Одакле потичу симболи руске монархије?

Објављено: 13.10.2019.год.
Фото: © Russia beyond


Како изгледају инсигније „жезал“ и „держава“ за које је руски цар Иван Грозни веровао да имају лековиту моћ?

У завршној церемонији крунисања руског цара монарх је седео на трону и држао у десној руци жезал, а у левој державу. Први цар који је користио ове симболе био је руски император Фјодор I (1557-1598), син Ивана Грозног, а последњи је био Николај II, мада он тада, 27. априла 1906. године није додирнуо инсигније. Оне су на церемонији стајале на столу, Николају II са десне стране.

Жезал и скиптар у време Рјуриковича и династије Романов 

Виктор Михајлович Васњецов, „Иван Грозни“

Царски жезал је вероватно најстарији симбол власти. Он вуче корене од штапа који су носили пастири и светитељи. То је био симбол пастиреве власти над својим стадом, и власти свештеника над својим верницима. У многим религијама су великодостојници често носили жезал. У царској руци је он био симбол дрвета живота које повезује небо и земљу.

Сребрењак (новчић) Свјатополка Проклетог (горе), златник (новчић) Светог Владимира (доле).

Такав жезал се може видети на старом руском новцу из доба Владимира Великог и кнеза Свјатополка где је кнез приказан како држи жезал украшен крстом. Слични прикази се срећу и на византијском новцу из истог периода.

Скиптар је мало другачији. Он је нешто краћи од жезла. Често су га користиле војсковође у Римској империји као одличје, а касније, у средњем веку, носили су га европски монарси као атрибут војне и световне власти.

Литовченко А. Д, Иван Грозни показује ризницу енглеском изасланику Хорсију 1875.

Први жезал у Русији је вероватно приказан на илустрацијама у Радзивиловском летопису (13. век) где кијевски кнез Свјатослав II држи жезал дочекујући немачке изасланике. Званично жезал није коришћен све до 16. века. Кнезови Московског царства су користили жезал као инсигнију (заједно са круном).

Енглески изасланици Роберт Канцелар и Клемент Адамс записали су 1553. године да их је Иван Грозни дочекао седећи на „позлаћеном трону, са круном на глави и жезлом од кристала и злата у десној руци“. Од тада су цареви на церемонијама увек држали у руци жезал.

Додуше, Иван Грозни га је носио увек, као симбол своје власти. Џером Хорси, други енглески дипломата у Русији, бележи да је Иван Грозни веровао да жезал, направљен од „једнороговог рога“ има лековиту моћ! У разговору са Хорсијем Иван је рекао: „Затрован сам болешћу“. Затим је наредио свом личном лекару да узме царски жезал инкрустриран драгим камењем и на врху украшен „рогом једнорога“ (највероватније рогом нарвала, „морског једнорога“) и да њиме опише круг на столу и у њега да стави два паука. Један паук је угинуо, а други побегао. Тада Иван рече: „Сувише је касно. Он (жезал) ме неће спасти“.

Фјодор I Иванович (1584-1598) био је последњи руски цар из династије Рјуриковича, син Ивана Грозног и Анастасије Романовне.

Руски цар Фјодор I је на свом крунисању 1584. године држао у руци жезал, а скиптар и держава су ношени на јастуку испред њега. Нажалост, Фјодоров скиптар није сачуван.

Жезал и держава, део Великих одора цара Михаила Романова. Злато, драго камење, емајл. Почетак 17. века. Колекција Оружејне палате Московског кремља.

Најстарији познати скиптар руских царева је онај који је користио Михаил I, први цар из династије Романов. Носио га је и на крунисању и после њега. Тај скиптар је највероватније добијен као поклон од Рудолфа II, цара Светог римског царства. Други скиптар, који је користио руски цар Алексеј, стигао је из Истамбула 1662. године заједно са державом.

Жезал Других одора.

Петар Велики је на свом крунисању користио старински жезал направљен у Москви. Он је веома личио на жезал из доба Рјуриковича. Аустријски драгуљар Леополд Пфистерер, који је живео у Русији, направио је 1762. године императорски скиптар за Катарину II и он се од тада користи у церемонији крунисања руских царева.

Императорски скиптар. Направљен за Катарину II почетком 1770-их, дугачак 59,5 цм. Злато прекривено са осам дијамантских прстенова. На врху је брилијант „Орлов“ са златним двоглавим орлом украшеним црним емајлом са брилијантима. Дијамантски фонд РФ.

На тај скиптар је 1774. године додат брилијант „Орлов“. Скиптар је дугачак 59,6 центиметара и тежак 604 грама. Садржи 395 грама злата, 60 грама сребра и 193 дијаманта. Од 1967. године је изложен у Дијамантском фонду Оружејне палате у Кремљу.

Крст изнад света 

Держава цара Алексеја Михајловича (1629-1676). Цариград, 1662. Државни културноисторијски музеј „Московски кремљ“

Держава или globus cruciger (латински назив, „крстоносна лопта“) такође је царска инсигнија која симболизује духовну и религијску власт монарха над светом. Као и жезал (скиптар), держава потиче из Римске империје. Кугла коју држи бог Јупитер симболизовала је свет или универзум, док је кугла (держава) коју је носио император симболизовала његову власт.

Держава Петра II

Са развојем хришћанства на куглу је додат крст. Император је држао куглу (свет) у својој руци да покаже како он влада у име Божије. Руски цареви су и державу и жезал преузели од Константинопоља.

Руска императорска держава коју је 1762. направио драгуљар Екарт, а 1984. су је рестаурисали Иванов и Алексахин. Црвено злато. Крст од брилијаната стоји на Цејлонском сафиру. Дијамантски фонд, Московски кремљ.

Постоје четири руске державе. Прву је користио Михаил I Романов и она је стигла заједно са жезлом као поклон Рудолфа II. На њој су приказане сцене из живота библијског цара Давида. Грчку державу, која је стигла из Истамбула 1662. године заједно са жезлом, користио је руски цар Алексеј. Једна је направљена у Русији за Петра Другог и била је прилично мала јер је 1727. године монарх имао само 12 година.

Ремек-дела драгуљара руског Гохрана (Државне ризнице племенитих метала и драгог камења РФ). Жезал и держава су умањене копије императорског жезла и державе који се чувају у Дијаманстком фонду Кремља. Копије су за трећину мање од оригинала. Направљене од платине, злата, брилијаната и великих сафира.

И најзад, дворски јувелир Георг Фридрих Екарт направио је за Катарину II императорску державу високу 24 цм, пречника 48 цм. То је добро углачани златни глобус украшен прстеновима од брилијаната. За време Павла I ову державу је красио цејлонски сафир тежак 195 карата. Ова держава садржи 465 грама злата, 305 грама сребра и 1370 брилијаната.

Императорка Катарина Друга, Алексеј Антропов.

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Добровољац Радован Перић

2020-02-15 05:53:58

Заборављени херој са Кошара

Шта се данас налази на месту логора Гулага?

2020-02-09 07:10:03

Када се говори о трагичним збивањима из 1930-их и 1940-их, често се помињу Соловки, Воркута и Колима. Многима, међутим, није познато шта се тамо данас дешава. 1....

Ленка у рату неустрашива, у слободи седморо родила

2020-02-04 06:46:21

Међу српским хероинама Великог рата Ленка Пјевић Рабасовић, родом из ужичког села Биоска, заузима значајно место. Као млада девојка, под окупацијом неустрашива, поносна, слободољубива, а после...

Како један амерички пилот умало није започео нуклеарни рат са СССР

2020-01-22 09:35:40

Совјетски Савез није дочекао извињење и одштету од Американаца за оборени авион, али је наплатио на свој начин. „Они су се једноставно нашли на погрешном месту у...

Караџић: Највећи део наших проблема су остаци империјалне власти над овим простором

2020-01-19 12:50:03

Први председник Републике Српске за "Новости", о новом империјализму и копчи између кризе у БиХ и стања у свету

Шта је све Радио-телевизији Србије било важније од Дана Републике (Српске)

2020-01-13 07:31:44

НА Дан Републике Српске, 9. јануара, Јавни сервис Србије није директно преносио свечаност у Бањој Луци, коју је званично подржала Република Србија, а у програму учествовали изасланик председника Србије, председница и чланови српске владе, начелник Генералштаба Војске Србије и, наравно, Његова светост патријарх српски господин Иринеј, дакле српска држава у пуном државном и конфесионалном капацитету, како и доличи.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2020-01-09 06:55:30

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Укинути Републику Српску

2020-01-08 20:08:09

Пише Бошко Козарски То је сан већине грађана Босне и Херцеговине. Додуше, једни би да је избришу гумицом за дејтонска пенкала, а други да је накалеме на...

„Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа, спустила се на улице“

2020-01-06 12:57:25

Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа,...

РТ: Није угњетавање ако то ради „прозападни демократа“?: Црногорски закон о верској слободи је подла и незаконита лакрдија

2019-12-29 12:03:19

Усвајање закона о „верској слободи“ који отвара врата прогону одређене вере обично би се посматрало као застрашујуће кршење људских права, али када се то чини православним...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: