', а ту тајну је чувао више од 60 година. Грас је то признао тек 2006. године, девет година пре његове смрти, тако да, није да баш "ПЕН Америка" то није знала. Такође се суочио са далеко мањом осудом од Хандкеа. То би вам требало све рећи, али у дословном смислу.

Извор: Восток / РТ, Небојша Малић

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Пропагандни НАТО видео о Косову скрива неке непријатне истине

2019-11-20 21:08:20

"Сукоб је створио тешку хуманитарну кризу, претио је стабилности и безбедности региона, па је и интервенција НАТО-а била неопходна"

РТ: Ових дана сви су амерички савезници, што показује колико такви савези заиста мало значе

2019-11-19 07:40:31

"Али, ако је и тако, и Русија, и Србија, и ниједна од тих земаља никада није добила статус `савезника САД-а`"

Мушка Марија

2019-11-17 10:25:56

У оно доба када се Савезници нису могли договорити да нам помогну што у људству, муницији и свему осталоме, Краљевина Србија је, крајем 1915, пропала. У...

Битка на Батини

2019-11-09 09:27:34

Пре 75 година одвијала се најжешћа битка при форсирању Дунава на нашем подручју. Јединице Трећег украјинског фронта и Главног штаба Војводине су херојски јуришали преко ове велике реке, над којом су доминирали висови изнад Батине које је држао неприијатељ. Имао сам част да упознам доста бораца који су учествовали у бици на Батини, а један од њих ми је рекао: “Децо моја, дивне бродове имате данас, а ја сам Дунав на овом месту прешао на вратима од штале".

НАТО агресија на Републику Српску и српски народ током рата у БиХ

2019-10-29 08:20:28

Увод - Бомбардовање Републике Српске (агресија НАТО на РС) које је спроводио НАТО пакт током рата у БиХ, као тема није широко присутна у домаћој, а још мање у страној јавности, осим у различитим званичним и незваничним извештајима ОУН, те самог НАТО пакта и у одређеним новинским текстовима, научним радовима и историјским уџбеницима, под различитим именима и различитим тумачењима. У последњих неколико година у РС се обележава дан НАТО бомбардовања РС, а као датум је одређен 9. септембар. О ангажовању НАТО пакта током рата у БиХ не зна се довољно, нити се о томе довољно говори. На западу се „ангажман НАТО пакта“ посматра искључиво са „хуманитарне стране“, као „изнуђена и неопходна мера“ у циљу „спречавања и елиминисања хуманитаране катастрофе“. Мало се говори и пише о односу УНПРОФОР-а – мировних снага УН и самог НАТО пакта који је био врло домимантан у БиХ. Додељени мандат мировних снага УН и изнуђено спровођење тога мандата, супротно основним начелима деловања мировних снага УН, од стране САД, блиско савезништво са НАТО пактом и сврставање снага УН на страну Бошњака и заузимање непријатељског става према Србима и РС, нису радо разматране теме ни у домаћој ни у страној јавности. Ретки су аутори и политичари који агресију НАТО пакта на РС посматрају као предходну фазу агресије НАТО пактан на СРЈ и својеврсну припрему за коначни ударац на српскуе земље. Агресија НАТО пакта на Републику Српску, Србију и српски народ може се посматрати са мноштва аспеката и анализирати и изучавати са становишта многих научних дисциплина. За овај феномен свакако су заинетресване пре свих војна наука, геополитика, затим историја, наука о међународним односима, али и социолошке, психолошке па и медицинске науке. Министарство одбране Србије и Медија центар "Одбрана" су предузели важне кораке у оквиру своје издавачке делатности да кроз едицију РАТНИК расветле многе од набројаних аспеката агресије НАТО против српског народа у целини. У том смилу је и на овогодишњем сајму књига организован трибина под називом „Искустав из одбране током НАТО агресије“ – Памтимо књигом, на којој се на бази чињеница отворено говорило, о различитим аспектима поменуте агресије, са тежиштем на изучавању војних искустава и извлачења различитих поука за будућност, како ради политичког деловања, тако и ради усваршавања војнодоктринарних знања и знања из сфере одбране и безбедности.