Како је бака-шпијун открила Совјетима све британске нуклеарне тајне

Објављено: 05.05.2019.год.
Мелита Норвуд, фото: Reuters / Russia beyond

 


Нико од становника Бекслихита на југоистоку Лондона није могао да поверује да је њихова љубазна комшиница, шармантна стара дама Мелита Норвуд, у ствари била један од најважнијих совјетских шпијуна у Великој Британији.

Захваљујући Мелити Норвуд Стаљин је био боље упознат са конструкцијом британске нуклеарне бомбе од већине чланова владе Велике Британије.  

Током скоро 35 година гђа Норвуд је копирала и слала у Совјетски Савез на стотине тајних докумената о британском нуклеарном програму.

Убеђени комуниста

Настављајући традицију њених родитеља који су по опредељењу били социјалисти, Мелита Сирнис (ћерка емиграната из Летоније је после удаје постала Норвуд) је од детињства била убеђени комуниста. 30-их година тајно се учланила у Британску комунистичку партију.

Истовремено је радила као секретарица у Британској асоцијацији за истраживање обојених метала, која се бавила развојем британске нуклеарне технологије.

Британци нису обраћали пажњу на комунисте у својим редовима, али Совјети су уочили сјајну  прилику. 1937. године Мелиту је врбовала совјетска обавештајна служба и она је почела да ради за „светску револуцију”.

„Нисам то радила да бих зарадила новац, већ како бих спречила пораз новог система који је имао велики значај, јер је обичним људима омогућио храну и друге животне трошкове које су могли да приуште, добро образовање и здравствену заштиту”, 
присећала се Мелита много година касније. 

У срцу британског нуклеарног програма

Норвуд је имала директан приступ детаљима британског нуклеарног програма под кодним именом „Tube Alloys”. Њен шеф Џ. Л. Бејли био је члан саветодавног одбора компаније, а Мелита је имала његово пуно поверење и приступ његовим сефовима: једном у канцеларији и другом у његовој кући у Лондону.

Норвуд је фотографисала строго поверљива писма, научне извештаје, анализе итд. и слала их Совјетима. Ове информације су им значајно помогле да развију своје нуклеарне технологије.   

Мелита Норвуд, позната као агент Хола, била је веома цењена у Совјетском Савезу, чак више од познатијег агента Кима Филбија. Она је описана као „дисциплинован и одан агент, који чини све што може да помогне совјетској обавештајној служби”.

Пензионисање и разоткривање

Два пута је британска контраобавештајна служба  MI5 (1945. и 1965. године) имала сумње што се тиче правог идентитета Норвудове, али оба пута нису имали довољно доказа. Тако да се она 1972. године мирно пензионисала и напустила посао у Асоцијацији за истраживање обојених метала, а самим тим и совјетску тајну службу.

Разоткривена је тек 20 година касније, када је бивши официр КГБ-а Василиј Митрохин пребегао у Британију и разоткрио велики број информација о совјетским агентима, а међу њима и о Мелити Норвуд. 

Међутим, због својих година „агент Хола” није ухапшена ни саслушавана. Британска влада је одлучила да се ништа не може постићи тиме што би се „бака-шпијун” нашла иза решетака. Тако да је гђа Норвуд наставила мирно да живи у својој кући у Бекслихиту.

До своје смрти 2005. године Мелита Норвуд никад није зажалила због оног што је учинила. За њу је рад за Совјетски Савез био ствар принципа. Чак је одбила да прима тајну доживотну пензију од СССР-а, али је веома радо примила престижни Орден црвене заставе.

„Нисам желела новац. Нисам била за то заинтересована. Желела сам да Русија иде у корак са Западом”, 
говорила је гђа Норвуд.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Десет великих војсковођа од оснивања Русије до данас

2020-08-08 07:59:06

Једни су допринели да Русија опстане као независна држава, а други да постане једна од највећих светских сила. 1. Свјатослав Игоревич Свјатослав Игоревич Лео Хао Владар Кијевске Русије, кнез...

Срећа коју је донела слобода

2020-08-08 07:51:35

Швајцарац Арчибалд Рајс, један од првих који је ушао у ослобођени Београд, водио је дневник о победоносном походу српске војске. После четири крваве ратне године српска војска...

Непријатељ мора бити заустављен: Како је одбијен први масовни ваздушни напад на Москву

2020-08-02 09:36:54

У ноћи између 21. и 22. јула 1941. године одиграла се Битка за Москву – једна од најдраматичнијих ваздушних битака у Другом светском рату. На град...

Двоје заборављених

2020-08-02 08:55:38

Двоје старих још су живи и сваког јутра и вечери излазе на станицу, чекају воз и жељно загледају у вагоне. Траже својега Милана, надају му се. Чекају га тако дуго и сваким даном све су блеђи, а боре на њиховим лицима постају све дубље, док њихове добре душе траже утехе своме болу и молитви богу. И у тихом, непрекидном јецању, које изумире у заглушном добу послератнога живота...

Како су кинеске банде пола века харале Русијом

2020-08-01 07:21:41

Деценијама ни Русија ни Кина нису могле да изађу на крај са суровим и немилосрдним хунхузима. Ти бандити су поред уобичајеног разбојништва учествовали и у судбоносним...

Први дан рата

2020-07-28 13:50:54

Велики рат

„Аустрија нам је објавила рат. То је њен крај. Бог ће нам дати победу.”

2020-07-28 08:37:20

  Председник српске владе Никола Пашић изговорио је ове јечи пре тачно 106 година, 28. јула 1914. у некој кафани у Нишу, у којој се нашао и...

Одговор Србије на аустроугарски ултиматум

2020-07-26 21:24:48

Српска краљевскa владa одговорила је на аустроугарски ултиматум 25 јула. Одговор су написали Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га је лично уручио аустроугарском...

Ултиматум који је шокирао свет

2020-07-26 08:00:52

То је "најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави" оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у...

Мислите да знате ко су козаци? Многи тако мисле...

2020-07-25 21:07:17

Козаци нису ни раса, ни нација, ни професија, ни људи који живе на одређеном месту. Они су од свега тога помало. Време је да се раскринкају...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: