„Црногорски режим се покрио ушима, јуначки ћути и шени пред НАТО државама које праве Велику Албанију и на територији Црне Горе“

Објављено: 21.05.2019.год.
Отац Јован Пламенац и црква Св. Тројице на Румији, фото: IN4S


Пише: Протојереј Јован Пламенац

Након подоста времена у суботу 18. маја одслужили смо Литургију на врху Румије. Нијесмо служили у цркви, него поред ње.

 
Румијска црква је оваплоћена, материјализована вјера и нада народа подрумијског краја који је вјековима, у литији за крстом којег је у рукама држао свети Јован Владимир када је 1016. године погубљен пред црквом Светог Ахилија у Преспи (данас у Грчкој), износио камење на врх Румије не би ли се ту, када га буде довољно, обновила древна црква.

Црква Свете Тројице обновљена је 2005. године. Подигнута је на том камењу, али не и од њега. Стога смо, крајем прошлог љета, почели у цркву да уграђујемо камење са врха Румије, надојено молитвом, вјером, љубављу, али и трудом оних који су га у православном обреду ту изнијели. Постојећу лимену цркву обзидали смо до крова. Онда, одједном, као гром да је ударио: прво у медијима, па онда и у државним институцијама, подигла се харанга на Румијску цркву, али и Митрополију и Митрополита. Као што у материјалном свијету важи Њутнов закон акције и реакције, тако у духовном акција добра изазива реакцију зла.

Као што је свети Јован Крститељ дошао у овај свијет као Претеча, као претходник Господу Исусу Христу, тако је Румијска црква претеча дивном Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. И као што је долазак Бога у тијелу, међу Његову творевину људе, узбуркао сво зло овога свијета, тако је Румијска црква, символично, такла прстом у око зло које је након непуну годину од њеног обновљења Црну Гору одвојило од Србије, учинило је формално политички независном државом, а суштински независном од части, образа, херојства, морала и духа Црногораца.

Служење Литургије на врху Румије

Новоцрногорство је родило нове Дукљане, Монтенегрине, у духу генетски модификоване Црногорце (ГМО Црногорце), саханлизе новопаганског Запада и поданике његовог духа.

Ти нови Црногорци, који часно црногорско име носе као љуштуру коју су напунили бешчашћем, аморалом, бескичменошћу и сваким другим гадлуком новопаганског богоборја, почев од Румијске цркве, преко крстионице на Превлаци и Предлога закона о слободи вјероисповијести, острвили су се на Цркву Христову у Црној Гори.

Морали смо да прекинемо испуњење завјета наших предака и камење које су изнијели на врх Румије уградимо у цркву јер су нам запријетили да ће је порушити. Вратили смо је у „претходно стање“, односно засули камењем, како је то учињено и када је обновљена. И таква она је лијепа, иако робусна, као да смо јој навукли гуњ. Али, зима је прошла и било би лијепо вратити јој љетње одјејаније.

Како сада стоје политичке прилике у Црној Гори, Румијска црква ће се овога љета знојити у зимској одјећи. Црногорски режим, који данас слави 2006. године на силу, гласачким манипулацијама, издјејствовану независност државе са којом се самопоистовјетио, на примјеру Румијске цркве показује суштину те независности. Албанци у Црној Гори Румију сматрају албанском планином, а Румијску цркву страним предметом у њиховом тијелу. Тако својатају и Свач и повелики дио Црне Горе, сву ону територију коју су зацртали да буде у Великој Албанији. А црногорски режим се покрио ушима, јуначки ћути и шени пред НАТО државама које праве Велику Албанију и на територији Црне Горе. Црна Гора је протекторат Запада, толико зависна да је зову независном, како би рекли Старобарани: „Толико је грдан да га зову лепи“.

Када су обили цркву на Румији, из ње су узели само крст са четири „С“. Ни новац са иконе нијесу дирали, нити ишта друго. Након више година тај крст појавио се на вратима Румијске цркве (то је тај крст на Часној трпези и у рукама свештеника). Ко год је за ово обретење крста чуо, рекао је: „Томе ко га је узео из цркве нешто лоше се догодило и зато га је вратио“. Безбожници и богоборци када ударају на цркве, као ово на румијску, као и на Христову Цркву као ово сада у Црној Гори, постану свјесни да су ударили на самога Бога тек онда када им се зло догоди, њима или њиховима најближима.

Служење Литургије на врху Румије

Бог чува Своју Цркву. Ни „врата пакла неће је надвладати“, како је Његово обећање записано у Јеванђељу, а камо ли „независни“ Новоцрногорци.

Током Литургије у суботу, на врху Румије дувао је јак вјетар. Када смо Часне Дарове са проскомидије пренијели на импровизовану Часну Трпезу, и када је ток службе налагао да их откријемо, што је значило и велики рескир да честице са дискоса буду одуване – вјетар је утихнуо. Наставио је да дува након причешћа. Господ Исус Христос, Бог наш, брижи над службом коју му приносимо, брижи над храмовима у којима обитава, а тек колико брижи над Својом Црквом.

Ето рјечите поруке-опомене са врха Румије онима који државну квази-независност славе не видећи њену богоборну суштину.

Наредну Литургију, ако Бог да, у Румијској цркви служићемо на Тројчиндан, па онда једном мјесечно, као раније, преко четири године.

ИН4С

Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Завичај је мислио да је Радомир погинуо

2021-01-17 07:02:43

ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?

Амери су насели на блеф: Како је СССР плашио Америку џиновским имитацијама оружја

2021-01-14 08:21:30

Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2021-01-07 07:54:50

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Саракамиш: Како је 1914. руска армија до ногу потукла војску Енвер-паше

2021-01-02 08:03:14

У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).

Како су руски двоструки агенти стигли до самог врха МИ6 и ЦИА?

2020-12-27 09:12:07

Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

2020-12-26 19:38:15

Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-12-26 08:42:08

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

Урлик хијена

2020-12-23 16:15:23

Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.

Три најуспешније операције совјетских трупа у Авганистану

2020-12-20 09:37:50

Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.

Где се Црвена армија борила против нациста после немачке капитулације?

2020-12-19 10:35:19

Док су совјетске трупе јуришале на Берлин део територије Совјетског Савеза је још увек био под немачком окупацијом.

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: