„Црногорски режим се покрио ушима, јуначки ћути и шени пред НАТО државама које праве Велику Албанију и на територији Црне Горе“

Објављено: 21.05.2019.год.
Отац Јован Пламенац и црква Св. Тројице на Румији, фото: IN4S


Пише: Протојереј Јован Пламенац

Након подоста времена у суботу 18. маја одслужили смо Литургију на врху Румије. Нијесмо служили у цркви, него поред ње.

 
Румијска црква је оваплоћена, материјализована вјера и нада народа подрумијског краја који је вјековима, у литији за крстом којег је у рукама држао свети Јован Владимир када је 1016. године погубљен пред црквом Светог Ахилија у Преспи (данас у Грчкој), износио камење на врх Румије не би ли се ту, када га буде довољно, обновила древна црква.

Црква Свете Тројице обновљена је 2005. године. Подигнута је на том камењу, али не и од њега. Стога смо, крајем прошлог љета, почели у цркву да уграђујемо камење са врха Румије, надојено молитвом, вјером, љубављу, али и трудом оних који су га у православном обреду ту изнијели. Постојећу лимену цркву обзидали смо до крова. Онда, одједном, као гром да је ударио: прво у медијима, па онда и у државним институцијама, подигла се харанга на Румијску цркву, али и Митрополију и Митрополита. Као што у материјалном свијету важи Њутнов закон акције и реакције, тако у духовном акција добра изазива реакцију зла.

Као што је свети Јован Крститељ дошао у овај свијет као Претеча, као претходник Господу Исусу Христу, тако је Румијска црква претеча дивном Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. И као што је долазак Бога у тијелу, међу Његову творевину људе, узбуркао сво зло овога свијета, тако је Румијска црква, символично, такла прстом у око зло које је након непуну годину од њеног обновљења Црну Гору одвојило од Србије, учинило је формално политички независном државом, а суштински независном од части, образа, херојства, морала и духа Црногораца.

Служење Литургије на врху Румије

Новоцрногорство је родило нове Дукљане, Монтенегрине, у духу генетски модификоване Црногорце (ГМО Црногорце), саханлизе новопаганског Запада и поданике његовог духа.

Ти нови Црногорци, који часно црногорско име носе као љуштуру коју су напунили бешчашћем, аморалом, бескичменошћу и сваким другим гадлуком новопаганског богоборја, почев од Румијске цркве, преко крстионице на Превлаци и Предлога закона о слободи вјероисповијести, острвили су се на Цркву Христову у Црној Гори.

Морали смо да прекинемо испуњење завјета наших предака и камење које су изнијели на врх Румије уградимо у цркву јер су нам запријетили да ће је порушити. Вратили смо је у „претходно стање“, односно засули камењем, како је то учињено и када је обновљена. И таква она је лијепа, иако робусна, као да смо јој навукли гуњ. Али, зима је прошла и било би лијепо вратити јој љетње одјејаније.

Како сада стоје политичке прилике у Црној Гори, Румијска црква ће се овога љета знојити у зимској одјећи. Црногорски режим, који данас слави 2006. године на силу, гласачким манипулацијама, издјејствовану независност државе са којом се самопоистовјетио, на примјеру Румијске цркве показује суштину те независности. Албанци у Црној Гори Румију сматрају албанском планином, а Румијску цркву страним предметом у њиховом тијелу. Тако својатају и Свач и повелики дио Црне Горе, сву ону територију коју су зацртали да буде у Великој Албанији. А црногорски режим се покрио ушима, јуначки ћути и шени пред НАТО државама које праве Велику Албанију и на територији Црне Горе. Црна Гора је протекторат Запада, толико зависна да је зову независном, како би рекли Старобарани: „Толико је грдан да га зову лепи“.

Када су обили цркву на Румији, из ње су узели само крст са четири „С“. Ни новац са иконе нијесу дирали, нити ишта друго. Након више година тај крст појавио се на вратима Румијске цркве (то је тај крст на Часној трпези и у рукама свештеника). Ко год је за ово обретење крста чуо, рекао је: „Томе ко га је узео из цркве нешто лоше се догодило и зато га је вратио“. Безбожници и богоборци када ударају на цркве, као ово на румијску, као и на Христову Цркву као ово сада у Црној Гори, постану свјесни да су ударили на самога Бога тек онда када им се зло догоди, њима или њиховима најближима.

Служење Литургије на врху Румије

Бог чува Своју Цркву. Ни „врата пакла неће је надвладати“, како је Његово обећање записано у Јеванђељу, а камо ли „независни“ Новоцрногорци.

Током Литургије у суботу, на врху Румије дувао је јак вјетар. Када смо Часне Дарове са проскомидије пренијели на импровизовану Часну Трпезу, и када је ток службе налагао да их откријемо, што је значило и велики рескир да честице са дискоса буду одуване – вјетар је утихнуо. Наставио је да дува након причешћа. Господ Исус Христос, Бог наш, брижи над службом коју му приносимо, брижи над храмовима у којима обитава, а тек колико брижи над Својом Црквом.

Ето рјечите поруке-опомене са врха Румије онима који државну квази-независност славе не видећи њену богоборну суштину.

Наредну Литургију, ако Бог да, у Румијској цркви служићемо на Тројчиндан, па онда једном мјесечно, као раније, преко четири године.

ИН4С

Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Случај Младић: Жртвени јарац за ратне злочине НАТО савеза почињене у Југославији

2020-07-13 08:55:35

"Пресуда помаже НАТО-у да учврсти свој положај на Балкану држећи Србе погнуте и даље. Генерал Младић је жртвени јарац за ратне злочине НАТО савеза почињене у Југославији, које МКСЈ прикрива и тако помаже НАТО-у у чињењу још више ратних злочина, као што смо видели од тада."

Операција Војске Републике Српске „Криваја '95“

2020-07-11 09:23:13

По трећи пут у двадесетом веку муслимани су починили страховите злочине над српским народом Подриња. Чинили су то у циљу остварења давнашње жеље да из овог подручја протерају српско становништво и тако српски народ Босне и Херцеговине заувек одвоје од Србије, његове земље матице. Предвођене потомцима злочинаца из Првог и Другог светског рата, муслиманске хорде извршиле су погром српског становништва. Подриње је било у пламену, а злочини су понегде надмашивали оне из времена турске окупације. Покушај Војске Републике Српске да 1993. године противударом заустави страдање српског народа није успео, јер је генерал Филип Морион спречио улазак Војске Републике Српске у Сребреницу. Међународна заједница је Сребреницу прогласила Заштићеном зоном, која је требало да буде демилитаризована, али то у пракси није учињено. Снаге 28. дивизије су наоружаване и тзв. Безбедносну зону користиле су као полазиште у нападима на српска села под контролом Војске Републике Српске. После тих крвавих похода, враћале су се под заштиту снага УНПРОФОР-а, које нису могле или нису хтеле да их у томе спречавају. Војска Републике Српске је била приморана да, у циљу заштите српског народа, предузме одлучну акцију и елиминише опасност која је претила и њој и српском народу. Планирана, је организована и реализована операцијa „Криваја '95“ у којој су минималне снаге поражене а далеко бројније снаге 28. дивизије напустиле су Сребреницу и кренуле у пробој ка Тузли. У том пробоју из окружења муслиманске снаге су претпеле велике губитке у сукобима са Војском Републике Српске, али и у међусобним сукобима.

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Минск

Минск