Прије него свечаност почне

Објављено: 10.01.2019.год.
фото: Фронтал.СРБ

Они који су се родили у размаку 09.01.1992. – 21.11.1995. рођени су у Републици Српској. И само у њој. То им не може оспорити нико. Била је то непризната, али истински независна држава, чије границе је чувала њена народна војска.


Ови што то данас оспоравају, лажу и себе и друге да протекторат који се продаје у провидном паковању државне заједнице, има стварно неки „уставни суд“. Или чак можда и устав. Докле год у том суду сједе три странца и прегласавају домороце, такве приче треба игнорисати. Њих причају само хуље или глупаџије.


Да су могли Српску оспорити као државу, дошли би тенком да нам то опечатирају. Ни ово што су изборили, да смо у насилном савезу са њима, лабавијем од конфедерације, не би постигли да није било санкција и да се у рат није отворено укључио НАТО. Као у Либији, као у Сирији, као у Ираку, као у Авганистану. Зато нашу државу посматрам као простор на којем живе побједници над најмоћнијим војним савезом на свијету.

Нијесу постигли оно што су зацртали. Српска је ту и већ одавно (ипак) највише од нас зависи колико ће бити јака и богата. Рођени у размаку од првог ратног Стевањдана до данас, не могу рећи као ја, да је Српска њихова млађа сестра. Она им је мајка. Њихов осјећај према Српској као родитељки, кључан је за њен опстанак у будућности. То је, опет, темељ за дугорочан и стабилан мир.

А ШТА СМО ДЈЕЦУ НАУЧИЛИ?

Ово што се данас дешава је општа срамота. Довести се у прилику да један значајан број људи, неоспорно родољубивих начела, изговара јавно како неће да има ништа са прославом Дана Републике Српске, јер сматра да је приватизована и заробљена у корупцији; пораз је и за власт, и за опозицију. То је наша заједничка трагедија. Утолико већа, колико мање смо способни да је увидимо.

Нећу рећи да то није истина. Још мање да сматрам да је ово држава какву сам ја у рату замишљао или да подржавам неправде и безакоња која су очигледна у нашем окупираном друштву. Али! Рећи да због тога неко неће ићи на прославу Дана Српске, извјесити заставу на кућу; то ми је као да неко дјеци каже како неће славити Божић или Васкрс, јер сматра да је епископ којег је именовала СПЦ лош. Лопов, педер, педофил, удбаш, шпијун, унијат… штагод.

Били вјерник или секуларни родољуб, поређење вам је јасно. Ако вам се гаде и свезали би стерео-шамарчине оним родитељима који дјецу пуштају да гледају како се свађају, знајте да смо то ми. Дајемо лош примјер.

Празници постоје, поготово државни, да би нашли заједнички именитељ и ујединили се око неких кључних вриједности, које намјеравамо пренијети својим потомцима, да би их они знали прослиједити даље.

Треба постојати барем један дан, када ће се знати да Српска није ни ова, ни нека будућа власт, већ да је то све наше. Да се рђава управа може промијенити, ако остане чим да се управља. Да не кољемо вола, за кило меса.

Српска је велика тековина слободног човјечанства, које поштује право народа на самоопредјељење.

ЈА ЋУ ИЗВЈЕСИТИ ЗАСТАВУ И ДОЋИ НА ТРГ КРАЈИНЕ

Када парада протутњи, говори утишају, народ се разиђе и живот се врати у светојануарску опијеност алкохолом и мрсном храном, можемо причати како је било и за шта је, опет, власт утрошила пола милиона марака заједничког новца, пласирајући га преко приватне агенције направљене само за ту прилику.

Можемо причати о политици. Препуцавати се на крв и на нож. Копати ровове, частити се разним етикетама, протествовати, тући се, дувати у пиштаљке, гађати се камењем… али то неће бити тако слатко радити, ако данас не будемо стајали сви заједно. Загрљени или барем изруковани. Испоштовани. Знамо-за-јадац уједињени.

И ја сам био припадник те војске која је учинила да не доживимо судбину Републике Српске Крајине. Да тада, они најхрабрији и најумнији и најчаснији у овој земљи, нијесу оставили своје размирице по страни, већ да смо се побили међу собом као Алија Изетбеговић и Фикрет Абдић, данас сигурно не би било Српске. Чак ни овакве каква јесте.

Дивна нам је и грозна застава, колико је људи за њу погинуло. Зато је поштујмо и чувајмо, барем један дан. Тако поштујемо сами себе.

Претке и потомке.

Дани(ј)ел Симић, Фронтал

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Шпијун Омега који је волео Србију

2019-02-17 08:51:38

Мустафа Голубић, припадник Младе Босне, одликован орденом Обилића, борио се на Церу, Колубари и Солунском фронту, на студијама у Швајцарској повезао се са Коминтерном, а његов живот и крај обавијени су велом тајни

РТ: Ветеран ГРУ-а добио орден јер је донео „стингере“ које су САД испоручивале муџахединима

2019-02-16 09:42:21

Извор: Восток / РТ Пензионисани совјетски припадник специјалних снага, који је запленио и представио доказе о америчким испорукама противавионских ракета муџахединима током совјетске војне кампање у Афганистану, са закашњењем је...

Цариградска патријаршија и расколничка интернационала

2019-02-14 09:41:27

Мешање Цариградске патријаршије у црквене прилике у Украјини, стварањем нове јерархијске структуре преко неколико јуридичких потеза, уз садејство политичких елита савремене Украјине, оптеретило је црквене односе...

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из ратног дневника команданта Треће армије

2019-02-11 14:55:46

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

Бекство 12. фебруара 1942. год… логор Црвени крст и Бубањ

2019-02-11 14:05:38

После априлске катастрофе и уласка Немаца у Ниш, 9. априла 1941. године, почела су хапшења талаца. Са ширењем устанка и јачањем отпора указала се потреба немаца за стварањем...

Традиционалне вредности су данас највећи бунт

2019-02-03 10:00:17

Наш циљ је да покажемо да неко ко је рођен и одрастао у Београду може имати искрен осећај припадности са Србима на Косову и Метохији, у Црној Гори, и Републици Српској

Дунавска лепотица - осамдесет година командног брода Речне флотиле

2019-02-02 18:10:21

Приредио Бошко Антић, контраадмирaл У нашој Речној флотили, чије традиције досежу дубоко у средњи век, постоји брод за који кажу да је као вино – што старији...

Зашто Светог Саву морамо чувати да нам га поново не ,,спале“ и отргну из свести

2019-01-27 08:25:01

Приредио Ђорђе Бојанић Свети Сава је део свих нас, он се издигао негде у средини, он представља историју иза и испред себе и гледа у будућност… он...

Србија - последњи цивилизацијски савезник Русије

2019-01-22 19:05:09

Пише Лепехин Владимир, rusnext.ru Руски председник Владимир Путин угостио је председника Турске Реџепа Таипа Ердогана. Лидери Русије и Турске разговарали су о судбини Сирије. Може се чак рећи -...

Украјина: Методе борбе против цркве

2019-01-21 22:24:38

Методе борбе против Цркве у Украјини смишљене су још у време Брестске уније. Неке ствари су се промениле, али не у значајнијој мери. Грубо мешање власти У оно...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: