Последњи лет хероја

Објављено: 04.04.2019.год.
Зоран Радосављевић, фото: Википедија / Политика


У предвечерје последњег дана марта, године ове, осећам снажну потребу да уз помоћ писаних речи предочим посебан угао гледања на последњи лет нашег хероја пилота Зорана Радосављевића.


Ваздухопловци с правом могу овај месец назвати и „црни март”, јер су у историји забележене огромне и ненадокнадиве жртве. Да подсетим, 20. март 1913. године, прва наша жртва – пилот Михаило Петровић; 25. март 1999. године – Живота Ђурић; 26. март 1999. године – Зоран Радосављевић; 13. март 2015. године – катастрофа хеликоптера са седам жртава.

Тог сунчаног поподнева, 26. марта 1999. године, пут неба винула су се брзо, храбро и сигурно два авиона типа „миг 29”. У први мах, такав чин је изгледао као мирна, стандардна, рутинска вежба два ловачка авиона. Ми, очевици, учесници и сведоци таквог догађаја, без речи, посматрали смо како наше колеге, на малој висини и великом брзином, нестају иза хоризонта. Ни слутили нисмо да посматрамо последњи лет нашег младог хероја пилота Зорана Радосављевића.

Када је громогласни звук снажних мотора ловачких авиона утихнуо, ми, пријатељи, колеге, сарадници и инструктори Зоранови, дуго и немо, без речи, с погледима негде у даљини, постављали смо безброј питања себи, а и другима: Ко, како, зашто, због чега?... Балканско буре барута експлодирало је тек два дана раније, у свој својој жестини. Систем уздрман, људи шокирани, општа ситуација веома тешка, НАТО агресор напада свом жестином, стандардни начин комуникације прекинут. А два ловца пресретача полетела на борбени задатак, као да је све нормално!

Оловно тешка фаза неизвесности, са много људске и колегијалне стрепње, трајала је веома дуго. А онда, као гром из ведра неба, стигла је тужна, тешка и жалосна вест: „Пилот Зоран Радосављевић је оборен у неравноправној ваздушној борби. Није спасио живот катапултирањем.” Међу нама, саборцима и ратним друговима Зорановим, завладаше тада очекивани мук, тешка неверица и неразумна тишина, која траје и до данашњих дана, двадесет година после, са главним, трајним и непролазним питањем: Да ли је тако морало бити?

Марта, године ове, многи су на разне начине обележили тужни јубилеј, 20 година од НАТО агресије. Академије, изложбе, говори, медијски наступи, скупови народа, полагање венаца на споменике многобројним невиним жртвама...

У таквим околностима, херојско дело пилота Зорана Радосављевића остало је скрајнуто, вољно или невољно. Медаља за храброст, виши чин постхумно и улица у Батајници нису довољно признање, поштовање, захвалност, незаборав...

Да чудо буде веће, борбени задатак пилота Зорана Радосављевића никада није квалификовано и стручно анализиран са циљем да се извуку драгоцена искуства и поуке за будуће генерације. Последњи лет хероја олако је препуштен пепелу заборава и тамном талогу времена у наивном веровању да балканско буре барута више никад неће експлодирати.

Ни двадесет година после не мирим се са чињеницом да је „онако морало бити”, није морао да буде изгубљен један млади живот, изузетно перспективног официра и веома способног пилота надзвучних авиона. Неизмерна жртва пилота Зорана Радосављевића стална је опомена и дежурно питање изнад наших глава: Где смо данас и шта нам ваља чинити да нам се историја не понови?

Бориша Мандић, Политика
пилот инструктор

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Амери су насели на блеф: Како је СССР плашио Америку џиновским имитацијама оружја

2021-01-14 08:21:30

Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2021-01-07 07:54:50

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Саракамиш: Како је 1914. руска армија до ногу потукла војску Енвер-паше

2021-01-02 08:03:14

У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).

Како су руски двоструки агенти стигли до самог врха МИ6 и ЦИА?

2020-12-27 09:12:07

Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

2020-12-26 19:38:15

Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-12-26 08:42:08

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

Урлик хијена

2020-12-23 16:15:23

Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.

Три најуспешније операције совјетских трупа у Авганистану

2020-12-20 09:37:50

Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.

Где се Црвена армија борила против нациста после немачке капитулације?

2020-12-19 10:35:19

Док су совјетске трупе јуришале на Берлин део територије Совјетског Савеза је још увек био под немачком окупацијом.

Јован прошао 50 држава да би стигао на Солунски фронт

2020-12-12 05:02:08

Ратна повест Јована Зековића (1892–1983), сва је прилика, нема упоредиву. Прошао је 50 држава и половину северне хемисфере да би се о Васкрсу 1918. обрео са...

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: