Како изгледају инсигније „жезал“ и „держава“ за које је руски цар Иван Грозни веровао да имају лековиту моћ?
У завршној церемонији крунисања руског цара монарх је седео на трону и држао у десној руци жезал, а у левој державу. Први цар који је користио ове симболе био је руски император Фјодор I (1557-1598), син Ивана Грозног, а последњи је био Николај II, мада он тада, 27. априла 1906. године није додирнуо инсигније. Оне су на церемонији стајале на столу, Николају II са десне стране.
Жезал и скиптар у време Рјуриковича и династије Романов
Виктор Михајлович Васњецов, „Иван Грозни“
Третјаковска галеријаЦарски жезал је вероватно најстарији симбол власти. Он вуче корене од штапа који су носили пастири и светитељи. То је био симбол пастиреве власти над својим стадом, и власти свештеника над својим верницима. У многим религијама су великодостојници често носили жезал. У царској руци је он био симбол дрвета живота које повезује небо и земљу.
Сребрењак (новчић) Свјатополка Проклетог (горе), златник (новчић) Светог Владимира (доле).
Григориј Тјуканов (CC BY-SA 3.0), ЕрмитажТакав жезал се може видети на старом руском новцу из доба Владимира Великог и кнеза Свјатополка где је кнез приказан како држи жезал украшен крстом. Слични прикази се срећу и на византијском новцу из истог периода.
Скиптар је мало другачији. Он је нешто краћи од жезла. Често су га користиле војсковође у Римској империји као одличје, а касније, у средњем веку, носили су га европски монарси као атрибут војне и световне власти.
Литовченко А. Д, Иван Грозни показује ризницу енглеском изасланику Хорсију 1875.
Руски музејПрви жезал у Русији је вероватно приказан на илустрацијама у Радзивиловском летопису (13. век) где кијевски кнез Свјатослав II држи жезал дочекујући немачке изасланике. Званично жезал није коришћен све до 16. века. Кнезови Московског царства су користили жезал као инсигнију (заједно са круном).
Енглески изасланици Роберт Канцелар и Клемент Адамс записали су 1553. године да их је Иван Грозни дочекао седећи на „позлаћеном трону, са круном на глави и жезлом од кристала и злата у десној руци“. Од тада су цареви на церемонијама увек држали у руци жезал.
Додуше, Иван Грозни га је носио увек, као симбол своје власти. Џером Хорси, други енглески дипломата у Русији, бележи да је Иван Грозни веровао да жезал, направљен од „једнороговог рога“ има лековиту моћ! У разговору са Хорсијем Иван је рекао: „Затрован сам болешћу“. Затим је наредио свом личном лекару да узме царски жезал инкрустриран драгим камењем и на врху украшен „рогом једнорога“ (највероватније рогом нарвала, „морског једнорога“) и да њиме опише круг на столу и у њега да стави два паука. Један паук је угинуо, а други побегао. Тада Иван рече: „Сувише је касно. Он (жезал) ме неће спасти“.
Фјодор I Иванович (1584-1598) био је последњи руски цар из династије Рјуриковича, син Ивана Грозног и Анастасије Романовне.
Виктор Корњушин/Global Look PressРуски цар Фјодор I је на свом крунисању 1584. године држао у руци жезал, а скиптар и держава су ношени на јастуку испред њега. Нажалост, Фјодоров скиптар није сачуван.
Жезал и держава, део Великих одора цара Михаила Романова. Злато, драго камење, емајл. Почетак 17. века. Колекција Оружејне палате Московског кремља.
Балабанов/SputnikНајстарији познати скиптар руских царева је онај који је користио Михаил I, први цар из династије Романов. Носио га је и на крунисању и после њега. Тај скиптар је највероватније добијен као поклон од Рудолфа II, цара Светог римског царства. Други скиптар, који је користио руски цар Алексеј, стигао је из Истамбула 1662. године заједно са державом.
Жезал Других одора.
Фјодор Солнцев/Древности Российского государства, 1846—1853Петар Велики је на свом крунисању користио старински жезал направљен у Москви. Он је веома личио на жезал из доба Рјуриковича. Аустријски драгуљар Леополд Пфистерер, који је живео у Русији, направио је 1762. године императорски скиптар за Катарину II и он се од тада користи у церемонији крунисања руских царева.
Императорски скиптар. Направљен за Катарину II почетком 1770-их, дугачак 59,5 цм. Злато прекривено са осам дијамантских прстенова. На врху је брилијант „Орлов“ са златним двоглавим орлом украшеним црним емајлом са брилијантима. Дијамантски фонд РФ.
Јуриј Сомов/SputnikНа тај скиптар је 1774. године додат брилијант „Орлов“. Скиптар је дугачак 59,6 центиметара и тежак 604 грама. Садржи 395 грама злата, 60 грама сребра и 193 дијаманта. Од 1967. године је изложен у Дијамантском фонду Оружејне палате у Кремљу.
Крст изнад света
Держава цара Алексеја Михајловича (1629-1676). Цариград, 1662. Државни културноисторијски музеј „Московски кремљ“
Сергеј Суботин/SputnikДержава или globus cruciger (латински назив, „крстоносна лопта“) такође је царска инсигнија која симболизује духовну и религијску власт монарха над светом. Као и жезал (скиптар), держава потиче из Римске империје. Кугла коју држи бог Јупитер симболизовала је свет или универзум, док је кугла (держава) коју је носио император симболизовала његову власт.
Держава Петра II
Shakko/WikipediaСа развојем хришћанства на куглу је додат крст. Император је држао куглу (свет) у својој руци да покаже како он влада у име Божије. Руски цареви су и державу и жезал преузели од Константинопоља.
Руска императорска держава коју је 1762. направио драгуљар Екарт, а 1984. су је рестаурисали Иванов и Алексахин. Црвено злато. Крст од брилијаната стоји на Цејлонском сафиру. Дијамантски фонд, Московски кремљ.
Јуриј Сомов/SputnikПостоје четири руске державе. Прву је користио Михаил I Романов и она је стигла заједно са жезлом као поклон Рудолфа II. На њој су приказане сцене из живота библијског цара Давида. Грчку державу, која је стигла из Истамбула 1662. године заједно са жезлом, користио је руски цар Алексеј. Једна је направљена у Русији за Петра Другог и била је прилично мала јер је 1727. године монарх имао само 12 година.
Ремек-дела драгуљара руског Гохрана (Државне ризнице племенитих метала и драгог камења РФ). Жезал и держава су умањене копије императорског жезла и державе који се чувају у Дијаманстком фонду Кремља. Копије су за трећину мање од оригинала. Направљене од платине, злата, брилијаната и великих сафира.
Дијамантски фондИ најзад, дворски јувелир Георг Фридрих Екарт направио је за Катарину II императорску державу високу 24 цм, пречника 48 цм. То је добро углачани златни глобус украшен прстеновима од брилијаната. За време Павла I ову державу је красио цејлонски сафир тежак 195 карата. Ова держава садржи 465 грама злата, 305 грама сребра и 1370 брилијаната.
Императорка Катарина Друга, Алексеј Антропов.
Георгиј Манајев, Russsia beyond
2019-11-19 07:40:31
"Али, ако је и тако, и Русија, и Србија, и ниједна од тих земаља никада није добила статус `савезника САД-а`"
2019-11-17 10:25:56
У оно доба када се Савезници нису могли договорити да нам помогну што у људству, муницији и свему осталоме, Краљевина Србија је, крајем 1915, пропала. У...
2019-11-09 09:27:34
Пре 75 година одвијала се најжешћа битка при форсирању Дунава на нашем подручју. Јединице Трећег украјинског фронта и Главног штаба Војводине су херојски јуришали преко ове велике реке, над којом су доминирали висови изнад Батине које је држао неприијатељ. Имао сам част да упознам доста бораца који су учествовали у бици на Батини, а један од њих ми је рекао: “Децо моја, дивне бродове имате данас, а ја сам Дунав на овом месту прешао на вратима од штале".
2019-10-29 08:20:28
Увод - Бомбардовање Републике Српске (агресија НАТО на РС) које је спроводио НАТО пакт током рата у БиХ, као тема није широко присутна у домаћој, а још мање у страној јавности, осим у различитим званичним и незваничним извештајима ОУН, те самог НАТО пакта и у одређеним новинским текстовима, научним радовима и историјским уџбеницима, под различитим именима и различитим тумачењима. У последњих неколико година у РС се обележава дан НАТО бомбардовања РС, а као датум је одређен 9. септембар. О ангажовању НАТО пакта током рата у БиХ не зна се довољно, нити се о томе довољно говори. На западу се „ангажман НАТО пакта“ посматра искључиво са „хуманитарне стране“, као „изнуђена и неопходна мера“ у циљу „спречавања и елиминисања хуманитаране катастрофе“. Мало се говори и пише о односу УНПРОФОР-а – мировних снага УН и самог НАТО пакта који је био врло домимантан у БиХ. Додељени мандат мировних снага УН и изнуђено спровођење тога мандата, супротно основним начелима деловања мировних снага УН, од стране САД, блиско савезништво са НАТО пактом и сврставање снага УН на страну Бошњака и заузимање непријатељског става према Србима и РС, нису радо разматране теме ни у домаћој ни у страној јавности. Ретки су аутори и политичари који агресију НАТО пакта на РС посматрају као предходну фазу агресије НАТО пактан на СРЈ и својеврсну припрему за коначни ударац на српскуе земље. Агресија НАТО пакта на Републику Српску, Србију и српски народ може се посматрати са мноштва аспеката и анализирати и изучавати са становишта многих научних дисциплина. За овај феномен свакако су заинетресване пре свих војна наука, геополитика, затим историја, наука о међународним односима, али и социолошке, психолошке па и медицинске науке. Министарство одбране Србије и Медија центар "Одбрана" су предузели важне кораке у оквиру своје издавачке делатности да кроз едицију РАТНИК расветле многе од набројаних аспеката агресије НАТО против српског народа у целини. У том смилу је и на овогодишњем сајму књига организован трибина под називом „Искустав из одбране током НАТО агресије“ – Памтимо књигом, на којој се на бази чињеница отворено говорило, о различитим аспектима поменуте агресије, са тежиштем на изучавању војних искустава и извлачења различитих поука за будућност, како ради политичког деловања, тако и ради усваршавања војнодоктринарних знања и знања из сфере одбране и безбедности.
2019-10-29 07:35:56
У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и...
2019-10-27 09:08:33
Систем Гулаг је у Стаљиново доба покривао целу територију СССР-а, од Поларног круга до Казахстана и од западних граница до руског Далеког истока. Данас се на Западу...
2019-10-26 08:10:52
Нови заменик министра одбране Русије Јунус Бек Јевкуров био је у делегацији премијера Дмитрија Медведева, али мало ко је препознао специјалца који је пре две деценије заузео аеродром у Приштини
2019-10-19 09:21:55
Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у Румунији и Бугарској, команда Дунавске флотиле предузела је више...
2019-10-17 07:51:34
Информација да Јапан неће напасти Совјетски Савез била је пресудна да се делови Црвене армије повуку и помогну у одбрани
2019-10-14 16:35:38
Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се десило да његов политички став противречи западном...
RSS
