„Срби су за вас тврд орах”: Како је изгледала акција протеста испред aмбасаде САД у Москви 1999.

Објављено: 06.04.2019.год.
фото: © ТАСС / Russia beyond


На добро познате чињенице о операцији НАТО-а против Југославије пре 20 година подсећају нас ових дана српски и руски медији. Али, са почетком НАТО агресије повезан је и један други догађај, који се чак и у руској штампи спомиње врло ретко. Ради се о спонтаној акцији протеста испред америчке амбасаде у Москви, коју је у Русији деведесетих раније било тешко замислити и која је снажно утицала на руску јавност и руску политику следећих деценија.

Како је то изгледало подсећа историчар, политиколог и балканолог, аутор портала 
Балканист.ру др Никита Бондарев, који је био непосредни сведок и учесник тих догађаја. У овом тексту преносимо најважније делове његовог чланка на српском језику.  

Утицај протеста 1999. на савремену руску политику

 

Утицај догађаја од 25-27. марта на најновију политичку историју Русије до данас није оцењен на прави начин. А управо тада је први пут јасно изнесен низ принципијелно нових теза, без којих је тешко замислити савремену руску политичку реторику. Многе методе које се данас користе у партијском животу, посебно у сфери омладинских организација, и које се данас доживљавају као нешто што се подразумева у руском политичком дискурсу, такође потичу управо од искуства спонтаних масовних протеста у пролеће 1999. године. Хронологија протестних догађања је у општим цртама изгледала овако. 


„У почетној фази то је био протест самих Срба против бомбардовања Србије“

 

24. марта у сумрак испред амбасаде се окупља неколико десетина Срба. Најпре се њихова активност своди на неколико антиамеричких парола, а затим, када виде да полиција толерише њихово присуство, Срби прелазе на активније деловање. Између осталог, у најближој продавници купују тегле са лечом, које убрзо завршавају на зидовима амбасаде. Лечо, односно поврће у соку од парадајза, је традиционални производ из Бугарске (мађарски сатараш или српски бећарац, бећар-паприкаш – прим. Russia Beyond), али руски новинари, „како би ствар учинили занимљивијом”, јављају да је то српско национално јело и тако изазивају изненађење у српској јавности, која за ту реч није ни чула... У извесном тренутку протест прераста у отворени вандализам: неко од присутних мокри испред врата амбасаде, што, наравно, снимају камере. Срби инсистирају на томе да је бешику на амбасаду испразнио „неки пијани хулиган у пролазу”. Ма како било, овај догађај је препунио чашу стрпљења полиције и демонстранти су растерани. Али дух је пуштен из боце: током читаве ноћи испред амбасаде се окупљају они који желе да подрже „браћу Србе” или једноставно да се прикључе вандализму пред којим власти затварају једно око. Углавном су то фудбалски хулигани, као и различити маргиналци. Неки од њих остају преко пута амбасаде, а већи део се враћа кући необављеног посла. То јест, у почетној фази акције то је пре свега био протест самих Срба против бомбардовања Србије. Акција је спонтана, њена политичка порука није јасно формулисана (углавном се чују псовке и позната фраза „yankee go home”). Укљученост руске јавности је минимална.

Фудбалски навијачи, представници свих омладинских супкултура и пијанци

 

25. марта акција прелази у нову фазу. Рано ујутро преко пута амбасаде почињу да се појављују мале групе студената, који су тражили да одсуствују са наставе или су просто изостали без дозволе. Неки од њих носе на брзину направљене транспаренте на руском и енглеском језику. Нешто касније појављују се увек спремни за акцију чланови ЛДПР-а (Либерално-демократске партије Русије) са заставама, транспарентима и мегафоном. Групи се прикључују радознали пролазници, већ поменути фудбалски хулигани, панкери анархистичке оријентације, хипици пацифистичког расположења и друге неформалне групе. Већи део демонстраната су млади, а ту је и известан број пензионера увек присутних на комунистичким протестима, али њих је мало. 90% демонстраната чине Руси, а Срба, за разлику од претходног дана, готово да и нема. У извесном тренутку лавина људи која се формирала преко пута амбасаде у улици Садовоје кољцо, повинујући се неком невербализованом, али потпуно јасном импулсу, прелази улицу и заузима простор испред амбасаде. Полиција окупљене позива да поштују ред, али не инсистира превише. 

Задржавају само оне који на амбасаду бацају чврсте предмете, као што су стаклене тегле или мастионице. Оне који бацају јаја, паковања јогурта или прскају амбасаду кечапом, полиција као да не примећује, иако митинг званично није дозвољен. Слику гомиле, распаљене свешћу о томе да су у праву, као и осећањем да је данас „то дозвољено”, преноси телевизија. Испред амбасаде се стално окупљају нови људи. Појављују су представници омладинских левичарских радикалних организација, такође са мегафонима и заставама. Фудбалски навијачи из супротних табора се уједињују и око амбасаде формирају жив ланац од навијачких шалова, у којем се ЦСКА налази поред Спартака, а Торпедо поред Динама. Заиста незабораван призор, нешто слично раније није забележено. Управо међу навијачима настаје незванична парола протеста: „Срби су за вас тврд орах, добићете други Вијетнам” (сербы вам не по зубам, будет вам второй Вьетнам). Уопште узев, може се без претеривања рећи да су се тих дана испред америчке амбасаде могли видети представници свих омладинских супкултура, укључујући и оне априори аполитичне. У гомили су били љубитељи екстремних спортова, представници клупске културе, уметници графита, који су обојили тротоар испред амбасаде и зидове околних кућа (до зида саме амбасаде ипак нису пуштени). Посебно треба напоменути да у гомили практично није било пијаних, барем не током дана. И то није било због интервенције различитих „усмеривача” и „посматрача”, како се често дешава данас на масовним догађајима. Гомила није имала јединствен организациони принцип, али свима је било јасно да појавити се испред амбасаде пијан или са флашом у руци значи дискредитовати саму идеју протеста, изазваног праведним гневом. Оне којима то није било јасно љубазно би замолили да оду да пију пиво на другом месту. Међутим, како је пао мрак, у гомили су почели да се појављују не само пијани људи, него и они под утицајем различитих психоактивних супстанци. Могли су се чути позиви на јуриш и заузимање или паљење америчке амбасаде. Управо у том тренутку умешали су се специјалци ОМОН-а (Мобилни одред посебне намене) и растерали гомилу. Око 400 људи је задржано. 

„Узети демонстрације под контролу и усмерити у цивилизованом правцу“

 

Ноћ између 25. и 26. марта руководство Русије је провело, како се касније сазнало, у дугим и компликованим „консултацијама”. У окружењу Бориса Јељцина догађаји два „протестна” дана изазвали су забринутост, постојала је жеља да се ова акција забрани, а да се учесници казне. Можда је на то утицало сећање на догађаје из јесени 1993. године. На крају је, међутим, преовладало мишљење градоначелника Москве Јурија Лушкова, који је од самог почетка подржавао акције масовног незадовољства, и Јевгенија Примакова, који је на путу за Вашингтон на преговоре у знак протеста окренуо авион и вратио се назад. Став Лушкова и Примакова састојао се у томе да демонстранте не треба растеривати, него их узети под контролу и усмерити у цивилизованом правцу. Управо то је и учињено.

26. марта митинг испред америчке амбасаде је званично дозвољен, неорганизовани демонстранти који су се окупили испред амбасаде нашли су се између постројених редова Лушковљеве Московске федерације синдиката са леве стране и омладинске организације „Јабука” с десне. И једни и други су били добро организовани, имали су транспаренте, заставе, партијску симболику, плакате са паролама, које су делили присутнима. Причало се да ће Лушков демонстрантима послати пољске кухиње са куваном храном, али је градоначелник од те идеје ипак одустао. Саобраћај у улици Садовоје кољцо је од почетка био делимично затворен, а у једном тренутку и у потпуности блокиран. Возачи су, међутим, сиренама и узвицима показивали солидарност са демонстрантима. Управо 26. марта акција достиже свој врхунац. Широм земље људи спаљују америчке заставе у знак протеста. 

На интернету се пуном паром дискутује о томе колико ће коштати куповина два С-300 за Србију и њихово слање на Балкан (према речима учесника, сакупљено је 600 долара који су на крају потрошени на провод у српском ресторану). 

Либерали и комунисти „растерали“ антиглобалистичку омладину

 

Демонстранти испред америчке амбасаде очекују да се појаве Лушков или Примаков или обојица заједно. Испред амбасаде се, међутим, појавио само Владимир Жириновски, али и он је дочекан аплаузом. Све у свему, акција је почела да се креће у правцу стандардне провомајске политике „системске” опозиције. Међу окупљенима је било буквално само десетак Срба, а и они су се брзо разишли, млади припадници неформалних група такође се више нису осећали пријатно и до поднева су напустили протест.

Аутор чланка Никита Бондарев (лево) на протестима испред америчке амбасаде у Москви (26. март 1999)

27. март је испред америчке амбасаде протекао у знаку Комунистичке партије Руске Федерације и Генадија Зјуганова. Акција која је почела спонтано, стихијски и била оријентисана не толико на патриотску, колико на антиглобалистичку омладину која слободно мисли, на крају се претворила у комунистичку шетњу са иконама и портретима Стаљина.

28. марта није више било званично дозвољеног митинга испред амбасаде, али током читавог дана преко пута се налазило неколико демонстраната. Истог дана на амбасаду је из ручног бацача граната покушао да пуца скулптор Александар Сусликов, при чему је дошао у аутомобилу заменика начелника московске полиције, који је, наводно, украо. Сусликов није могао разумно да објасни одакле му РПГ-18, из којег је безуспешно покушао да гађа амбасаду. То је био веома необичан случај који је највише личио на акцију специјалних служби са намером да се дискредитују протестне активности. Као последица овог немилог догађаја, 29. марта испред амбасаде се није појавио нико осим уличних чистача који су уклањали трагове народног гнева. 

Занимљиво је да су се прошле недеље, како би одали пошту жртвама НАТО агресије од пре 20 година, од свих руских званичника и „незваничника” испред српске амбасаде у Москви појавили само „Ноћни вукови” са својим непромењивим лидером под надимком Хирург (Александром Залдостановом). А баш њих сасвим сигурно није било испред америчке амбасаде 1999. године, јер су бајкери у то време носили заставе америчке Конфедерације, лобање и кости, и сматрало се да су од свих омладинских покрета они највише вестернизовани. Њихово окретање „традиционалним вредностима” и „ношењу барјака” наступило је тек после 2000. године. 

Након 20 година

 

…1999. године нам се чинило да се свет неповратно мења пред нашим очима. Запад са себе скида маске политичке коректности и благонаклоности и показује своје право лице. Веровали смо да ће људи заувек памтити годишњицу бомбардовања Југославије. Али, нажалост, сећање на те догађаје многима на Балкану све више смета. Научници ће рећи да је то карактеристично за историјско сећање. То је њихово унутрашње питање, да ли ће памтити или неће памтити НАТО агресију. Можда је и тако. Али Русија у сваком случају треба да се потруди да никада не заборави лекције војне кампање НАТО-а из 1999. године.

Никита Бондарев, Руска реч


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама
РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама

Руски председник Владимир Путин одржао је опсежне разговоре са својим кинеским колегом Си Ђинпингом прошле седмице, при чему су се два светска лидера договорила о плановима за успостављање новог заједничког међународног финансијског оквира.

2021-12-28 13:28:20

Неретљани су били Срби
Неретљани су били Срби

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији Одвојивши се од мора, након пада под Турке, Срби су запоставили...

2021-12-19 08:30:08

Колубарска битка, време победе
Колубарска битка, време победе

Врхунац напора и вештине командовања српске војске

2021-12-16 07:22:46

РТ: Ко се против кога бори у Украјини?
РТ: Ко се против кога бори у Украјини?

За РТ пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа \"Русија у глобалним пословима\".

2021-12-06 09:07:24

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.

2021-12-05 10:31:02

Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа
Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...

2021-11-25 10:21:05

Руска политичка мисао очима једног Србина
Руска политичка мисао очима једног Србина

Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...

2021-11-18 13:02:09

Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду
Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.

2021-11-14 08:21:36

Шта је Достојевски писао о Србима?
Шта је Достојевски писао о Србима?

Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!

2021-11-13 10:00:24

Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији
Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији

Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...

2021-11-10 07:30:31

​Софија побола српске барјаке у швапски табор
​Софија побола српске барјаке у швапски табор

„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда

2021-10-31 07:35:20

РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти
РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти

Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...

2021-10-24 12:48:12

Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић
Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

2021-10-21 18:51:30

Одлука Синода и закржљали аутошовинизам
Одлука Синода и закржљали аутошовинизам

Пише Слободан Стојичевић

2021-10-16 13:24:12

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: