„Шта знамо о операцији која је потресла читав свет? Ма како чудно звучало, не знамо скоро ништа“, писао је 6. јула 1999. очевидац тих догађаја, ратни извештач листа „Комсомольская правда“ Игор Коц који је јуче објавио своју стару репортажу на својој Фејсбук страници. „Да, руски батаљон из Босне је прешао око 600 километара, прешишао Нато, први ушао на Косово, заузео стратешки аеродром Слатина. И оставио НАТО без могућности да ваздушним путем пребаци војску на Косово.
Али све остало су гласине и бајке", истиче новинар.
План операције
Главна колона (171 човек, 15 оклопних транспортера, 2 камиона КамАЗ, камиони Урал, цистерне – укупно око 50 возила) заузима аеродром Слатина. И држи га док не дође друга колона, која ће кренути ка Приштини три сата касније са аеродрома Бијељина. Прва колона има храну за четири дана. За то време долази појачање. Чим на Слатину стигне друга колона, стижу и авиони са основним контингентом падобранаца из Русије, а због тога се и све ово закувавало.
Али друга колона није добила наређење да крене ка Слатини. И то је прво од многих питања зашто.
Припреме
Дан пре почетка операције до НАТО снага стиже дезинформација да батаљон руских падобранаца из Босне прелази из муслиманске у српску зону, али не напушта границе Босне. Возила ноћу напуштају аеродром Бијељина у малим групама по 3-4. Американци свеједно нису могли да не располажу информацијом да се припрема марш. Они очигледно нису поверовали да колона може да издржи такав темпо и стигне до Приштине пре Енглеза.
Марш
Колона је изашла на савремени аутопут и кретала се прилично брзо, просечном брзином од 60 км на сат.
С времена на време је долазило до кварова (прегревање мотора или пробушене гуме), a возило које би се зауставило нико није чекао. Камион или транспортер би јурио затим за колоном и заузимао своје место.
Увече 11. јуна, после 10 сати непрекидне вожње возачи су почињали да се губе. Говорили су: „Ухватио сам се неколико пута да спавам. Полио сам главу минералном водом. Али вода је била врела.“
„Највише ме је успављивало монотоно кретање аутопутем. Да се мало разонодим притискао сам гас сад десном сад левом ногом.“
„Било је мало лакше када смо пролазили кроз насеља. Људи су нас посипали цвећем, бацали нам цигаре, кекс, један човек је трчао за нама са гајбом пива. Све нас је то будило из сна. Али није дуго трајало. Било је паклено вруће, транспортер се угрејао до усијања.“
„Живнули смо тек у Приштини. Расположење је било невероватно“, наводи Коц изјаве учесника марша.
Сергеј Метелица/TASS
Први контакт са НАТО војском
Руси су аеродром заузели у четири сата ујутро. А негде пре ручка појавили су се Енглези.
„Они су буквално били запањени када су нас видели. И то нису чак ни скривали.”
„У очима сте могли да им видите бес, али су се понашали коректно.”
„Наш оклопни транспортер им је препречио пут. Енглез покушава да га обиђе са десне стране, а транспортер се помера надесно. Он крене налево, и наш се такође помера налево.”
У овој конфронтацији кључну улогу је одиграо монолог руског војника. Он је скочио са оклопног транспортера са бацачем граната у рукама и викнуо енглеском тенкисти: „Ти имаш наређење и ја имам наређење! Ако кренеш напред, наје..ш!” После тога тенк се окренуо и вратио назад.
Енглезима је предложено да се базирају изван територије аеродрома.
Они су се ту и налазили све док није постигнут политички договор о присуству НАТО-а на Слатини.
Сергеј Метелица/TASS
Редовни контакти са Енглезима
Две недеље руски и енглески војни камп налазили су се један поред другог. Енглези су у наше војнике имали толико поверења да ноћу нису постављали своју стражу. Налазили су се на око километар и по од зграде аеродрома. Али аеродром је контролисала руска страна. Без њене дозволе ниједан авион није могао да слети.
А пријатељска фудбалска утакмица Русија-Енглеска завршена је нашом убедљивом победом и резултатом 3:1. При чему је једини гол за Енглезе дао руски војник који је био у саставу њиховог тима као појачање.
Политичко-морална ситуација
Она би се могла описати двема речима: збуњеност и бес. Сваким даном ова осећања су била све јача због неопростиве, по мишљењу руских војника, спорости Кремља и Министарства спољних послова.
Игор Коц је записао оваква мишљења и расположења, остављајући их без коментара:
„Изгубили смо непроцењивих недељу дана у почетку, када су нам затворили ваздушни коридор и Министарство спољних послова није могло да се договори. Али и касније смо неоправдано одлагали пребацивање основног контингента. Када су осетили нашу слабост, натовци су се понашали све безобразније. Имали смо утисак да нам враћају мило за драго за наш брзи марш.”
„Боље би било да се што пре покупимо одавде! Срамота је пред Србима!”
Због тога што су са Косова истовремено повучене СВЕ југословенске снаге, Срби, који су остали без заштите, масовно напуштају домове.
Епилог специјалног дописника
Најдрагоценији редови у мојој бележници су сведочанства учесника приштинског десанта о њиховим најбољим тренуцима.
„Улазимо у село, видим бабу која једва иде. Али она се храмљући вуче за колоном, бојећи се да нас неће стићи. Виче: Русија!”
„У Приштини су нас очекивали од десет ујутро. А стигли смо у пола два ноћу. У предграђу је владала тишина, мислили смо да сви спавају. А они су се окупили у центру града. Ту је почело нешто посебно... Пуцњеви у ваздух, аутомобили трубе, људи плачу. Не знам колико их је било, можда десет хиљада, може десет стотина. Није било довољно места за све. Транспортери су се кретали тик један за другим, јер, ако би се појавио размак, више ниси могао да кренеш. То није измишљотина, они су стварно љубили оклопна возила, лично сам видео. Схватио сам да смо им ми последња нада. Рећи ћу ти отворено: плакао сам.”
Кад се извукао из загрљаја одушевљене Приштине, батаљон се зауставио седам километара од аеродрома, у насељу Косово Поље.
Управо тада на телевизији су објављиване противречне информације: министар спољних послова Иванов је говорио о грешци и повлачењу руских снага са Косова, војни званичници су га демантовали... После два сата бескорисног стајања кроз колону је прошла вест: сваког тренутка ће стићи наређење за повлачење.
„Било је то неизводиво наређење. Да смо се вратили назад, Срби у Приштини би нас растргли. Није било повратка.”
Доживели су још један празник, када је две недеље раније у суботу у „Слатину” слетео први транспортни авион из Русије.
Сергеј Метелица/TASS
„За њега смо сачували писту, била је девичански чиста!”
„Када смо видели Ил-76 како прилази, то се не може исказати... Значи, није све било узалуд, испунили смо своју дужност.”
Онда је са празницима било готово. Сваким даном разочарање је расло. Сваким даном натовска „браћа по оружју” била су све ноншалантнија. Како су само чекали недељу, када је требало да из Иванова стигну авиони са подршком...
Један мајор из састава десантних снага ми је рекао:
„Што пре наш батаљон оде одавде, то ће бити боље. Новајлије, које ће нас заменити, не знају какву смо шансу пропустили. Биће им лакше. А ми... Ми смо у тоталном расулу.”
P.S.
Заменик директора CIA за оперативни рад Џон Даунинг смењен је због пропуста које је начинила америчка испостава у Југославији, која је „прозевала” припрему и реализацију марша руских мировних десантних снага.
Russia beyond
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
RSS
