Пре више од два века Наполеон је планирао да уништи главни симбол Русије, московски Кремљ. Само захваљујући силама природе и становницима Москве ова трагедија је избегнута.
Старе руске тврђаве, познате под називом „кремљ”, добро су очуване у десетинама руских градова. Међутим, само једна од њих је постала симбол и срце нације: тврђава у Москви.
Фјодор Алексејев/Wikipedia
Московска тврђава није увек изгледала као данас и током последњих 800 година неколико пута је потпуно изменила свој изглед. Све до 14. века московски кнежеви су живели у дрвеној тврђави од огромних храстових брвана, чија величина изненађује археологе.
Аполинариј Васнецов/Музеј Москве
Ово дрвено утврђење, међутим, није могло Москви да гарантује поуздану одбрану, па је 1367-1368. замењено тврђавом од белог кречњака. Тада је Кремљ постао познат као једна од најтеже освојивих тврђава у Европи.
Пјотр Верешагин /Музеј уметности у Јарослављу
Међутим, бели кречњак није дуговечан материјал и ускоро је почео да се ломи. Уморни од честих поправи Кремља, московски кнежеви су одлучили да га потпуно реконструишу. Тако се у другој половини 15. века појавила она тврђава коју познајемо и данас. Део по део, куле и зидови су рушени и замењивани новим од црвене цигле. Али све до почетка 20. века зидине Кремља биле су бојене у бело.
Jenny Bergensten/Hallwyl Museum
За време политичке кризе почетком 17. века Кремљ је доживео најдужу страну окупацију у својој историји. Пољско-литванске трупе су тврђаву држале две године, од 1610. до 1612. године, пре него што их је коначно поразила руска добровољачка војска.
Михаил Скоти/Музеј уметности у Нижњем Новгороду
Међутим, у руској држави која се убрзано ширила Москва је временом остала дубоко у унутрашњости земље. Тако је Кремљ изгубио свој војни значај. Сви топови су уклоњени, а куле су добиле декоративну улогу.
Фјодор Алексејев/Третјаковска галерија
Почетком 18. века престоница земље је премештена у Санкт Петербург, па Кремљ више није био царска резиденција. Челници државе вратили су се у Кремљ након што су бољшевици 1918. године престоницу вратили у Москву.
Из слободних извора
Само двапут у историји са кула Кремља су скинуте црвене звезде. Први пут то се догодило у Другом светском рату, јер су могле да послуже као оријентир за немачке бомбардере, а други пут 90-их година, када је редитељ Никита Михалков снимао филм „Сибирски берберин”.
Sputnik
Анатолиј Гаранин/Sputnik
Данас је московски Кремљ изванредна колекција јединствених грађевина из различитих епоха. Средњовековне цркве налазе се у непосредној близини грандиозних палата из времена Руског царства и Совјетског Савеза.
Алексеј Дружињин/Sputnik
Борис Јегоров, Russia beyond
ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?
Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).
Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.
Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.
Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.
Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.
Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.