Прије него свечаност почне

Објављено: 10.01.2019.год.
фото: Фронтал.СРБ

Они који су се родили у размаку 09.01.1992. – 21.11.1995. рођени су у Републици Српској. И само у њој. То им не може оспорити нико. Била је то непризната, али истински независна држава, чије границе је чувала њена народна војска.


Ови што то данас оспоравају, лажу и себе и друге да протекторат који се продаје у провидном паковању државне заједнице, има стварно неки „уставни суд“. Или чак можда и устав. Докле год у том суду сједе три странца и прегласавају домороце, такве приче треба игнорисати. Њих причају само хуље или глупаџије.


Да су могли Српску оспорити као државу, дошли би тенком да нам то опечатирају. Ни ово што су изборили, да смо у насилном савезу са њима, лабавијем од конфедерације, не би постигли да није било санкција и да се у рат није отворено укључио НАТО. Као у Либији, као у Сирији, као у Ираку, као у Авганистану. Зато нашу државу посматрам као простор на којем живе побједници над најмоћнијим војним савезом на свијету.

Нијесу постигли оно што су зацртали. Српска је ту и већ одавно (ипак) највише од нас зависи колико ће бити јака и богата. Рођени у размаку од првог ратног Стевањдана до данас, не могу рећи као ја, да је Српска њихова млађа сестра. Она им је мајка. Њихов осјећај према Српској као родитељки, кључан је за њен опстанак у будућности. То је, опет, темељ за дугорочан и стабилан мир.

А ШТА СМО ДЈЕЦУ НАУЧИЛИ?

Ово што се данас дешава је општа срамота. Довести се у прилику да један значајан број људи, неоспорно родољубивих начела, изговара јавно како неће да има ништа са прославом Дана Републике Српске, јер сматра да је приватизована и заробљена у корупцији; пораз је и за власт, и за опозицију. То је наша заједничка трагедија. Утолико већа, колико мање смо способни да је увидимо.

Нећу рећи да то није истина. Још мање да сматрам да је ово држава какву сам ја у рату замишљао или да подржавам неправде и безакоња која су очигледна у нашем окупираном друштву. Али! Рећи да због тога неко неће ићи на прославу Дана Српске, извјесити заставу на кућу; то ми је као да неко дјеци каже како неће славити Божић или Васкрс, јер сматра да је епископ којег је именовала СПЦ лош. Лопов, педер, педофил, удбаш, шпијун, унијат… штагод.

Били вјерник или секуларни родољуб, поређење вам је јасно. Ако вам се гаде и свезали би стерео-шамарчине оним родитељима који дјецу пуштају да гледају како се свађају, знајте да смо то ми. Дајемо лош примјер.

Празници постоје, поготово државни, да би нашли заједнички именитељ и ујединили се око неких кључних вриједности, које намјеравамо пренијети својим потомцима, да би их они знали прослиједити даље.

Треба постојати барем један дан, када ће се знати да Српска није ни ова, ни нека будућа власт, већ да је то све наше. Да се рђава управа може промијенити, ако остане чим да се управља. Да не кољемо вола, за кило меса.

Српска је велика тековина слободног човјечанства, које поштује право народа на самоопредјељење.

ЈА ЋУ ИЗВЈЕСИТИ ЗАСТАВУ И ДОЋИ НА ТРГ КРАЈИНЕ

Када парада протутњи, говори утишају, народ се разиђе и живот се врати у светојануарску опијеност алкохолом и мрсном храном, можемо причати како је било и за шта је, опет, власт утрошила пола милиона марака заједничког новца, пласирајући га преко приватне агенције направљене само за ту прилику.

Можемо причати о политици. Препуцавати се на крв и на нож. Копати ровове, частити се разним етикетама, протествовати, тући се, дувати у пиштаљке, гађати се камењем… али то неће бити тако слатко радити, ако данас не будемо стајали сви заједно. Загрљени или барем изруковани. Испоштовани. Знамо-за-јадац уједињени.

И ја сам био припадник те војске која је учинила да не доживимо судбину Републике Српске Крајине. Да тада, они најхрабрији и најумнији и најчаснији у овој земљи, нијесу оставили своје размирице по страни, већ да смо се побили међу собом као Алија Изетбеговић и Фикрет Абдић, данас сигурно не би било Српске. Чак ни овакве каква јесте.

Дивна нам је и грозна застава, колико је људи за њу погинуло. Зато је поштујмо и чувајмо, барем један дан. Тако поштујемо сами себе.

Претке и потомке.

Дани(ј)ел Симић, Фронтал

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Ћирилица и латиница под окупацијом

2021-01-24 08:38:39

О данима под окупацијом у Великом рату, одрастању младих тада у Београду и страху од окупаторске полиције, о ћирилици и латиници у то доба писао је...

Завичај је мислио да је Радомир погинуо

2021-01-17 07:02:43

ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?

Амери су насели на блеф: Како је СССР плашио Америку џиновским имитацијама оружја

2021-01-14 08:21:30

Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2021-01-07 07:54:50

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Саракамиш: Како је 1914. руска армија до ногу потукла војску Енвер-паше

2021-01-02 08:03:14

У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).

Како су руски двоструки агенти стигли до самог врха МИ6 и ЦИА?

2020-12-27 09:12:07

Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

2020-12-26 19:38:15

Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-12-26 08:42:08

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

Урлик хијена

2020-12-23 16:15:23

Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.

Три најуспешније операције совјетских трупа у Авганистану

2020-12-20 09:37:50

Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: