Које државе су освајале руску територију?

Објављено: 04.08.2019.год.
Битка код Маројарославеца 24. октобра 1812., фото: Getty Images / RT

 


Русија је неколико пута у својој историји била делимично окупирана, али никада није потпуно побеђена.

1. Златна Хорда
 

Сергеј Присекин, „Куликовска битка“, 1980.

Златна Хорда је у почетку била део Монголске империје. Владар Златне хорде Бату-кан је 1237. године окупирао Кијевску Русију палећи и пустошећи њене највеће градове – Кијев, Владимир, Рјазањ, Чернигов и др. У то време је монголска армија била далеко бројнија од руске.

После најезде Монголи су се повукли у степу јер им није био циљ да заузму руску територију. Дозволили су Русима да сами бирају кнезове у великим градовима, с тим што је сваки кнез морао на почетку владавине да оде у Златну Хорду и посведочи своју покорност како би добио ферман. Поред тога, Руси су морали плаћати данак Златној Хорди чак и после 1259. године када се она као засебан канат одвојила од Монголске империје. Тај систем зависности се у историји назива татарско-монголски јарам.

Јарам је снажно утицао на руску културу. У том периоду је знатно опала писменост становништва, као и ниво технологије и производње. Тек у Куликовској бици 1380. године кнез Димитрије Донски је потукао војску Хорде до ногу. Био је то почетак дуго очекиваног ослобођења руских земаља. Јарам је формално окончан 1480. године, када је московски кнез Иван Велики стајао са војском на реци Угри док су Татари неко време стајали на другој обали, а затим се повукли без борбе. Тако су руске земље поново постале независне.

2. Пољско-литванска државна заједница 

„Пољаци предају Московски кремљ кнезу Пожарском“ (1612).

Територије које ће на крају прерасти у Пољско-литванску државну заједницу ратовале су против руских земаља још од 15. века. Пољске и литванске земље су се 1569. године ујединиле и формирале много јачу државу.

Када је у Русији настало такозвано Смутно доба Пољаци и Литванци су заједно са Швеђанима извршили упад на територију Московског царства. Пољска војска је у Бици код Клушина 1610. године потукла Русе до ногу. Убрзо је самопроглашена влада коју су чинила седморица бољара позвала Владислава IV Васу да влада Русијом. Две године су Москву контролисали пољски завојевачи, све док 1612. године руски устаници на челу са Кузмом Мињином и Дмитријем Пожарским нису ослободили руску престоницу од пољске окупације. Убрзо затим је на власт дошла династија Романов.

Више о томе: 
Ко су два бронзана момка на Црвеном тргу?

3. Шведска 

У Полтавској бици 27. јуна (8. јула) 1709. цар Петар Први је однео одлучујућу победу против шведског краља Карла XII. Била је то најпознатија битка Великог северног рата. Гравира Ф. Симона „Полтавска битка“ урађена по оригиналу Д. Мартина. Прва четвртина 19. века. Државни историјски музеј, Москва.

Шведска армија је 1611. године заузела Новгород, али накратко. Већ 1617. године су Швеђани били принуђени да се повуку. Са друге стране, услови мировног споразума су били такви да је Русија тада изгубила излаз на Балтичко море.

Касније, у Великом северном рату (1700-1721), шведска армија је извршила упад на тадашње руске територије (данашња Белорусија) и заузела град Могиљов. Поједине шведске јединице покушале су 1708. године да направе обруч око Санкт Петербурга (али је град пружио отпор), а шведски краљ Карл XII је повео војску у освајање територије око Смоленска, који је увек третиран као „кључ од Москве“. Није, међутим, успео да га заузме, па се упутио са војском даље на југ, у Украјину.

Више о томе: 
Пет чињеница о рату из којег је Русија изашла као велика сила

Петар Велики је у јуну 1709. године близу Полтаве потукао шведску армију. Карл XII је тада побегао у Турску.

4. Француска 

„Наполеон у запаљеној Москви“, Немачка, 1841. Албрехт Адам.

Преко 600.000 војника француске армије на челу са Наполеоном извршило је 1812. инвазију на Русију. Французи су прешли реку Неман и напали на Ригу, а затим су кренули пут Смоленска. Наполеонове трупе су потиснуле руску армију, спалиле Смоленск и кренуле на Москву.

Више о томе: 
Зашто Наполеон није успео да дигне у ваздух московски Кремљ

У Бородинској бици близу Москве обе армије су имале много губитака, али је Наполеон тада заузео Москву (последњи пут у историји овога града). Међутим, од тога није имао никакве користи. Руски цар Александар I није прихватио мир, утолико пре „по сваку цену“, како је тражио очајни француски император, који је побегао из спаљене Москве са својом десеткованом армијом.

Када су француске трупе кренуле у повлачење руски народ је почео да води герилски рат, што је заједно са дејствима руске армије потпуно онеспособило француску војску. Руси су гонили Французе све до Париза и коначне победе.

Више о томе: 
Ко је још пљачкао, спаљивао и окупирао Москву поред Наполеона?

5. Интервенција 1918. године 

Новопристигли британски одреди парадирају улицама Архангелска.

Овај нечувени упад извршен је за време Грађанског рата у Русији (1917-1921), када је совјетска држава била још у зачетку. После Брест-литовског мира потписаног у марту 1918 Русија је иступила из Првог светског рата, а поједине државе су послале своје трупе и окупирале различите делове руске територије. Немачка је окупирала делове Европске Русије, Велика Британија је заузела Архангелск, Мурманск, Севастопољ и Крим, Француска и Грчка су делимично контролисале Одесу док су Италија и Велика Британија учествовале у интервенцији на руском Далеком истоку а Финска је окупирала територију Карелије. У окупацији руских територија тада је учествовало укупно 14 страних држава.

Међутим, већ 1919. године су стране трупе већином напустиле Русију захваљујући војним и дипломатским успесима бољшевичке владе.

6. Нацистичка Немачка 

Совјетски Савез, југ. Дон/Стаљинград. Тенкиста са двогледом.

Напад нацистичке Немачке на Русију у Другом светском рату био је највећа и најсмртоноснија војна операција у историји човечанства.

Немци су кренули у офанзиву на разним правцима. Окупирали су Украјину (тадашњу територију СССР-а), опколили Лењинград (данас Санкт Петербург), заузели Курск на Југу и Архангелск на северу, окупирали Вороњеж. Инвазија је захватила већи део европске територије Русије. Немци су дошли до Стаљинграда (данас Волгоград) на југу, али после разорне Стаљинградске битке њихова армија је одбачена до Курска и принуђена да се повлачи у Немачку, где је доживела коначан слом.

Руска империја је сваки пут узвратила ударац. Као што је 1812. године Русија заузела Париз, тако је Совјетски Савез 1945. заузео Берлин, сломивши монструозни нацистички режим уз помоћ савезника у Другом светском рату.

Георгиј Манајев, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Зашто је СССР потписао пакт са Хитлером?

2019-08-24 05:39:34

У јесен 1939. године Јосиф Стаљин је потписао Споразум о ненападању са Хитлеровом Немачком. Тај споразум је садржао и тајни протокол који се тицао поделе Пољске...

Церска битка

2019-08-19 08:06:47

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

Зашто нацисти нису могли да провале совјетске шифроване поруке у Другом светском рату?

2019-08-17 10:02:48

Совјетски криптографи су у Другом светском рату спадали међу најважније борбене јединице на фронту и зато су хитлеровци организовали прави лов на њих. „...ко зароби руског криптографа...

Пуковник Видоје Благојевић: Осуђен сам на бази лажи, манипулација и примјене сурове силе ради туђих интереса

2019-08-16 17:58:44

"Ово је моја неиспричана прича, прича пуковника Видоја Благојевића, команданта Братуначке бригаде Војске Републике Српске у операцији „КРИВАЈА 95“. Ја сам као пуковник ВРС био риједак осуђеник Хашког Трибунала, међу српским сапатницима, који је успео да, физички и психички, издржи брутално хапшење од стране СФОР-а, наметнутог адвоката у неравноправном и апсолутно монтираном судском процесу, правоснажну пресуду од 20 година робије и 13 година демократске – еуропске робије у норвешком казамату. Невин сам. И након издржане 2/3 затворскеказне дочекао сам слободу и од Секретаријата Хашког Трибунала предат на аеродром Сурчин припадницима српске полиције као пакет, без докумената и динара у џепу. Ово је једна од невјероватних прича, која личи на догађаје из 17 – 18 вијека, а која се никако не уклапа у причу из 21 вијека.Моје страдање као пуковника ВРС наставило се и након пуштања на „слободу“, али у нешто другачијим околностима, чак много болније. Све је исто, као у затвору, само бодљикаве жице нема."

РТ: „Руси су убили Епштејна“: Идите сви кући, Алек Болдвин је преузео случај

2019-08-14 08:11:47

Алек Болдвин, Ви сте талентован и симпатичан глумац, али зашто толико Ваших политичких изјава звучи као да покушавате да саботирате своју страну? Мислим, зашто се свету само...

Живот за добро Краља и Отаџбине

2019-08-11 12:04:32

Коњички капетан 1. класе Кирило Кира Драгићевић, рођен је 1884. године у Ивањици. Свршио је подофицирску школу у Београду, а доцније преведен у Коњицу, да би...

РТ: Либерални медији збуњени: Отворено геј настројени Брнабићева и Виделова више воле напоран рад него агресивне геј кампање

2019-08-09 05:35:07

Чини се да западни ултралиберали и конзервативци заборављају праве европске вредности, где се толеранција заснива на поштовању приватног живота и професионалних квалитета у односу на припадност...

Које државе су освајале руску територију?

2019-08-04 09:27:49

  Русија је неколико пута у својој историји била делимично окупирана, али никада није потпуно побеђена. 1. Златна Хорда  Сергеј Присекин, „Куликовска битка“, 1980. Global Look Press Златна Хорда је у...

Убиство које је променило свет

2019-07-29 20:59:21

Навршило се 105 година од напада Аустро-угарске на Србију, што је довело до Првог светског рата, највећег сукоба који је свет до тада видео, током којег је Србија изгубила више од четвртине становништва

Овековечена српска страдања од Егеја до Дунава

2019-07-25 21:56:09

Небојша Савићевић, аутор серије РТС „У спомен Великом рату“, о нашем забораву, хероизму, жртвама: На 20.000 метара филмске траке овековечен највећи број мучилишта, попришта битака и велике голготе

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: