Русија се борила у великом броју ратова и претрпела је многа освајања, али пет пута у својој историји нашла се у опасности од потпуног уништења.
Руско царство је настало у 16. веку, када је велики кнез московски Иван IV Грозни крунисан за цара. Убрзо након тога царство је доживело прву велику политичку кризу.
1. Смутно доба и пољска инвазија
Син Ивана Грозног, Фјодор I Иванович, умро је 1598. године, не оставивши наследника. Тиме је династија Рјуриковича окончала своју владавину. Моћ Бориса Годунова, брата Фјодорове жене Ирине, који је наследио престо, била је нестабилна. Уследила је велика глад и бројни устанци су потресли земљу. 1605. године, после Годуновљеве смрти, почело је Смутно доба.
Владимир Хотиненко RENOVA-MEDIA, 2007
Током овог периода на престолу се сменило неколико личности, међу којима су били Лажни Димитрије I и Лажни Димитрије II, затим Василије IV Шујски (који је владао од 1606. до 1610.), и Савет од седам бољара, који су сменили Шујског и позвали Пољаке у Москву.
Пољаци су планирали да Владислав IV Васа, син њиховог краља, Сигмунда III Васе, постане владар Русије. Према њиховим плановима, ова земља није требало да постане део Пољско-литванске уније, већ само сателитска држава. То је, међутим, значило да би Русија готово сасвим извесно изгубила свој суверенитет.
Питер Пауљ Рубенс. Портрет Владислава Васи, 1624.
На срећу, народ је подигао устанак под вођством Кузме Мињина и кнеза Дмитрија Пожарског. Москва је ослобођена од пољских освајача. За новог цара изабран је Михаил Фјодорович Романов.
2. Крај 17. века
У 17. веку Русија је у свој састав укључила Левообалску Украјину, што је значило да је добила заједничку границу са Отоманским царством. Тако се Русија прикључила антитурској европској коалицији и прекинула са изолационистичким приступом спољној политици.
Постало је јасно да је Русија прилично неразвијена у поређењу са европским земљама. У том тренутку она је имала све што је потребно да постане империја која може да се носи са европским државама, али традиционалистички приступ цара Алексеја (оца Петра Великог) и његових доглавника успоравао је развој земље.
Лондон, 1616.
Getty ImagesРусија није имала ефикасну савремену војску. Производња робе није се добро развијала због застарелих закона и царина. Раскол у Руској православној цркви довео је до поделе на званичну цркву и Староверце, што је унело раздор међу народ. Устанци и побуне потресали су земљу. Међу њима је најзапаженији био устанак Стењке Разина, када побуњени козаци замало нису заузели Москву.
Аполинариј Васнецов. Код Мјасницких врата Белог града у 17. веку
Историчари готово једногласно сматрају да би без Петра Великог и његових помало исхитрених и веома сурових реформи Русија била поражена од Шведске са њеном беспрекорном војском и способним Карлом XII, мада су његови планови у случају победе били нејасни; знамо само да је желео да опколи и заузме Москву. Међутим, Петрова унутрашња и спољна политика су, уз помоћ неких европских земаља, успели Русију да извуку из кризе. Обновљена и оснажена, 1721. године Русија је званично постала империја.
Годфри Кнелер. Портрет руског цара Петара Великог, 1968.
Адољф Нортен. Наполеоново повлачење из Русије
Владивосток, Русија. Војници и морнари из многих земаља постројени су испред зграде Штаба савезника. Underwood & Underwood, 09/1918.
Такође је тачно да би, у случају да је пропао покушај бољшевика да преузму власт, земља готово сигурно била препуштена тоталном хаосу и изгубила свој континуитет. То се ипак није догодило, јер су бољшевици однели победу против Белих и са невиђеном суровошћу их казнили. У међувремену СССР је већ био у повоју.
5. Други светски рат
За разлику од Наполеона, који је планирао да у Русији постави свог краља и натера ову земљу да му плаћа порез и храни његову војску, Хитлер је планирао геноцид и етничко чишћење Русије. Ова монструозан Генерални план за Исток подразумевао је да грађани који су „у расном погледу незадовољавајући” буду послати у Сибир, на Далеки исток и у Латинску Америку. Требало је да милиони људи буде уништено у логорима смрти.
Getty Images
Током рата нацисти су починили бројна зверства над грађанима СССР-а. Многи људи су транспортовани у Немачку као робље, а на хиљаде их је погубљено. СССР је изгубио преко 27 милиона људи у рату, а још милиони су рањени и остали инвалиди. Ипак, Совјетски Савез је успео да заустави нацистичку најезду.
Георгиј Манајев, Russia beyond
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2022-01-07 08:21:01
Руски председник Владимир Путин одржао је опсежне разговоре са својим кинеским колегом Си Ђинпингом прошле седмице, при чему су се два светска лидера договорила о плановима за успостављање новог заједничког међународног финансијског оквира.
2021-12-28 13:28:20
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији Одвојивши се од мора, након пада под Турке, Срби су запоставили...
2021-12-19 08:30:08
За РТ пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа \"Русија у глобалним пословима\".
2021-12-06 09:07:24
Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.
2021-12-05 10:31:02
RSS
