Приредио Бошко Антић, контраадмирaл
У нашој Речној флотили, чије традиције досежу дубоко у средњи век, постоји брод за који кажу да је као вино – што старији то бољи и лепши. Ове године тај брод, који улази у историју пловидбе на Дунаву и његовим притокама, пуни 80 година и већ 57 годинe плови Дунавом, Савом, Дравом, Тисом и каналима Хидросистема «Дунав -Тиса- Дунав». То је командни брод Речне флотиле «Козара».
Десетог септембра 1962. годинe, испод падина легендарне планине Козаре, уматичен је командни брод Речне ратне флотиле. Добио је име ове легандарне планине и од тада поносно плови на челу бродова ове наше јединице Ратне морнарице изазивајући дивљење на свим местима дуж обала разгранате мреже унутрашнњих пловних путева некадашње државе – Југославије, а данас Србије.
Брод вишеструке намене
Већ више од пет деценија, «дунавска лепотица», како је многи називају, одолева свим недаћама и представља понос Речне ратне флотиле, али и симбол града Новог Сада на чијем кеју је често пута привезана привлачећи пажњу свих посетилаца овог лепог града који одавно живи на обалама Дунава. Без ње се не може замислити ни једна вежба, али ни сусрети спортског и културног карактера у овом граду, али и градовима дуж наших река и канала. На палубама овог брода срећу се људи који живот проводе на реци, пословни људи, политичари, културни радници... На њој се одвијају многе културне манифестације, од којих је најпознатија «Змајеве дечје игре». На њој је боравило хиљаде дечака и девојчица, али и ветерани из наших ослободилачких ратова, представници држава, чланови дипломатског кора и, наравно, припадници свих родова и видова Југословенске народне армије, Војске Југославије, Војске државне заједнице Србија и Црна Гора и, данас, Војске Србије. Име државе се мењало. мењала се и њена војска, али «Козара» је остајала иста – поносно је симболизовала нашу Ратну морнарицу и њену Речну ратну флотилу, као и вишевековне традиције наших ратних бродова на рекама - од славних шајкаша, преко оклопљеног чамца «Јадар», окоснице прве српске речне флотиле, чији дан поринућа данашња Речна флотила слави као свој дан, храбре посаде монитора «Драва» и њеног команданта поручника бојног брода Александра Берића, чије име носи касарна у којој је база Речне флотиле, партизанских речних јединица из народноослободилачког рата, као и бродова који су у потпуности извршили све своје задатке у рату 1991. године, као и у одбрани од агресије НАТО-а 1999. године.
Драги гост свих наших лука
Пловећи самостално или на челу дугачке вијугаве колоне ратних бродова овај прелепи брод је упловљавао у луке Дунава, од ушћа Тимока до Бездана, Саве од Београда до Сиска, Драве, од Аљмаша до Осијека, Тисом, од Сланкамена до Кањиже. Пловио је овај брод 1968. године и до Измаила, недавно до Будимпеште. а 1974. године и Бегејом до Зрењанина изазвавши неверицу и добрих познавалаца услова пловидбе овом каналисаном реком, његових кривина и димензија због којих се ни мањи бродови не усуђују да заплове овом реком. Никада ни један други брод ових димензија није пловио многобројним дунавским рукавцима, пристајао на неуређеним обалама река и њихових ада и острва.
Као и сваки брод, и «Козара» обележава рођендане, има име, родни лист, држављанство, документа идентитета - основну бродску књигу у коју је записана њена историја, припадности – уписана је у Флотну листу, матичну књигу свих наших ратних бродова. Међутим, њена историја је много детаљније забележена у сећањима оних који су свој морнарски век провели на овом броду, а данас са сетом гледају своју лепотицу како служи новим генерацијама исто онако како је служила њима. Била је пловећа школа свих кадрова, некада Речне ратне флотиле, а данас Речне флотиле. Бродови у колони иза ње су се мењали, улазили и излазили из састава панонске морнарице. «Козара» је остала незамењива и данас када пуни седами подеценија плови и предводи данашње.
Кратак животопис
Брод је изграђен 1939. године у бродоградилишту у Регензбургу и добио је име легендарне нибелуншке принцезе «Кримхилде». Њена сестра близнакиња добила је име «Брунхилда». Бродови су изграђени за потребе немачке Дунавске флотиле. «Брунхилда» је после рата била командни брод француске Рајнске флотиле, а «Кримхилда», од маја 1945. до јула 1946. године, добија име «Oregon» и служи за опоравак америчких војника у Регензбургу.
После тога брод је купљен од «Баварског Лојда» и све до 1953. године служио је као ресторан и хотел на води.
Године 1960. «Баварски Лојд» је, уз замену за теретни брод, уступио овај брод «Дунавском Лојду» из Сиска, а потом је у замену за други брод уступљен Југословенској ратној морнарици. Било је то 1961. године. После реконструкције његово уматичење обављено је 10. септембра 1962. године у Босанској Градишки, када је и добио име «Козара». Од тада је то помоћни брод база и командни брод Речне ратне флотиле.
До сада је неколико пута вршен ремонт брода и извесне реконструкције унутрашњих просторија, али спољни изглед није никада значајније мењан.
Последњи ремонт, после три године радова у бродоградилишту у Бездану, завршен је у септембру 2013. године. Ни на једном броду Речне флотиле који је до сада ремонтован нису изведени комлекснији и технички захтевнији радови. Поред осталог, досадашњи погон брода с два дизел-мотора снаге 2х294 киловата DEUZ, који су уграђени још 1939. године, замењени су новим, најмодернијом дизел-електреичном пропулзијом, односно дизел-генераторима CATERPILLAR S18 и електромоторима РАДЕ КОНЧАР снаге 2х250 киловата. На брод је уграђен и савремени Навигационо-информациони систем. Овим су створени услови за продужење века брода за наредних 30 година, обезбеђени су повољнији услови за живот и рад посаде и укрцаног људства, испуњавање свих међународних стандарда заштите животне средине на пловним објектима. «Козара» је оспособљена за пловидбу у међународним водама.
На брод је уграђен попречни потисник – пропелер у тунелу, што је уанпредило маневрск могућности.
Уграђен је и преносни пулт даљинског управљања, који се може изнети с командног моста џојстиком управљати бродом, тако је омогућено да се са бока брода осмотри простор уз бок на који брод рпистаје уз обалу или док.
Оспособљеност за све задатке
На предњем делу горње палубе смештен је један, а на крменом два, противавионска топа. На том делу је и простор за постројавање посаде, смештај гостију, разне манифестације и дружење.
О данима под окупацијом у Великом рату, одрастању младих тада у Београду и страху од окупаторске полиције, о ћирилици и латиници у то доба писао је...
ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?
Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).
Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.
Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.
Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.
Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.