Како изгледају инсигније „жезал“ и „держава“ за које је руски цар Иван Грозни веровао да имају лековиту моћ?
У завршној церемонији крунисања руског цара монарх је седео на трону и држао у десној руци жезал, а у левој державу. Први цар који је користио ове симболе био је руски император Фјодор I (1557-1598), син Ивана Грозног, а последњи је био Николај II, мада он тада, 27. априла 1906. године није додирнуо инсигније. Оне су на церемонији стајале на столу, Николају II са десне стране.
Жезал и скиптар у време Рјуриковича и династије Романов
Виктор Михајлович Васњецов, „Иван Грозни“
Третјаковска галеријаЦарски жезал је вероватно најстарији симбол власти. Он вуче корене од штапа који су носили пастири и светитељи. То је био симбол пастиреве власти над својим стадом, и власти свештеника над својим верницима. У многим религијама су великодостојници често носили жезал. У царској руци је он био симбол дрвета живота које повезује небо и земљу.
Сребрењак (новчић) Свјатополка Проклетог (горе), златник (новчић) Светог Владимира (доле).
Григориј Тјуканов (CC BY-SA 3.0), ЕрмитажТакав жезал се може видети на старом руском новцу из доба Владимира Великог и кнеза Свјатополка где је кнез приказан како држи жезал украшен крстом. Слични прикази се срећу и на византијском новцу из истог периода.
Скиптар је мало другачији. Он је нешто краћи од жезла. Често су га користиле војсковође у Римској империји као одличје, а касније, у средњем веку, носили су га европски монарси као атрибут војне и световне власти.
Литовченко А. Д, Иван Грозни показује ризницу енглеском изасланику Хорсију 1875.
Руски музејПрви жезал у Русији је вероватно приказан на илустрацијама у Радзивиловском летопису (13. век) где кијевски кнез Свјатослав II држи жезал дочекујући немачке изасланике. Званично жезал није коришћен све до 16. века. Кнезови Московског царства су користили жезал као инсигнију (заједно са круном).
Енглески изасланици Роберт Канцелар и Клемент Адамс записали су 1553. године да их је Иван Грозни дочекао седећи на „позлаћеном трону, са круном на глави и жезлом од кристала и злата у десној руци“. Од тада су цареви на церемонијама увек држали у руци жезал.
Додуше, Иван Грозни га је носио увек, као симбол своје власти. Џером Хорси, други енглески дипломата у Русији, бележи да је Иван Грозни веровао да жезал, направљен од „једнороговог рога“ има лековиту моћ! У разговору са Хорсијем Иван је рекао: „Затрован сам болешћу“. Затим је наредио свом личном лекару да узме царски жезал инкрустриран драгим камењем и на врху украшен „рогом једнорога“ (највероватније рогом нарвала, „морског једнорога“) и да њиме опише круг на столу и у њега да стави два паука. Један паук је угинуо, а други побегао. Тада Иван рече: „Сувише је касно. Он (жезал) ме неће спасти“.
Фјодор I Иванович (1584-1598) био је последњи руски цар из династије Рјуриковича, син Ивана Грозног и Анастасије Романовне.
Виктор Корњушин/Global Look PressРуски цар Фјодор I је на свом крунисању 1584. године држао у руци жезал, а скиптар и держава су ношени на јастуку испред њега. Нажалост, Фјодоров скиптар није сачуван.
Жезал и держава, део Великих одора цара Михаила Романова. Злато, драго камење, емајл. Почетак 17. века. Колекција Оружејне палате Московског кремља.
Балабанов/SputnikНајстарији познати скиптар руских царева је онај који је користио Михаил I, први цар из династије Романов. Носио га је и на крунисању и после њега. Тај скиптар је највероватније добијен као поклон од Рудолфа II, цара Светог римског царства. Други скиптар, који је користио руски цар Алексеј, стигао је из Истамбула 1662. године заједно са державом.
Жезал Других одора.
Фјодор Солнцев/Древности Российского государства, 1846—1853Петар Велики је на свом крунисању користио старински жезал направљен у Москви. Он је веома личио на жезал из доба Рјуриковича. Аустријски драгуљар Леополд Пфистерер, који је живео у Русији, направио је 1762. године императорски скиптар за Катарину II и он се од тада користи у церемонији крунисања руских царева.
Императорски скиптар. Направљен за Катарину II почетком 1770-их, дугачак 59,5 цм. Злато прекривено са осам дијамантских прстенова. На врху је брилијант „Орлов“ са златним двоглавим орлом украшеним црним емајлом са брилијантима. Дијамантски фонд РФ.
Јуриј Сомов/SputnikНа тај скиптар је 1774. године додат брилијант „Орлов“. Скиптар је дугачак 59,6 центиметара и тежак 604 грама. Садржи 395 грама злата, 60 грама сребра и 193 дијаманта. Од 1967. године је изложен у Дијамантском фонду Оружејне палате у Кремљу.
Крст изнад света
Держава цара Алексеја Михајловича (1629-1676). Цариград, 1662. Државни културноисторијски музеј „Московски кремљ“
Сергеј Суботин/SputnikДержава или globus cruciger (латински назив, „крстоносна лопта“) такође је царска инсигнија која симболизује духовну и религијску власт монарха над светом. Као и жезал (скиптар), держава потиче из Римске империје. Кугла коју држи бог Јупитер симболизовала је свет или универзум, док је кугла (держава) коју је носио император симболизовала његову власт.
Держава Петра II
Shakko/WikipediaСа развојем хришћанства на куглу је додат крст. Император је држао куглу (свет) у својој руци да покаже како он влада у име Божије. Руски цареви су и державу и жезал преузели од Константинопоља.
Руска императорска держава коју је 1762. направио драгуљар Екарт, а 1984. су је рестаурисали Иванов и Алексахин. Црвено злато. Крст од брилијаната стоји на Цејлонском сафиру. Дијамантски фонд, Московски кремљ.
Јуриј Сомов/SputnikПостоје четири руске державе. Прву је користио Михаил I Романов и она је стигла заједно са жезлом као поклон Рудолфа II. На њој су приказане сцене из живота библијског цара Давида. Грчку державу, која је стигла из Истамбула 1662. године заједно са жезлом, користио је руски цар Алексеј. Једна је направљена у Русији за Петра Другог и била је прилично мала јер је 1727. године монарх имао само 12 година.
Ремек-дела драгуљара руског Гохрана (Државне ризнице племенитих метала и драгог камења РФ). Жезал и держава су умањене копије императорског жезла и державе који се чувају у Дијаманстком фонду Кремља. Копије су за трећину мање од оригинала. Направљене од платине, злата, брилијаната и великих сафира.
Дијамантски фондИ најзад, дворски јувелир Георг Фридрих Екарт направио је за Катарину II императорску державу високу 24 цм, пречника 48 цм. То је добро углачани златни глобус украшен прстеновима од брилијаната. За време Павла I ову державу је красио цејлонски сафир тежак 195 карата. Ова держава садржи 465 грама злата, 305 грама сребра и 1370 брилијаната.
Императорка Катарина Друга, Алексеј Антропов.
Георгиј Манајев, Russsia beyond
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
RSS
