Како танкери превозе руски течни гас преко Северног леденог океана

Објављено: 14.04.2019.год.
Арктички танкер за транспорт гаса „Кристоф де Маржери“ у водама Обског залива, Карско море. Александар Рјумин/TASS / Russia beyond


Посада од тридесет чланова (мушкараца и жена) опслужује транспорт 172.000 кубних метара течног гаса танкером у Европу. Тај подухват није дечија игра. У питању су стотине километара пловидбе кроз лед и снег.

Мразно зимско вече почетком фебруара дочекао сам на полуострву Јамал чекајући пловидбу преко Северног леденог океана на једном од највећих ТПГ танкера на свету. У питању је танкер „Кристоф де Маржери“ који припада компанији „Совкомфлот“. Његова носивост је 172.000 кубних метара течног природног гаса.

Током танкирања се чинило да бродски резервоари немају дно. У резервоаре је наточен течни кас из фабрике „Јамал-СПГ“ која је пре пар година никла на обали Обског залива у насељу Сабета. Црна магла поларне ноћи, испреплетане џиновске цеви „замршене“ у челичне конструкције, заслепљујуће светло лампи и рефлектора, искричаво блистање „леденог“ снега који бије у лице и боцка – све је то изгледало као да се снима сцена из научнофантастичног филма у коме и ја нехотице учествујем. Мост према палуби, сав завејан и улепљен снегом, као да нема краја. Под налетима ветра се сагињем пењући се на високу палубу, скоро као на четврти спрат неке зграде.

„Јамал-СПГ“

На палуби нас дочекује неколико дежурних снагатора у постављеним црвено-плавим комбинезонима и капуљачама набијеним на главу тако да им се лица скоро и не виде. Међу њима је био и један мршавко. Схватих да је то девојка тек кад ми пружи танку руку у рукавици и тихо рече: „Одвешћу вас код капетана“. Она је једна од четири девојке у бродској посади. Пожурисмо за њом, спотичући се. Предстојала је пловидба до обала Норвешке на танкеру који носи житељима Европе скоро две стотине хиљада тона гаса.

Након недељу дана

Већ седмо вече проводим у бродској кабини посматрајући кроз прозор сав онај лед у поларној ноћи. У позадини потмуло хуче дизел-мотори. Напољу дува сурови северни ветар, на екрану телевизора промичу кадрови без тона, а у капетановој кабини светлуцају монитори рачунара.

Онима који никада нису боравили и радили на Арктику није лако објаснити како човеку може бити тешко у животу. Нису тешке енормне хладноће, када се температура спушта на -40 степени Целзијуса, па чак и ниже. Није тежак ни мраз који штипа као да пече, ни буре које изненада „спопадну“ танкер и човека на њему, тако да се у „млечном“ вртлогу не види ни прст пред носом, а поготово се не види ништа испред масивног и незграпног танкера. Нису тешка ни даноноћна дежурства (у флоти се „ради“ 24 часа, од тога су само 3 сата предвиђена за спавање), где се стоји испред командног пулта са стотинама светлуцавих дугмади и само помоћу локатора се управља бродом који реже лед у црној магли, где се не разликују вода и небо, а на небу се не виде звезде, и где у бродски дневник мора да се упише свака десета или петнаеста миља пређеног пута.

Кабина за управљање, осматрање и везу на арктичком гасном танкеру „Кристоф де Маржери“ у Карском мору.

Ништа то није тешко. Тежак је терет одговорности за своју компанију, за танкер, за посаду, за веома вредан товар који лако може да експлодира. Тај товар треба примити и доставити из тачке „А“ у тачку „Б“, и то у предвиђеном року који зависи само од временских услова. И не сме се дозволити ни најмањи квар нити прекид рада механизама и људи. Јесте да су посада и капетан походили разне курсеве и тренинге, код куће и у иностранству, јесте да имају искуство у управљању бродом у сложеним арктичким условима, али се то не може поредити са оним што предстоји. Уз све то, капетанова одговорност је утолико тежа што му је припала част да руководи првим танкером који даноноћно превози течни природни гас на Арктику, тј. на подручју вечитог „изгужваног“ леда.

Наш брод и „чари“ његове пловидбе

Танкер за транспорт гаса „Кристоф де Маржери“ је први у серији од петнаест таквих бродова (сада их је већ десет на Северном морском путу). Направили су га стручњаци компанија „Совкомфлот“, „Јамал-СПГ“ и Total уз подршку руских и финских института и бродоградилишта. Његова проходност је фантастична. Може да плови у врло тешким условима по залеђеном мору, јер су мотори овог танкера по снази слични моторима нуклеарног ледоломца. Танкер може да ломи, разбија и мрви лед на уобичајен начин, тј. сопственом тежином, али и помоћу три специјалне елисе које се зову „азиподи“. Оне омогућавају да се брод креће напред и назад, и да се окреће у месту.

Замислите да је стони вентилатор окренут наопако и да се окреће око уздужне осе пуних 360 степени, и биће вам јасно како раде ти азиподи на огромном танкеру-ледоломцу. Кажу да овај брод у своја четири резервоара може да прими количину гаса која је довољна за месечне потребе земље као што је Шведска. Тај гас се добија на полуострву Јамал, утечњава се у фабрици „Јамал-СПГ“ подигнутој на подручју пермафроста (вечно смрзнутог тла), на обали Обског залива, а затим се шаље у сваку земљу којој је потребан.

Нови руски арктички танкер за транспорт течног гаса „Кристоф де Маржери“

Посебна прича је пловидба таквих танкера кроз Обски залив. Близу пристаништа у насељу Сабета, где се налази фабрика ТПГ брод још и некако може да маневрише, али у Карско море може да изађе и из њега да дође до фабрике само кроз вештачки канал дуг 50 километара, широк 300 и дубок 14 метара. „Кристоф де Маржери“ има газ 12 метара, а широк је 50 метара. Лед у каналу није увек монолитан. Понекад се чврсто стегне уз обале а на појединим деоницама плута, док се на другим открива чиста вода. Када је много јак ветар, та вода може да однесе у плићак сваки брод који се креће минималном брзином, заједно са плутајућим ледом.

А капетан нема право на грешку. Он сада није на тренажеру, где се лош маневар може исправити у новом покушају. Сваки његов покрет, свако померање џојстика елиса, свако повећање или смањење обртаја мотора мора бити беспрекорно тачно. Иза његових леђа је огроман танкер, као некаква оборена десетоспратница, а у њему 172.000 кубних метара течног природног гаса по цени од 350 долара за кубни метар, што је укупно преко 62 милиона долара. Па још и брод, који кошта 330 милиона долара. Па још и 30 чланова посаде, њихове судбине и њихово здравље. Па још и престиж фирме и отаџбине. Тешко је замислити терет толике одговорности.


Виктор Литовкин, војни коментатор агенције ТАСС, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Завичај је мислио да је Радомир погинуо

2021-01-17 07:02:43

ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?

Амери су насели на блеф: Како је СССР плашио Америку џиновским имитацијама оружја

2021-01-14 08:21:30

Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2021-01-07 07:54:50

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Саракамиш: Како је 1914. руска армија до ногу потукла војску Енвер-паше

2021-01-02 08:03:14

У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).

Како су руски двоструки агенти стигли до самог врха МИ6 и ЦИА?

2020-12-27 09:12:07

Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

2020-12-26 19:38:15

Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-12-26 08:42:08

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

Урлик хијена

2020-12-23 16:15:23

Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.

Три најуспешније операције совјетских трупа у Авганистану

2020-12-20 09:37:50

Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.

Где се Црвена армија борила против нациста после немачке капитулације?

2020-12-19 10:35:19

Док су совјетске трупе јуришале на Берлин део територије Совјетског Савеза је још увек био под немачком окупацијом.

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: