Радоване, сиђи са тапете – прекоманду имаш међу свете

Објављено: 24.03.2019.год.
фото: фронтал.срб

Као писац збирке приповједака Интервју са Радованом Караџићем, имам готово личан однос према човјеку који већ одавно више живи у легенди, него на јави.


(Колумну први пут објављену 24.03.2016. године, репризирамо поводом „коначне“ пресуде естрадног суда у Хагу. Ништа се, ни у свијести Срба, нити њихове околине, није промијенило по овом питању, прим.
Фронтал.СРБ)

И Србија и Српска су биле под ужасним притисцима, зато што се Радован Караџић није предавао шоумејкерском, хохштаплерском квазисуду у Низоземској. Његов живот у бјекству је узрастао у оправдање за већ безочно злостављање српског народа у цјелини. Ужасна неправда која нам се наносила, од Призрена до Глине, правдана је преко медија преуморном плебсу Караџићем и Младићем. Ето, само да се њих двојица предају, па ће НАТО закопчати шлиц.

Омамљено кметство није се знало побунити ни кад су члановима Радованове породице одузимани лични документи. Људска права која би могли сутра одузети и њима. Само ако им дође.

И тако, док је дане проводио под именом Драган Дабић, на крају трамвајских линија 7, 9 и 11, на Новом Београду, један мој колега, Србијанац, не знајући да је ту негдје међу нама, узвикнуо је за кафанским столом:

– Ушао си, бре, у песму! Шта више човек може да очекује од живота? Пуцај себи у главу, или узми онај појас са експлозивом и предај им се!

ХУМАНИСТИЧКА ЋЕЛЕ-КУЛА

Овакав став, да чудовишном змају који мучи село не требамо жртвовати дјевицу, краљеву кћер, већ бившег краља главом; била је веома раширена у непрепознатљиво разглављеном српском идеолошком бићу. Такав канибалски порив за преживљавањем већине, дугорочно, као историјска чињеница, растаче самопоуздање. Оног ко је у будућности буде водио, и нације у цјелини. Остаје као срамота, коју смо на прелазу вијекова урадили превише пута.

Ликови свих оних официра, генерала, министара и предсједника; које смо предали непријатељу као да им шаљемо одсјечене главе у ћуповима за Стамбол, исто ће тако бити упамћени у српској повијести. Као мученици и праведници. Ововијековне главе за Ћеле-кулу, којој смо грађевински материјал обезбиједили добровољно.

Младића се добро и уживо сјећам из рата, док ми је Радован свјежије урезан у посљератном памћењу. Као биће иза стакла. Изложбени експонат, на које западноевропске екскурзије у Хаг клинцима уперују прстом. Показују како изгледа зли, зли чика. Геноцидер и непослушник.

Тако ће проћи свако ко не буде слушао.



Шта год да је неко, лично или објективно, имао против Радована Караџића – данас то престаје.

Пресудом ће бити изречена завршна ријеч у претварању истог у свеца.

Наравно, не његовом кривицом и заслугама. Већ одавно он више нема права на сопствени живот. С које год сране да се погледа, Радован више није појединац са јединственим матичним бројем, већ симбол једног покрета, времена и циља. Иста ствар се десила и са Слободаном Милошевићем и Војиславом Шешељем, као естрадно најексплоатисанијим личностима у хашкој представи за дјецу до пет година. Дата им је прилика за искупљење гријеха пред сопственим народом. То је основни резулат лажног суда у Хагу.

ВЈЕРУЈЕШ ЛИ МЕНИ, ИЛИ СОПСТВЕНИМ ОЧИМА?

Пресуда Караџићу ће завршити на ђубришту историје као аргумент у међунационалној препирци, који једној страни звучи као „земља је равна плоча, пресудио Хашки трибунал“.

Мало је ова развучена тема данас и досадна. Повећава се само број година у пјесми која Рашу позива да сиђе са планине. Све друго је речено, што се рећи могло. Позиције су непомјерљиве и, заправо, изрицањем праворијека од непријатељске стране у сукобима деведесетих, која је врло расположено убијала Србе готово читаву деценију, плански их протјерујући осиромешеним уранијумом са њихових етничких територија, неће се десити ништа ново.

Сањају шовинистички романтици да ће новим медијским Маркалама и Васе Мискина, узгибати озбиљнију инситуционалну и међународну расправу о државно-правном статусу Републике Српске. Нема од тих сватова ништа. Као што и 09.01. остаје Дан Републике. Проглашен 1992. године, док је у позадини позорнице била окачена српска застава и југословенска тробојка са петокраком.

Треба, евентуално, мало спремити желудац. Прегрмити медијску онанију из Ефбиха и Енерха. Њихово тровање млађих нарашаја неискреном и мржњотворачком визијом почетка и тока рата у бившој Социјалистичкој Републици БиХ.

За три дана ће осванути нови.

Фронтал.СРБ


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Ћирилица и латиница под окупацијом

2021-01-24 08:38:39

О данима под окупацијом у Великом рату, одрастању младих тада у Београду и страху од окупаторске полиције, о ћирилици и латиници у то доба писао је...

Завичај је мислио да је Радомир погинуо

2021-01-17 07:02:43

ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?

Амери су насели на блеф: Како је СССР плашио Америку џиновским имитацијама оружја

2021-01-14 08:21:30

Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2021-01-07 07:54:50

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Саракамиш: Како је 1914. руска армија до ногу потукла војску Енвер-паше

2021-01-02 08:03:14

У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).

Како су руски двоструки агенти стигли до самог врха МИ6 и ЦИА?

2020-12-27 09:12:07

Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

2020-12-26 19:38:15

Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-12-26 08:42:08

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

Урлик хијена

2020-12-23 16:15:23

Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.

Три најуспешније операције совјетских трупа у Авганистану

2020-12-20 09:37:50

Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: