Зашто је Троцки погубио хероја који је 1918. спасао совјетску флоту?

Објављено: 23.03.2019.год.
Getty Images, Tyne & Wear Archives & Museums/Flickr, Public domain / Russia beyond


Бољшевички терор често није правио разлику између „наших“ и „њихових“, него је убијао и једне и друге. Једна од таквих жртава био је капетан Алексеј Шчастни, који је спасао целу Балтичку флоту од Немаца.

У рану зору 11. априла 1918. године императорска немачка флота се приближавала Хелсингфорсу (данас Хелсинки) са циљем да се умеша у фински грађански рат и сатре комунистичке снаге. То, међутим, није био једини њен циљ.

Совјетска Балтичка флота је била укотвљена у финској престоници и као неутрална страна у том конфликту спремала се за повратак кући. Немачке власти су имале амбициозан план да заплене руске ратне бродове који су у том тренутку били лак плен.

Алексеј Михајлович Шчастни

Међутим, тај план је осујећен сјајном руском операцијом, тако да су немачки официри стигли да виде само силуете последњих руских бродова на хоризонту. Плен је умакао Немцима „испред носа“, а за то је био заслужан капетан Балтичке флоте Алексеј Шчастни. Он је успео да организује одважну и тешку евакуацију неколико стотина ратних бродова кроз залеђени Фински залив и њихово пребацивање на руску војнопоморску базу у Кронштату.

У леденој замци

Почетком 1918. године руска Балтичка флота била је бледа сенка некадашње славне флоте. По завршетку Првог светског рата и у хаосу револуције у њој је владала лоша дисциплина и није било борбеног духа. Поред тога, морнари се нису потчињавали официрима и односи међу њима су били веома напети.

Нова независна Финска више није била део Русије тако да су руске трупе, а међу њима и Балтичка флота, морале да напусте ову земљу. Морнари су само чекали да се отопи лед у Финском заливу.

Зима је те 1918. била веома хладна тако да је пловидба кроз залив практично била обустављена. Капетан Шчастни је имао на располагању неколико ледоломаца тако да би дозволио кретање бродова само у екстремним околностима.

Заседање на мировној конференцији где је потписан Брест-Литовски мир између Совјетске Русије са једне стране и Централних сила – Немачке, Аустроугарске, Бугарске и Турске – са друге. 3. март 1918 (из Централног државног филмског и фотографског архива докумената СССР-а). Репродукција,

Екстремне околности су настале када су Руси 3. марта потписали са Немцима мировни споразум у Брест-Литовску, па су Немци тежили да искористе слабост Русије и заплене целу Балтичку флоту.

Немачки напад

Немачке власти су хтеле да једним ударцем убију две муве. У Финској је беснео грађански рат између „црвених“ и „белих“, и док је Русија прогласила своју неутралност (бар званично), Немачка је планирала да се отворено умеша у конфликт и прошири свој утицај у региону.

Немци су понудили своју помоћ финском „белом“ покрету коју је овај радо прихватио, тако да се 5. марта императорска флота приближила Оландским острвима, која су послужила Немцима као главна база приликом интервенције у Финској.

Немачки војници у Хелсинкију.

Током наредних недеља немачке трупе су биле све ближе руској флоти: 3. априла су окупирале полуострво Ханко на југу Финске, а 7. априла су ушле у град Ловиса, око 80 км од Хелсингфорса.

Немци су били убеђени да ће се руска флота наћи у замци и неће стићи да отплови у Кронштат. Неколико стотина укотвљених ратних бродова био је лак, беспомоћан и привлачан плен.

Бољшевички лидери су препоручили Шчастном две варијанте – да врати флоту кући или да је дигне у ваздух. Друга варијанта је била далеко једноставнија, али је капетан одлучио да спасе бродове.

„Ледена пловидба“

Није било лако организовати и мотивисати морнаре клонуле духом, али је Шчастни постигао немогуће – убедио је своје официре да дејствују брзо и ефикасно, иако је времена било мало.

Ледоломац „Јермак“.

Капетан је схватио да није могуће одједном евакуисати све бродове па је одлучио да подели евакуацију на три фазе. Прва фаза је изведена почетком марта када је Фински залив још увек био замрзнут.

Први одред бродова напустио је Хелсингфорс 12. матра. Ледоломци су уз велике потешкоће разбили лед и направили узак пролаз за десетине других бродова. Посебну важност је имало шест руских оклопних ратних бродова, и зато су они први напустили Фински залив.

Механичар о коме нема других историјских података осим да се звао Г. Трусов и служио у подморници „Тур“, 
записао је са каквим је потешкоћама ледоломац „Јермак“ чистио пут за друге бродове: „Дебео слој леда тешко се ломио под притиском морског горостаса. Брод се повремено заустављао, враћао и из залета моћним ударцима разбијао нагомилани лед“.

Током лета би таква пловидба трајала седам часова, а у рано пролеће су бродови пловили скоро недељу дана. Први ратни брод је упловио у Кронштат 17. марта.

Други одред бродова испловио је из Хелсингфорса 4. априла, а само три дана касније морала је да исплови и трећа група јер су се немачке трупе и ратни бродови већ опасно приближили граду.

Ледени поход бродова Балтичке флоте, Март - април 1918.

Капетан Шчастни је међу последњима напустио Хелсигфорс 11. априла, а Немци су већ наредног дана заузели град. Немачки официри су, међутим, могли само погледом да испрате руске бродове који су им умакли у последњи час.

Ескадрила британских подморница је на Балтику
 учествовала у Великом рату заједно са Русима, и такође је била стационирана у Хелсигфорсу. Подморнице нису могле да отплове у Енглеску нити у бољшевичку Русију. Не желећи да се предају непријатељу Енглези су потопили своје подморнице у заливу и отпутовали у Лондон како су знали и умели.

„Захвалност“ Троцког

Последњи ратни бродови Балтичке флоте упловили су у Кронштат 20. априла. Шчастни није изгубио ниједан ратни брод – вратио је свих 236 бродова међу којима је било шест оклопних ратних бродова, пет крстарица, 59 разарача и 12 подморница. Остало је само неколико мање битних бродова.

Лав Троцки

Капетан Шчастни је слављен као „црвени адмирал“ и „спасилац флоте“. Био је херој, али га нису сви тако дожиљавали.

Капетанова популарност је била толико велика да му је позавидео Лав Троцки, а он је тада командовао совјетском армијом и флотом. Поред тога, Шчастни и Троцки нису лако налазили заједнички језик и расправљали су се по сваком питању. На крају је Троцки одлучио да уништи чувеног капетана и прогласио га је за „врло важног злочинца“.

Захваљујући интригама Лава Троцког капетан Шчастни је оптужен за контрареволуционарну делатност. „Шчастни је херојским поступком подигао сопствену популарност коју је хтео касније да искористи против совјетских власти“, пише у оптужби.

Апсурдност такве оптужбе је била очигледна, али је власт Троцког одиграла одлучујућу улогу тако да је командант Балтичке флоте стрељан 22. јуна 1918. Његова улога у „Леденој пловидби“ потпуно је избрисана из совјетске историографије.

Пре стрељања 
је капетан Шчастни рекао: „Троцки ме је осудио на смрт због две ствари: прво, зато што сам спасао флоту у немогућим условима, и друго, јер је знао да сам популаран међу морнарима и плашио се тога“.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк