Пет раздобља када се Русија нашла на граници нестанка

Објављено: 22.09.2019.год.
Фото: © Владимир Вјаткин/Sputnik, Legion-Media, Russia beyond


Русија се борила у великом броју ратова и претрпела је многа освајања, али пет пута у својој историји нашла се у опасности од потпуног уништења.

Руско царство је настало у 16. веку, када је велики кнез московски Иван IV Грозни крунисан за цара. Убрзо након тога царство је доживело прву велику политичку кризу.  

1. Смутно доба и пољска инвазија

Син Ивана Грозног, Фјодор I Иванович, умро је 1598. године, не оставивши наследника. Тиме је династија Рјуриковича окончала своју владавину. Моћ Бориса Годунова, брата Фјодорове жене Ирине, који је наследио престо, била је нестабилна. Уследила је велика глад и бројни устанци су потресли земљу. 1605. године, после Годуновљеве смрти, почело је Смутно доба.

Током овог периода на престолу се сменило неколико личности, међу којима су били Лажни Димитрије I и Лажни Димитрије II, затим Василије IV Шујски (који је владао од 1606. до 1610.), и Савет од седам бољара, који су сменили Шујског и позвали Пољаке у Москву.

Пољаци су планирали да Владислав IV Васа, син њиховог краља, Сигмунда III Васе, постане владар Русије. Према њиховим плановима, ова земља није требало да постане део Пољско-литванске уније, већ само сателитска држава. То је, међутим, значило да би Русија готово сасвим извесно изгубила свој суверенитет.

Питер Пауљ Рубенс. Портрет Владислава Васи, 1624.

На срећу, народ је подигао устанак под вођством Кузме Мињина и кнеза Дмитрија Пожарског. Москва је ослобођена од пољских освајача. За новог цара изабран је Михаил Фјодорович Романов.

2. Крај 17. века

У 17. веку Русија је у свој састав укључила Левообалску Украјину, што је значило да је добила заједничку границу са Отоманским царством. Тако се Русија прикључила антитурској европској коалицији и прекинула са изолационистичким приступом спољној политици.

Постало је јасно да је Русија прилично неразвијена у поређењу са европским земљама. У том тренутку она је имала све што је потребно да постане империја која може да се носи са европским државама, али традиционалистички приступ цара Алексеја (оца Петра Великог) и његових доглавника успоравао је развој земље.  

Лондон, 1616.

Русија није имала ефикасну савремену војску. Производња робе није се добро развијала због застарелих закона и царина. Раскол у Руској православној цркви довео је до поделе на званичну цркву и Староверце, што је унело раздор међу народ. Устанци и побуне потресали су земљу. Међу њима је најзапаженији био устанак Стењке Разина, када побуњени козаци замало нису заузели Москву.

Аполинариј Васнецов. Код Мјасницких врата Белог града у 17. веку

Историчари готово једногласно сматрају да би без Петра Великог и његових помало исхитрених и веома сурових реформи Русија била поражена од Шведске са њеном беспрекорном војском и способним Карлом XII, мада су његови планови у случају победе били нејасни; знамо само да је желео да опколи и заузме Москву. Међутим, Петрова унутрашња и спољна политика су, уз помоћ неких европских земаља, успели Русију да извуку из кризе. Обновљена и оснажена, 1721. године Русија је званично постала империја.

Годфри Кнелер. Портрет руског цара Петара Великог, 1968.
3. Наполеонов поход на Русију

Највећи непријатељ Наполеонове Француске била је Велика Британија, која је у то доба била велика колонијална сила. Како би отежао стање у Британији, Наполеон је увео континенталну блокаду. Био је то масовни ембарго на британску робу, који су морале да поштују све европске земље. Осим Русије, коју је Наполеон планирао да освоји за пет дана (од 1811). Он није планирао да мења руски политички систем. Вероватно је само желео да од Русије начини сателитску државу, као што је учинио са многим европским земљама.

Мада је Наполеонова војска од преко 600 хиљада војника ефикасно промарширала кроз Русију и заузела Москву, Наполеону није остало ништа друго да освоји. Али тада је кренуо герилски рат против Француза у пуном замаху. Залихе муниције и намирница биле су им ограничене, а путеви за снабдевање непрекидно угрожени, док је руска војска чекала свој тренутак за одмазду. Заробљен у спаљеној Москви, Наполеон је покушао да преговара о миру, али узалуд. На крају је морао да се повуче.
Адољф Нортен. Наполеоново повлачење из Русије
4. Револуције 1917-1918.

1917-1918. године Русија је вероватно била исто толико близу губљења суверенитета као и у Смутно доба. У Москви или Санкт Петербургу није било освајача, али после убиства руске царске породице 14 страних земаља је упало на руску територију. Северне територије, Далеки исток, Крим – многи делови Русије су били нападнути.

Међутим, нападачи нису имали јасан план деловања. Највероватније су само чекали да виде која страна ће победити у руском Грађанском раду између бољшевика и монархиста, који су још били одани империји и надали се да ће на власт вратити Романове.
Владивосток, Русија. Војници и морнари из многих земаља постројени су испред зграде Штаба савезника. Underwood & Underwood, 09/1918.

Такође је тачно да би, у случају да је пропао покушај бољшевика да преузму власт, земља готово сигурно била препуштена тоталном хаосу и изгубила свој континуитет. То се ипак није догодило, јер су бољшевици однели победу против Белих и са невиђеном суровошћу их казнили. У међувремену СССР је већ био у повоју.

5. Други светски рат

За разлику од Наполеона, који је планирао да у Русији постави свог краља и натера ову земљу да му плаћа порез и храни његову војску, Хитлер је планирао геноцид и етничко чишћење Русије. Ова монструозан Генерални план за Исток подразумевао је да грађани који су „у расном погледу незадовољавајући” буду послати у Сибир, на Далеки исток и у Латинску Америку. Требало је да милиони људи буде уништено у логорима смрти.

Током рата нацисти су починили бројна зверства над грађанима СССР-а. Многи људи су транспортовани у Немачку као робље, а на хиљаде их је погубљено. СССР је изгубио преко 27 милиона људи у рату, а још милиони су рањени и остали инвалиди. Ипак, Совјетски Савез је успео да заустави нацистичку најезду.

Георгиј Манајев, Russia beyond

 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Случај Младић: Жртвени јарац за ратне злочине НАТО савеза почињене у Југославији

2020-07-13 08:55:35

"Пресуда помаже НАТО-у да учврсти свој положај на Балкану држећи Србе погнуте и даље. Генерал Младић је жртвени јарац за ратне злочине НАТО савеза почињене у Југославији, које МКСЈ прикрива и тако помаже НАТО-у у чињењу још више ратних злочина, као што смо видели од тада."

Операција Војске Републике Српске „Криваја '95“

2020-07-11 09:23:13

По трећи пут у двадесетом веку муслимани су починили страховите злочине над српским народом Подриња. Чинили су то у циљу остварења давнашње жеље да из овог подручја протерају српско становништво и тако српски народ Босне и Херцеговине заувек одвоје од Србије, његове земље матице. Предвођене потомцима злочинаца из Првог и Другог светског рата, муслиманске хорде извршиле су погром српског становништва. Подриње је било у пламену, а злочини су понегде надмашивали оне из времена турске окупације. Покушај Војске Републике Српске да 1993. године противударом заустави страдање српског народа није успео, јер је генерал Филип Морион спречио улазак Војске Републике Српске у Сребреницу. Међународна заједница је Сребреницу прогласила Заштићеном зоном, која је требало да буде демилитаризована, али то у пракси није учињено. Снаге 28. дивизије су наоружаване и тзв. Безбедносну зону користиле су као полазиште у нападима на српска села под контролом Војске Републике Српске. После тих крвавих похода, враћале су се под заштиту снага УНПРОФОР-а, које нису могле или нису хтеле да их у томе спречавају. Војска Републике Српске је била приморана да, у циљу заштите српског народа, предузме одлучну акцију и елиминише опасност која је претила и њој и српском народу. Планирана, је организована и реализована операцијa „Криваја '95“ у којој су минималне снаге поражене а далеко бројније снаге 28. дивизије напустиле су Сребреницу и кренуле у пробој ка Тузли. У том пробоју из окружења муслиманске снаге су претпеле велике губитке у сукобима са Војском Републике Српске, али и у међусобним сукобима.

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Минск

Минск