Дагестан: природне лепоте, гостопримство и олимпијски шампиони

Објављено: 01.01.2019.год.
фото: Janet Wishnetsky/Global Look Press / Russia beyond


Годинама уназад у светској штампи Република Дагестан, најјужнији субјект Руске Федерације, описивана је као „најопасније“ место у Европи, где су сукоби исламских милитаната са снагама безбедности готово свакодневна појава. Да ли је баш тако прочитајте у репортажи нашег дописника Игора Дамјановића, где ћете поред главних знаменитости републике бити у прилици и да сазнате због чега су Дагестанци дубоко захвални једном Србину.

Луси Eш, новинарка британског BBC-ија, пре равно 7 година написала је текст под насловом 
„Дагестан – најопасније место у Европи“. У том тексту Ешова дословно наводи: „Експлозије бомби су готово свакодневне, као и пуцњава између полиције и милитаната, а постоје и приче о тортури и нестајању људи“. Колико је у тексту Луси Еш било истине, а колико пословичног BBC-ијевог претеривања и преувеличавaња негативног контекста када је Русија у питању, из данашње перспективе сложно је оценити. Посебно пошто сам недавно први пут посетио Републику Дагестан. Међутим, Дагестан данас је све, само не оно што је Луси Еш о њему написала пре равно 7 година.


Полиција на улицама неприметна

Право са аеродрома у Махачкали, отишао сам у око 150 км удаљени древни Дербент, најјужнији руски град. Дербент је основан пре више од 2000 година и представља најстарији град на територији Руске Федерације. Бедеми древног Дербента налазе се под заштитом УНЕСКО-а. Већ на неколико десетина километара од овог града налази се државна граница са Азербејџаном.
Зидине Дербента

У Махачкалу вратио сам се посетивши Кајакенски административни округ. На пређених преко 300 км што магистралних, што локалних путева, приметио сам само једну патролу саобраћајне полиције. У престоници Махачкали полиција је била неприметна чак и у касним вечерњим сатима. У граду ради већи број ноћних клубова, а моји домаћини препоручили су ми да посетим места са живом музиком. По атмосфери у ноћним клубовима Махачкале, стекао сам субјективни утисак да најпопуларније песме веома подсећају на српски турбо фолк.

Можда најбољу илустрацију колико се слика данашњег Дагестана разликује од описа BBC-ијеве новинарке од пре 7 година, показује ниво обезбеђења државних институција. На улазу у зграду Кајакенског административног округа и Министарства спорта у Махачкали једино приметно обезбеђење био је портир. Нешто обимнију заштиту запазиo сам у здању Владе Републике Дагестан, али никако не строжији режим безбедности од оног који влада у зградама државних институција Црнe Горе и Србије.

Интезиван природни прираштај

Површина Републике Дагестан износи 50.270 м2. Брдско-планинских предели обухватају за нијансу веће пространство од равнице. Дужина дагестанске обале Каспијског мора износи око 530 км. Плаже су углавном покривене ситним песком, а температура мора у време летње сезоне просечно је око 25 степени. Клима је умерена и слична је медитеранској, што овом поднебљу даје одличне природне услове за развој туризма.

Херој СССР-а генерал Александар Салујанов (други слева)

У време распада Совјетског Савеза на територији Републике Дагестан живело је мање од 2 милиона становника. Процене говоре да је популација републике у 2018. години пребацила бројку 3 милиона, од чега је у престоници Махачкали настањено близу милион људи. Можда нигде на свету нећете срести толику националну и језичку разноликост на релативно малом простору, као у Дагестану. Овде живи око 30 националних заједница, од којих су готово све сачувале посебне обичаје и језик. Најбројнији су Аварци, којих је нешто мање од 30%. Чини се да је основни интегративни фактор десетина различитих народа и култура у Републици Дагестан руски језик.


16 олимпијских шампиона

Из Дагестана долази једна од највећих спортских звезда данашњице, вишеструки ММА шампион и апсолутни рекордер по броју победа у низу - Хабиб Нурмагомедов. Дагестанци се поносе успесима на олимпијским играма. Медаље на највећој смотри спорта освајало је 26 Дагестанаца, од чега су  њих 16 били олимпијски шампиони. Већина ових одличја освојена у борилачким спортовима, а први Дагестанац који се окитио златним олимпијским одличјем био је Владимир Назлимов у Мексику 1968, мачевање, дисциплина сабља - екипно. Исти успех поновио је у Монтреалу 1976. и Москви 1980, а са још 2 сребрне и једном бронзаном медаљом са Олимпијских игара у Минхену 1972. Назлимов је најтрофејнији спортиста Дагестана.  

Колико су Дагестанци поносни на спортске успехе својих земљака најбоље илуструје пример да се у згради Министарства спорта налази и „Музеј спортске славе Дагестана“. Стална поставка овог необичног музеја обухвата фотографије, занимљиве предмете и освојена одличја спортиста који су име Републике Дагестан прослављали широм света. На челу музеја налази се шармантна млада дама Камила Гамацаева, иначе у млађим категоријама европска и светска шампионка у теквондоу. Повреда колена прекинула је Камилину спортску каријеру, али је руководећом функцијом у музеју ипак остала у свету спорта. „Веома ми се допада стил који примењују ваше шампионке Милица Мандић и Тијана Богдановић. Заиста су сјајне девојке, одлични борци. Истина са њима нисам имала прилике да се непосредно борим на такмичењима.“ – испричала нам је Гамацаева и додала да је у 2 наврата одмерила снаге са девојкама из Србије и да је у оба меча била победник.

Игор Дамјановић и Камила Гамацаева

„Добро се сећам вашег Југословена Шабана Сејдиуа. Иста смо генерација, био је изванредан борац. Ја нисам имао прилике да се против њега непосредно борим, јер је био 2 категорије испред мене. Ипак Сејдиу се у полуфиналу  Олимпијаде у Москви 1980. године састао са нашим Дагестанацем Сајпулом Абсаидовим и доживео пораз. Абсаидов је касније победио свог наредног  у финалу и дошао до златне олимпијске медаље“ – испричао ми је Магомед –Хасан Абушев, олимпијски шамион из Москве  у рвању слободним стилом до 62 килограма. Абушев се такође подсетио да се ривалство Сејдиуа и Абсаидова наставило и следеће године, на Светском првенству у Скопљу. И на домаћем терену за Сејдиуа победу је однео дагестански борац, само овог пута у финалу.

Игор Дамјановић и Магомед - Хасан Абушев
Захвални Србину за подршку     

„У мају ове године у граду Каспијску (30-ак км од Махачкале прим. аут) успешно смо организовали Европско првенство у рвању, на коме су учествовале укупно 33 државе и 431 спортиста. Посебну захвалност за подршку нашој кандидатури дугујемо председнику Светске рвачке федерације Слободану Лаловићу“ – испричао је Зајнал Салаутдинов, заменик министра спорта Републике Дагестан, додајући да је „на крају шампионата господин Лаловић организаторима следећег првенства у Букурешту поручио да очекује да барем делимично испуне стандарде организације које смо ми поставили у Каспијску, почев од услова смештаја учесника шампионата, квалитета борилишта, па до рекордне посећености такмичења.“  
Зајнал Салаутдинов

Пре неколико дана, такође у Каспијску, у дворани која носи име Алија Алијева, 5-оструког првака у рвању у 60-им годинама, успешно је организовано и Светско првенство у самбоу. Организовање међународних манифестација на највишем нивоу још је један показатељ да су времена хаоса и нестабилности у Дагестану далеко за нама.

Циљ Европско првенство у падобранству

Поред традиционалних борилачких спортова у Републици Дагестан у последње време поклања се и значајна пажња развоју падобранског спорта.  Руслан Абдулатипов, председник Федерације падобранског спорта Републике Дагестан за Russia Beyond је коментарисао: „Прошле године организовали смо „Куп Каспија у сећање на хероје пилоте Дагестана“. Планирамо да у овој години манифестацији дамо међународни карактер, а потрудићемо се да званично уђе и у календар светске федерације ФАИ.“ Абдулатипов је такође истакао да су падобранци из Србије и осталих балканских земаља добродошли на предстојећем такмичењу, подвлачећи да су: „Услови на аеродрому Новокајакент идеални за такмичења у падобранском спорту. Планирамо да на такмичењима која су сада у оптицају стичемо даља искуства и у догледно време будемо кадри за организовање такмичења великог формата, укључујући и европско првенство.“

Са састанка са председником Владе Републике Дагестан, Артјомом Здуновим

Аеродром Новокајакент направљен је почетком Другог светског рата и у употреби остао до средине 60-их година. Око пола века био је потпуно напуштен, да би му Абдулатипов заједно са својим сарадницима, уз подршку председника Кајакенског административног округа Магомедемина Гаџијева, делимично вратио некадашњу намену. О организовању међународних манифестација на аеродрому Новокајакент било је речи и приликом састанка са председником дагестанске владе Артјомом Здуновим, који је ове планове подржао.

Популаризација падобранског спорта међу младима један је од задатака федерације на чијем челу се налази Абдулатипов. У Махачкали постоји бесплатна државна школа падобранства, коју у овом моменту похађа 120 дечака и девојчица. Валкиз Ибрагимова, наставница у овој школи, испричала је да постоји велико интересовање омладине, али и да „недостаје практична примена теоријских знања која децу учимо у школи. Надам се да ће се у догледно време обезбедити потребни услови за интезивније организовање практичне наставе и конкретне примене стечених знања.“          

Кавказко гостопримство

Оно по чему су познати готово сви кавкаски народи је гостопримство и укусна национална кухиња. Ни Дагестан није изузетак. На дагестанској трпези наћи ћете незаобилазни шашлик, разна јела од јагњетине и телетине спремљене на роштиљу, чудо (врста пите), укусну рибу из Каспијског мора, салате и специјално зачињену туршију, а све сервирано уз одлични дагестански коњак. Атмосфера у ресторанима и порције, неупоредиво обимније него рецимо у Москви и Санкт Петерсбургу, подсећа неодољиво на српске кафане. 

Оно по чему туристичка понуда Дагестана донекле заостаје за светским стандардима је хотелски смештај. Међутим, евентуалне недостатке овдашњих хотела крајње ефектно компензују природне лепоте, споменици културе, фантастична кухиња и традиционално кавказко гостопримство.

Игор Дамјановић,
Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк