Нико од становника Бекслихита на југоистоку Лондона није могао да поверује да је њихова љубазна комшиница, шармантна стара дама Мелита Норвуд, у ствари била један од најважнијих совјетских шпијуна у Великој Британији.
Захваљујући Мелити Норвуд Стаљин је био боље упознат са конструкцијом британске нуклеарне бомбе од већине чланова владе Велике Британије.
Током скоро 35 година гђа Норвуд је копирала и слала у Совјетски Савез на стотине тајних докумената о британском нуклеарном програму.
Убеђени комуниста
Настављајући традицију њених родитеља који су по опредељењу били социјалисти, Мелита Сирнис (ћерка емиграната из Летоније је после удаје постала Норвуд) је од детињства била убеђени комуниста. 30-их година тајно се учланила у Британску комунистичку партију.
Истовремено је радила као секретарица у Британској асоцијацији за истраживање обојених метала, која се бавила развојем британске нуклеарне технологије.
Legion Media
Британци нису обраћали пажњу на комунисте у својим редовима, али Совјети су уочили сјајну прилику. 1937. године Мелиту је врбовала совјетска обавештајна служба и она је почела да ради за „светску револуцију”.
„Нисам то радила да бих зарадила новац, већ како бих спречила пораз новог система који је имао велики значај, јер је обичним људима омогућио храну и друге животне трошкове које су могли да приуште, добро образовање и здравствену заштиту”, присећала се Мелита много година касније.
У срцу британског нуклеарног програма
Норвуд је имала директан приступ детаљима британског нуклеарног програма под кодним именом „Tube Alloys”. Њен шеф Џ. Л. Бејли био је члан саветодавног одбора компаније, а Мелита је имала његово пуно поверење и приступ његовим сефовима: једном у канцеларији и другом у његовој кући у Лондону.
Норвуд је фотографисала строго поверљива писма, научне извештаје, анализе итд. и слала их Совјетима. Ове информације су им значајно помогле да развију своје нуклеарне технологије.
Мелита Норвуд, позната као агент Хола, била је веома цењена у Совјетском Савезу, чак више од познатијег агента Кима Филбија. Она је описана као „дисциплинован и одан агент, који чини све што може да помогне совјетској обавештајној служби”.
Пензионисање и разоткривање
Два пута је британска контраобавештајна служба MI5 (1945. и 1965. године) имала сумње што се тиче правог идентитета Норвудове, али оба пута нису имали довољно доказа. Тако да се она 1972. године мирно пензионисала и напустила посао у Асоцијацији за истраживање обојених метала, а самим тим и совјетску тајну службу.
Разоткривена је тек 20 година касније, када је бивши официр КГБ-а Василиј Митрохин пребегао у Британију и разоткрио велики број информација о совјетским агентима, а међу њима и о Мелити Норвуд.
Међутим, због својих година „агент Хола” није ухапшена ни саслушавана. Британска влада је одлучила да се ништа не може постићи тиме што би се „бака-шпијун” нашла иза решетака. Тако да је гђа Норвуд наставила мирно да живи у својој кући у Бекслихиту.
Reuters
До своје смрти 2005. године Мелита Норвуд никад није зажалила због оног што је учинила. За њу је рад за Совјетски Савез био ствар принципа. Чак је одбила да прима тајну доживотну пензију од СССР-а, али је веома радо примила престижни Орден црвене заставе.
„Нисам желела новац. Нисам била за то заинтересована. Желела сам да Русија иде у корак са Западом”, говорила је гђа Норвуд.
Борис Јегоров, Russia beyond
О данима под окупацијом у Великом рату, одрастању младих тада у Београду и страху од окупаторске полиције, о ћирилици и латиници у то доба писао је...
ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?
Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).
Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.
Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.
Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.
Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.