Шест милиона ових аутомата прошло је Велики отаџбински рат од почетка до краја и постало један од лако препознатљивих симбола тог тешког времена.

Команда совјетске армије је схватала аутоматску пушку као помоћно оружје, док је основно оружје пешадије била брзометна пушка Мосина. ППШ је наследник аутомата Дегтјарева ППД-34/40, који је био прескуп за производњу. 

 

Међутим Зимски рат 1939-40 против Финаца наоружаних аутоматом KP/-31 је показао Црвеној армији да ова врста оружја има будућност. ППШ-41 је од аутомата Дегтарјева наследио спољашни изгледа, а тешки добош-оквир за 71 метак је прекопиран од финског. 

Од 1942. ППШ је добио и лакши класични оквир за 35 метака, мада су и такви модели имали своје недостатке. Тешки оквири који нису увек били згодни за употребу ипак су и даље остали, без обзира на то што је за нормалну употребу често требало налазити конкретне оквире за конкретне аутомате појединачно.

За разлику од свог претходника, аутомат Шпагина је био знатно једноставнији и јефтинији. Фрезовани („глодани“) конструктивни елементи били су замењени пресованим, а прецизну обраду захтевали су само цев и затварач (и то са доста великом толеранцијом). То је од њега направило „ратни“ аутомат: производња у ратно време захтевала је уштеду материјала и поједностављену технологију уз очување поузданости. Како год, али аутомату ППШ није била потребна додатна поузданост.

Совјетски војници су ППШ од милоште звали папаша, односно тата, татица. 

Специфичност аутомата ППШ била је у моћном стрељиву калибра 7,62×25 од „тетејца“ (Токарев ТТ). То је зрну давало већу брзину. При томе је темпо гађања ППШ био веома висок: до 900–1000 метака у минуту.

ППШ-41 се веома допао и Немцима који су га користили као трофејно оружје. Нацисти су оспособили око 10 000 аутомата ППШ за муницију калибра 19mm.

Висока маса ППШ, често третирана као недостатак, ту је ишла у корист стрелцу: оружје се приликом рафалног гађања понашало стабилније од лакших митраљеза, као што је немачки MP-40. 

Аутомат ППШ-41 су користиле и стране јединице које су се уз Црвену армију бориле  против Хитлерових трупа.  

1944. је дошло до покушаја да се бомбардер ТУ-2 наоружа са 88 аутомата ППШ-41. Али пуњење муницијом је било изводљиво само на земљи, па се од идеје одустало.    

Крајем Другог светског рата аутомат ППШ-41 користило је преко 55 одсто совјетских војника. 

Типски споменик совјетском ратнику ослободиоцу изгледа овако: кацига СШ-40, пелерина-шатор и масивни аутомат са тешким добош-оквиром и карактеристичном облогом цеви са штанцованим овалним отворима: ППШ-41, аутомат (пиштољ-митраљез) Шпагина, образац 1941. 

После Другог светског рата папаша се производио у Северној Кореји. Један од првих примерака Стаљин је добио за свој 70. рођендан 1948.

После Другог светског рата ППШ-41 је бар три пута кориштен у конфликтима против америчких трупа: у Кореји, на Куби и у Вијетнаму.

Борис јегоров, Russia beyond

---

Коментари (0) Додај коментар

Изаберите категорију РусијаПолитикаДруштвоНаукаКолумнеЕкономијаБезбедностАнализеИнтервјуКултураСпортМишљење читалацаКосмосТуризамЗанимљивостиЖивотињски светРегион

Дан 12345678910111213141516171819202122232425262728293031

Месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец

- 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009