Мао Цедунг (Кина)
Оснивач Комунистичке партије Кине и њен вођа (1893 – 1976) једном је био велики пријатељ Совјетског Савеза. Током грађанског рата у Кини СССР је подржавао његове комунистичке снаге, а Мао је 1949. посетио Москву, живео у Стаљиновој резиденцији и потписао споразум о пријатељству и узајамној помоћи.
Нешто касније се разочарао у Совјетски Савез. Није му се допало што је Никита Хрушчов осудио Стаљинов култ личности и био спреман да живи у миру са капиталистичким западним светом. Од касних педесетих година до Маове смрти Кина је била непријатељ Совјетског Савеза, ништа мање опасан од Сједињених Држава, а једном су чак СССР и Кина за длаку избегли Трећи светски рат.
Ким Ил Сунг (Северна Кореја)
Сергеј Гунејев/Sputnik, Pixabay
Пре него је постао лидер Северне Кореје Ким Ил Сунг је водио герилски рат за ослобођење Кореје од јапанске окупације (1910-1945). Тако је доспео и у СССР. Почетком четрдесетих година борио се против Јапана као официр Црвене армије.
Ким Ил Сунг је волео свој војнички позив и није желео да се меша у политику. „Желим да командујем пуком, дивизијом... шта ће ми политика“, говорио је. Али руководство Совјетског Савеза је сматрало да је он одличан кандидат за министра одбране. „Ја о политици ништа не знам и не желим да знам“, жалио се Ким Ил Сунг.
Пошто је Кореја ослобођена од јапанске окупације и под утицајем СССР и САД сместа подељена Ким Ил Сунг је полако почео да се пробија на политички врх, склањајући с пута чак и просовјетске фигуре. Користећи војну и економску помоћ СССР Ким је блиско сарађивао са Кином и заменио марксизам-лењинизам Џуче идејом, која је постала званична идеологија Северне Кореје.
Хо Ши Мин (Вијетнам)
AP, Pixabay
Хо Ши Мин (1890 – 1969) је од двадесетих година посвећени марксиста и као избеглица из Вијетнама посетио је СССР 1923. те се упознао са Лавом Троцким. Оснивач је Комунистичке партије Вијетнама и предводио је борбу против колонизатора.
Ратни сукоб са Французима а затим и са проамеричким Јужним Вијетнамом му није дозволио да поново посети Москву. Али совјетски пријатељи су помагали његову владу, сматрајући га главним савезником у Индокини. Хо Ши Миново тело су после смрти балсамовали совјетски стручњаци и он и данас лежи у маузолеју у Ханоју, као Лењин у Москви.
Гамал Абдел Насер (Египат)
Getty Images
Најпопуларнији арапски лидер свог времена, симбол арапске борбе за независност Насер (1918 – 1970) није био комуниста, штавише забранио је активност Комунистичке партије Египта. Али то није био разлог да не постане највећи пријатељ СССР-а на Блиском истоку. У ратовима између арапских земаља и Израела Москва је подржала Арапе и пружала Насеру финансијску помоћ.
„Западне снаге су чиниле све што је могуће да се умешају у послове Египта, али ми смо се томе снажно супротставили“, говорио је Насер Хрушчову 1958. „СССР је искрен према нама Арапима, то потврђују наши пријатељски односи.“
Највећа узајамна љубав је испољена 1964. када је Насер посетио Москву, а Хрушчов му уручио орден Хероја Совјетског Савеза.
Ерих Хонекер (Источна Немачка)
Getty Images
Најпознатији мурал на Берлинском зиду је свакако пољубац Брежњева и Хонекера. Вођа СССР-а је био познат као човек који воли да се љуби на сусретима са државницима, а Хонекер, лидер Источне Немачке од 1971. до 1989. је посебан случај. У Источној Европи је тешко било наћи вођу који би био лојалнији Совјетском Савезу.
Комуниста Хонекер је провео осам година у затвору за време Хитлеровог режима. А после поделе Немачке направио је каријеру у Социјалисточкој партији. Хонекер је такође био Херој Совјетског Савеза.
Фидел Кастро (Куба)
Reuters, Pixabay
Кад је твој пријатељ спреман да због тебе почне Трећи светски рат, то већ нешто значи. У име комунизма Кастро је био спреман: током Карипске кризе 1962. он је фактички молио Хрушчова да не повлачи ракете са Кубе, које су Американци сматрали директном претњом.
Хрушчов није био баш задовољан Фиделом, говорећи: „Не могу да верујем Кастру... Јуче нам је предлагао да почнемо нуклеарни рат... Да није изгубио разум? Можда га ни нема?“
Криза се срећом завршила на миран начин. Кастро није чуо Хрушчовљеве речи, остао је пријатељ Совјетског Савеза и помагао многе „мале треће светске ратове“ (у грађанском рату у Анголи учествовало је 50.000 Кубанаца). Кастро је више пута посетио Совјетски Савез и преживео већину својих совјетских пријатеља (Хрушчова, Брежњева, Андропова), па и сам распад супердржаве.
Олег Јегоров, Russia beyond
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
RSS
