Скоро милион затвореника Стаљинових логора добило је могућност да брани отаџбину од нацистичких освајача. Многи од њих су се борили тако храбро да су постали хероји Совјетског Савеза.
За време Другог светског рата робијаши нису седели скрштених руку, већ помагали Црвеној армији. Градили су железничке пруге, аеродроме, секли шуме, радили у угљенокопима... Али било је и оних које су слали на фронт са оружјем у рукама.
Sputnik
У прво време совјетско војно руководство није ни помишљало да наоружа криминалце, али почетак рата је био катастрофалан по земљу и Стаљин се брзо предомислио.
Осуђени за лакша кривична дела добијали су шансу да постану борци Црвене армије, што нису могли и политички затвореници, „непријатељи народа“ и окорели криминалци. За време рата такве нису пуштали на слободу чак и кад би им истекла казна затвора.
Анатолиј Гарањин/Sputnik
За бивше робијаше нису постојале специјалне јединице, попут дезертерског казненог батаљона - „штрафбата“. Бивши криминалци су се борили раме уз раме са добровољцима у обичним војним јединицама.
Емануил Јевзерихин/Sputnik
Само 1941. године на фронт је отишло преко 420.000 бивших робијаша, а 1942-43 још 157.000. За све време године рата редове Црвене армије попунило је око милион робијаша Гулага.
Анатолиј Гарањин/Sputnik
Затвореници су са великим ентузијазмом ишли у рат и не само због патриотизма и мржњи према непријатељу, већ и због глади. Услови у Стаљиновим логорима су се знатно погоршали и на фронту је било неупоредиво више хране.
Олга Ландер/Sputnik
Да би спрао љагу са свог имена бивши робијаш се борио храбро и пожртвовано. Официр артиљерије Јевгениј Весник, а после рата познати глумац, редитељ и публициста, говорио је овако: „Мало се ко борио као ти окорели криминалци други. Зашто? Зато што сам се понашао према њима као према људима... Они су први вукли оруђе под непријатељског ватром, први подизали осматрачнице. Борили су се као звери! Разговарао сам са њима, награђивао их. И то је давало резултате...“
Георгиј Липскеров/Sputnik
Многи бивши осуђеници су награђивани а неки су постали и хероји Совјетског Савеза. На пример, бивши затвореник Алексеј Отставнов је у рату постао поручник. За храброст испољену у бици на Дњепру 1943. добија највише одличје - орден хероја Совјетског Савеза.
Марк Марков-Гринберг/Sputnik
Најпознатији херој СССР-а међу бившим робијашима је свакако Александар Матросов, црвеноармејац који је грудима затворио отвор немачког бункера и заштитио саборце од пушкомитраљеза. Александар Матросов је и данас у Русији синоним за хероизам. Међутим, не знају сви да се придружио Црвеној армији после година проведених у васпитно-поправном дому у који је доспео као дете бескућник.
Алексеј Отставнов и Александар Матросов
SputnikНе можемо рећи ни да су сви робијаши Гулага били спремни да дају живот за отаџбину. Да су имали такву могућност многи политички затвореници би се радо борили на страни Трећег Рајха. Немачка обавештајна служба је то добро знала и рачунала на нереде у затворима. Али мисије свих немачких диверзантских група су биле неуспешне.
Неки робијаши би се и на фронту показали као криминалци. Такве су или враћали у затвор или убијали на лицу места за посебно тешке злочине. Већина бивших затвореника је ипак добила могућност да после рата почне живот од нуле.
Sputnik
Борис Јегоров / Russia beyond
ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?
Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).
Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.
Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.
Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.
Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.
Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.