„Шта знамо о операцији која је потресла читав свет? Ма како чудно звучало, не знамо скоро ништа“, писао је 6. јула 1999. очевидац тих догађаја, ратни извештач листа „Комсомольская правда“ Игор Коц који је јуче објавио своју стару репортажу на својој Фејсбук страници. „Да, руски батаљон из Босне је прешао око 600 километара, прешишао Нато, први ушао на Косово, заузео стратешки аеродром Слатина. И оставио НАТО без могућности да ваздушним путем пребаци војску на Косово.
Али све остало су гласине и бајке", истиче новинар.
План операције
Главна колона (171 човек, 15 оклопних транспортера, 2 камиона КамАЗ, камиони Урал, цистерне – укупно око 50 возила) заузима аеродром Слатина. И држи га док не дође друга колона, која ће кренути ка Приштини три сата касније са аеродрома Бијељина. Прва колона има храну за четири дана. За то време долази појачање. Чим на Слатину стигне друга колона, стижу и авиони са основним контингентом падобранаца из Русије, а због тога се и све ово закувавало.
Али друга колона није добила наређење да крене ка Слатини. И то је прво од многих питања зашто.
Припреме
Дан пре почетка операције до НАТО снага стиже дезинформација да батаљон руских падобранаца из Босне прелази из муслиманске у српску зону, али не напушта границе Босне. Возила ноћу напуштају аеродром Бијељина у малим групама по 3-4. Американци свеједно нису могли да не располажу информацијом да се припрема марш. Они очигледно нису поверовали да колона може да издржи такав темпо и стигне до Приштине пре Енглеза.
Марш
Колона је изашла на савремени аутопут и кретала се прилично брзо, просечном брзином од 60 км на сат.
С времена на време је долазило до кварова (прегревање мотора или пробушене гуме), a возило које би се зауставило нико није чекао. Камион или транспортер би јурио затим за колоном и заузимао своје место.
Увече 11. јуна, после 10 сати непрекидне вожње возачи су почињали да се губе. Говорили су: „Ухватио сам се неколико пута да спавам. Полио сам главу минералном водом. Али вода је била врела.“
„Највише ме је успављивало монотоно кретање аутопутем. Да се мало разонодим притискао сам гас сад десном сад левом ногом.“
„Било је мало лакше када смо пролазили кроз насеља. Људи су нас посипали цвећем, бацали нам цигаре, кекс, један човек је трчао за нама са гајбом пива. Све нас је то будило из сна. Али није дуго трајало. Било је паклено вруће, транспортер се угрејао до усијања.“
„Живнули смо тек у Приштини. Расположење је било невероватно“, наводи Коц изјаве учесника марша.
Сергеј Метелица/TASS
Први контакт са НАТО војском
Руси су аеродром заузели у четири сата ујутро. А негде пре ручка појавили су се Енглези.
„Они су буквално били запањени када су нас видели. И то нису чак ни скривали.”
„У очима сте могли да им видите бес, али су се понашали коректно.”
„Наш оклопни транспортер им је препречио пут. Енглез покушава да га обиђе са десне стране, а транспортер се помера надесно. Он крене налево, и наш се такође помера налево.”
У овој конфронтацији кључну улогу је одиграо монолог руског војника. Он је скочио са оклопног транспортера са бацачем граната у рукама и викнуо енглеском тенкисти: „Ти имаш наређење и ја имам наређење! Ако кренеш напред, наје..ш!” После тога тенк се окренуо и вратио назад.
Енглезима је предложено да се базирају изван територије аеродрома.
Они су се ту и налазили све док није постигнут политички договор о присуству НАТО-а на Слатини.
Сергеј Метелица/TASS
Редовни контакти са Енглезима
Две недеље руски и енглески војни камп налазили су се један поред другог. Енглези су у наше војнике имали толико поверења да ноћу нису постављали своју стражу. Налазили су се на око километар и по од зграде аеродрома. Али аеродром је контролисала руска страна. Без њене дозволе ниједан авион није могао да слети.
А пријатељска фудбалска утакмица Русија-Енглеска завршена је нашом убедљивом победом и резултатом 3:1. При чему је једини гол за Енглезе дао руски војник који је био у саставу њиховог тима као појачање.
Политичко-морална ситуација
Она би се могла описати двема речима: збуњеност и бес. Сваким даном ова осећања су била све јача због неопростиве, по мишљењу руских војника, спорости Кремља и Министарства спољних послова.
Игор Коц је записао оваква мишљења и расположења, остављајући их без коментара:
„Изгубили смо непроцењивих недељу дана у почетку, када су нам затворили ваздушни коридор и Министарство спољних послова није могло да се договори. Али и касније смо неоправдано одлагали пребацивање основног контингента. Када су осетили нашу слабост, натовци су се понашали све безобразније. Имали смо утисак да нам враћају мило за драго за наш брзи марш.”
„Боље би било да се што пре покупимо одавде! Срамота је пред Србима!”
Због тога што су са Косова истовремено повучене СВЕ југословенске снаге, Срби, који су остали без заштите, масовно напуштају домове.
Епилог специјалног дописника
Најдрагоценији редови у мојој бележници су сведочанства учесника приштинског десанта о њиховим најбољим тренуцима.
„Улазимо у село, видим бабу која једва иде. Али она се храмљући вуче за колоном, бојећи се да нас неће стићи. Виче: Русија!”
„У Приштини су нас очекивали од десет ујутро. А стигли смо у пола два ноћу. У предграђу је владала тишина, мислили смо да сви спавају. А они су се окупили у центру града. Ту је почело нешто посебно... Пуцњеви у ваздух, аутомобили трубе, људи плачу. Не знам колико их је било, можда десет хиљада, може десет стотина. Није било довољно места за све. Транспортери су се кретали тик један за другим, јер, ако би се појавио размак, више ниси могао да кренеш. То није измишљотина, они су стварно љубили оклопна возила, лично сам видео. Схватио сам да смо им ми последња нада. Рећи ћу ти отворено: плакао сам.”
Кад се извукао из загрљаја одушевљене Приштине, батаљон се зауставио седам километара од аеродрома, у насељу Косово Поље.
Управо тада на телевизији су објављиване противречне информације: министар спољних послова Иванов је говорио о грешци и повлачењу руских снага са Косова, војни званичници су га демантовали... После два сата бескорисног стајања кроз колону је прошла вест: сваког тренутка ће стићи наређење за повлачење.
„Било је то неизводиво наређење. Да смо се вратили назад, Срби у Приштини би нас растргли. Није било повратка.”
Доживели су још један празник, када је две недеље раније у суботу у „Слатину” слетео први транспортни авион из Русије.
Сергеј Метелица/TASS
„За њега смо сачували писту, била је девичански чиста!”
„Када смо видели Ил-76 како прилази, то се не може исказати... Значи, није све било узалуд, испунили смо своју дужност.”
Онда је са празницима било готово. Сваким даном разочарање је расло. Сваким даном натовска „браћа по оружју” била су све ноншалантнија. Како су само чекали недељу, када је требало да из Иванова стигну авиони са подршком...
Један мајор из састава десантних снага ми је рекао:
„Што пре наш батаљон оде одавде, то ће бити боље. Новајлије, које ће нас заменити, не знају какву смо шансу пропустили. Биће им лакше. А ми... Ми смо у тоталном расулу.”
P.S.
Заменик директора CIA за оперативни рад Џон Даунинг смењен је због пропуста које је начинила америчка испостава у Југославији, која је „прозевала” припрему и реализацију марша руских мировних десантних снага.
Russia beyond
Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...
Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...
2021-11-18 13:02:09
Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.
2021-11-14 08:21:36
Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!
2021-11-13 10:00:24
Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...
2021-11-10 07:30:31
„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда
2021-10-31 07:35:20
Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...
2021-10-24 12:48:12
Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.
2021-10-21 18:51:30
Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...
2021-09-25 08:00:42
Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.
2021-09-21 07:00:40
Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...
2021-09-19 10:39:53
"Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...
2021-09-15 22:35:35
Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...
2021-09-04 07:04:53
Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.
2021-08-28 11:31:10
Русија и Кина предводе Нови свет. Нови свет чини већина човечанства, која...
2021-08-28 10:48:36
Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.
2021-08-28 08:30:15
ТРИБИНА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА О САРАЈЕВСКОМ СУЖИВОТУ И ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ“
2021-08-24 12:24:57
Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.
2021-08-21 13:40:06
Генерал Миломир Савичић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.
2021-08-12 12:28:29
Недавно објављена студија открива у којој мери британска влада жели да манипулише јавним мњењем у балканским...
2021-08-02 12:53:39
Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...
2021-07-28 10:51:45
Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији
2021-07-25 06:40:06
Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији
2021-07-25 06:20:46
RSS
