РТ: Критичари бесни на добитника Нобелове награде Петера Хандкеа јер „негира геноцид“, али сматрају да је бити нацист сасвим у реду

Објављено: 14.10.2019.год.

Преузмите краћи линк http://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=122455

Петер Хандке, добитник Нобелове награде за књижевност, Фото: © REUTERS/Christian Hartmann / RT

Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се десило да његов политички став противречи западном естаблишменту, а онда су сви одједном посталу бучни и љути.

Одлука Нобелове комисије да ода почаст аустријском аутору Петеру Хандкеу дочекана је с бесом, не због недостатка књижевних заслуга, већ због његовог политичког активизма. За активисте босанских муслимана и косовских Албанаца, западних новинара и дипломата умешаних у југословенске ратове деведесетих година, сценариста филма „Небо над Берлином“ је само јеретик који се усудио устврдити да су Срби неправедно демонизовани, те што је говорио у славу на сахрани председника Слободана Милошевића 2006. године.

„Нешто је кренуло страшно по злу!“, саопштила је Вљора Читаку, амбасадор самопроглашеног Косова у САД-у, тражећи од истакнутих новинара и политичара да јој се придруже у негодовању.

“Sometimes I would like to be a Serbian Orthodox monk fighting for Kosovo” - Peter Handke , the brand new #Nobel prize laureate

In a world full of brilliant writers, the Nobel committee choses to reward a propagator of ethnic hatred & violence

Something has gone terribly wrong!
— Vlora Çitaku (@vloracitaku) October 10, 2019

„Хандкеова литература не постоји у уметничкој изолацији - изразито је политичка!“, изјавио је немачки дипломата Волфганг Ишингер, називајући „срамотним“ што Нобелов комитет части „присталицу бруталног и геноцидног диктатора“.

Honoring a supporter of a brutal and genocidal dictator: has the Nobel committee not understood what signal they are sending? Shameful! Handke’s literature does not exist in artistic isolation - it is eminently political! https://t.co/ISRoyTqU4d
— Wolfgang Ischinger (@ischinger) October 10, 2019

Југословенски ратови деведесетих били су довољно страшни, говорим као један од преживелих, а да њихови ужаси нису претерано преувеличани у пропагандне сврхе. Па ипак, управо су то они који наглашавају своје врлине, одричући се Хандкеа данас, да би стекли статус и богатство.

Постојање „земље“ Вљоре Читаку засновано је на илегалном агресивном рату у марту 1999. године, који је на крају резултирао окупацијом Косова од стране НАТО-а и успостављањем етнички албанске државе у тој српској покрајини. Ишингер је у то време био заменик министра спољних послова Немачке, а придружио се међународном тиму за посредовање 2007. године „са само једним циљем и идејом - да Косово постане независно“.

Можда је најбоља илустрација саопштење "ПЕН Америка", организације која тврди да стоји „на пресеку литературе и људских права ради заштите отвореног изражавања у Сједињеним Америчким Државама и широм света“.

"We are dumbfounded by the selection of a writer who has used his public voice to undercut historical truth & offer public succor to perpetrators of genocide," says PEN America President @Egangoonsquad on Peter Handke receiving Nobel Prize in Literature: https://t.co/sKfeqYszeL.
— PEN America (@PENamerica) October 10, 2019

"Запањени смо избором писца који је користио свој јавни глас како би поткопавао историјску истину и нудио јавну помоћ починиоцима геноцида, попут бившег председника Србије Слободана Милошевића и лидера босанских Срба Радована Караџића", наводи се у саопштењу.

Да би нешто било историјска истина, то треба доказати, а ако то желите или вичете на друге, то не значи истину. На жалост бесних, Милошевић никада није био осуђен за ништа, а Караџића и друге српске лидере је осудио суд који је покушао да редефинише геноцид као убиство три мушкарца у једном селу.

Да, тако је стварно. Тако је и у предмету пред Хашким трибуналом против генерала Здравка Толимира, а ви то можете, а и требало би да потражите предмет, заједно са бриљантним супротним мишљењем храброг замбијског судије који се усудио да говори против читаве ове фарсе.

Међутим, вратимо се на "ПЕН Америка". Када је немачки аутор Гунтер Грас умро 2015. године, објавили су читуљу за тог нобеловца из 1999. године, хвалећи га да је „укључен у политичку дебату и расправу“ и да је „снажни заговорник многих међународних ствари“.

Остао је један мали детаљ - да је Грас нацист. Борио се у Другом светском рату као тенковски нишанџија у 10. Вафен СС тенковској дивизији 'Фрундсберг', а ту тајну је чувао више од 60 година. Грас је то признао тек 2006. године, девет година пре његове смрти, тако да, није да баш "ПЕН Америка" то није знала. Такође се суочио са далеко мањом осудом од Хандкеа. То би вам требало све рећи, али у дословном смислу.

Извор: Восток / РТ, Небојша Малић

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Завичај је мислио да је Радомир погинуо

2021-01-17 07:02:43

ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?

Амери су насели на блеф: Како је СССР плашио Америку џиновским имитацијама оружја

2021-01-14 08:21:30

Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2021-01-07 07:54:50

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Саракамиш: Како је 1914. руска армија до ногу потукла војску Енвер-паше

2021-01-02 08:03:14

У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).

Како су руски двоструки агенти стигли до самог врха МИ6 и ЦИА?

2020-12-27 09:12:07

Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

2020-12-26 19:38:15

Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-12-26 08:42:08

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

Урлик хијена

2020-12-23 16:15:23

Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.

Три најуспешније операције совјетских трупа у Авганистану

2020-12-20 09:37:50

Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.