Скоро милион затвореника Стаљинових логора добило је могућност да брани отаџбину од нацистичких освајача. Многи од њих су се борили тако храбро да су постали хероји Совјетског Савеза.
За време Другог светског рата робијаши нису седели скрштених руку, већ помагали Црвеној армији. Градили су железничке пруге, аеродроме, секли шуме, радили у угљенокопима... Али било је и оних које су слали на фронт са оружјем у рукама.
Sputnik
У прво време совјетско војно руководство није ни помишљало да наоружа криминалце, али почетак рата је био катастрофалан по земљу и Стаљин се брзо предомислио.
Осуђени за лакша кривична дела добијали су шансу да постану борци Црвене армије, што нису могли и политички затвореници, „непријатељи народа“ и окорели криминалци. За време рата такве нису пуштали на слободу чак и кад би им истекла казна затвора.
Анатолиј Гарањин/Sputnik
За бивше робијаше нису постојале специјалне јединице, попут дезертерског казненог батаљона - „штрафбата“. Бивши криминалци су се борили раме уз раме са добровољцима у обичним војним јединицама.
Емануил Јевзерихин/Sputnik
Само 1941. године на фронт је отишло преко 420.000 бивших робијаша, а 1942-43 још 157.000. За све време године рата редове Црвене армије попунило је око милион робијаша Гулага.
Анатолиј Гарањин/Sputnik
Затвореници су са великим ентузијазмом ишли у рат и не само због патриотизма и мржњи према непријатељу, већ и због глади. Услови у Стаљиновим логорима су се знатно погоршали и на фронту је било неупоредиво више хране.
Олга Ландер/Sputnik
Да би спрао љагу са свог имена бивши робијаш се борио храбро и пожртвовано. Официр артиљерије Јевгениј Весник, а после рата познати глумац, редитељ и публициста, говорио је овако: „Мало се ко борио као ти окорели криминалци други. Зашто? Зато што сам се понашао према њима као према људима... Они су први вукли оруђе под непријатељског ватром, први подизали осматрачнице. Борили су се као звери! Разговарао сам са њима, награђивао их. И то је давало резултате...“
Георгиј Липскеров/Sputnik
Многи бивши осуђеници су награђивани а неки су постали и хероји Совјетског Савеза. На пример, бивши затвореник Алексеј Отставнов је у рату постао поручник. За храброст испољену у бици на Дњепру 1943. добија највише одличје - орден хероја Совјетског Савеза.
Марк Марков-Гринберг/Sputnik
Најпознатији херој СССР-а међу бившим робијашима је свакако Александар Матросов, црвеноармејац који је грудима затворио отвор немачког бункера и заштитио саборце од пушкомитраљеза. Александар Матросов је и данас у Русији синоним за хероизам. Међутим, не знају сви да се придружио Црвеној армији после година проведених у васпитно-поправном дому у који је доспео као дете бескућник.
Алексеј Отставнов и Александар Матросов
SputnikНе можемо рећи ни да су сви робијаши Гулага били спремни да дају живот за отаџбину. Да су имали такву могућност многи политички затвореници би се радо борили на страни Трећег Рајха. Немачка обавештајна служба је то добро знала и рачунала на нереде у затворима. Али мисије свих немачких диверзантских група су биле неуспешне.
Неки робијаши би се и на фронту показали као криминалци. Такве су или враћали у затвор или убијали на лицу места за посебно тешке злочине. Већина бивших затвореника је ипак добила могућност да после рата почне живот од нуле.
Sputnik
Борис Јегоров / Russia beyond
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2022-01-07 08:21:01
Руски председник Владимир Путин одржао је опсежне разговоре са својим кинеским колегом Си Ђинпингом прошле седмице, при чему су се два светска лидера договорила о плановима за успостављање новог заједничког међународног финансијског оквира.
2021-12-28 13:28:20
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији Одвојивши се од мора, након пада под Турке, Срби су запоставили...
2021-12-19 08:30:08
За РТ пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа \"Русија у глобалним пословима\".
2021-12-06 09:07:24
Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.
2021-12-05 10:31:02
Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...
2021-11-25 10:21:05
Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...
2021-11-18 13:02:09
Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.
2021-11-14 08:21:36
Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!
2021-11-13 10:00:24
Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...
2021-11-10 07:30:31
„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда
2021-10-31 07:35:20
Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...
2021-10-24 12:48:12
Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.
2021-10-21 18:51:30
Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...
2021-09-25 08:00:42
Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.
2021-09-21 07:00:40
Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...
2021-09-19 10:39:53
"Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...
2021-09-15 22:35:35
Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...
2021-09-04 07:04:53
Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.
2021-08-28 11:31:10
RSS
